GENERACIJA "ZAVISNIKA": Više od 90 odsto mladih u Srbiji zaspi i budi se uz društvene mreže!

Čak 94 odsto mladih u Srbiji provodi vreme na društvenim mrežama pred spavanje, a skoro 60 odsto njih proveri neka obaveštenja na internetu odmah ujutru, i to pre ustajanja iz kreveta.

Ovo su rezultati istraživanja "Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža", koje su sproveli stručnjaci Centra za kreiranje politika i strategija (CKPS) na oko 700 ispitanika prosečne starosti 22,2 godine. Istraživanje je sprovedeno od 21. decembra 2020. do 13. januara 2021. godine.

Kada su sati koje provode na društvenim mrežama u pitanju, stručnjaci CKPS upozoravaju da je veliki broj mladih istakao da provodi više od tri sata na mrežama (26,4%) ili da više i ne broji sate (17%), te tako veliki deo svog dana predaju boravku na istim. Svega 0,3 % ispitanika reklo je da nema društvene mreže, a 3,1% njih je izjavilo da ih ne koristi previše i to do pola sata. Sat vremena dnevno koristi ih 9,8 ispitanika, a između jednog i tri sata čak 43,4% ispitanika.

- Na kraju svakog dana skoro pa svaka mlada osoba (94%) boravi određeni vremenski period na mrežama razgledajući sadržaje. Uz to, nemali broj njih provodi više od jednog sata na mrežama pre nego što ode da spava. Na to se nadovezuju i podaci koje smo dobili, a koji se odnose na posećivanje mreža kada se ustane. Tako veliki broj mladih čim otvori oči, prvo uzima svoje mobilne uređaje i počinje dan prelistavanjem dešavanja još dok su u krevetu. Svakako da ovakvi podaci treba da nas zabrinu, jer pokazuju da su društvene mreže postale veoma duboko integrisane u naš svakodnevni život te su im se pre svega mlađe generacije u velikoj meri predale i postale u nekoj meri zavisne od njihovog korišćenja – upozorava programski direktor CKPS-a Nenad Spasojević.

Čak 59,4% ispitanika izjavilo je da redovno pregleda obaveštenja na društvenim mrežama pre ustajanja iz kreveta, njih 32,7% reklo je da ih ponekad pogledaju, dok je samo 7,9 odsto njih reklo da to nikada ne rade.

Više od tri sata pred spavanje na društvenim mrežama provodi 5,9% ispitanika, a njih 33,6 odsto reklo je da to ne radi previše i do pola sata. Sat vremena pred spavanje na društvenim mrežama je 35,1 odsto mladih, između jednog i tri sata 19,6% a preko tri sata 1,1%. Njih 4,7% izjavilo je da više i ne broji sate provedene na društvenim mrežama i da ih koriste previše.

- Nažalost, ovakva pojava nije pogodna za zdravlje, jer gledanje u svetlost ekrana pre spavanja sprečava lučenje melatonina, koji je potreban za zdrav san u toku noći i normalno funkcionisanje tokom dana. Međutim, gledanjem u plavi ekran, koji njegovo stvaranje sprečava, narušavamo svoj bioritam, i kako navodi Sciencealert.com, to izaziva probleme sa pamćenjem, depresije, gojaznosti, oštećenja vida, a mogu da se razviju i neke teške bolesti poput katarakte oka i slično – ističe Spasojević.

Više od tri sata pred spavanje na društvenim mrežama provodi 5,9% ispitanika, a njih 33,6 odsto reklo je da to ne radi previše i do pola sata. Sat vremena pred spavanje na društvenim mrežama je 35,1 odsto mladih, između jednog i tri sata 19,6% a preko tri sata 1,1%. Njih 4,7% izjavilo je da više i ne broji sate provedene na društvenim mrežama i da ih koriste previše.

Na osnovu vremena koje provode na mrežama najviše ispitanika, njih 49,7% svrstalo se u osobe koje često koriste društvene mreže, a njih 30,9% sebe vidi kao umerene korisnike društvenih mreža.

- Procenat od 13,1 sebe smatra osobama koje su zavisne od korišćenja društvenih mreža. Naspram njih, 2,4% mladih ispitanika sebe karakteriše kao osobe koje retko koriste društvene mreže, 2,1% spada u osobe koje koriste društvene mreže samo kada je to neophodno, dok samo 0,6% ispitanika uopšte ne koristi društvene mreže. Ono što treba da zabrine jesu podaci koji pokazuju da mladi u najvećem broju slučajeva, u preko 50% njih, smatraju sebe čestim ili zavisnim korisnicima. Većina mladih u određenoj meri smatra da društvene mreže utiču na anksioznost i depresiju kod ljudi, odnosno da mreže imaju negativan uticaj na mentalno zdravlje pojedinih korisnika istih – kaže naš sagovornik.

On prognozira da u narednim godinama postoji velika mogućnost da korisnici društvenih mreža koji su njihovi prekomerni posetioci, budu prinuđeni da potraže i pomoć ili načine za odvikavanje od prevelikog korišćenja istih.

Na pitanja koja su se odnosila na spoj trenutno aktuelne pandemije kovida i odnosa prema korišćenju društvenih mreža, Spasojević kaže da su podaci opet takvi da treba da se zapitamo.

Prvo, veliki broj mladih se u poslednja dva meseca ne oseća bolje, već naprotiv, prisustvo virusa u velikoj meri utiče negativno na mlade i njihova osećanja. Ovako nešto ne treba da nas začudi, jer je spomenuti virus mnogo toga poremetio i učinio svima nama svakodnevni život drugačijim i težim. Na pravcu toga došlo je i do promena kod mladih kada je korišćenje društvenih mreža u pitanju. Tako je veliki broj mladih društvene mreže počeo da koristi u većoj meri otkad je pandemija počela, što bismo svakako mogli da povežemo i sa prethodnim pitanjem. Takođe, u nedostatku ideja i želje da drugačije utroše svoje vreme, a u spoju sa neizvesnostima oko virusa, mladi su se jednostavno dodatno predali korišćenju društvenih mreža – ocenjuje Spasojević.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da veliki broj mladih veruje da društvene mreže ostvaruju negativan uticaj na samopouzdanje kod ljudi.

- Naime, najveći broj naših ispitanika, njih 52%, smatra da društvene mreže loše utiču zato što ljudi grade iluzije o životima drugih koje vide na društvenim mrežama. Nešto manje ispitanika, 45,7% uticaj društvenih mreža je ocenio kao veoma loš, dok je 23,3% mladih koji smatraju da društvene mreže na samopouzdanje ne utiču baš najbolje. Kada se ovi stavovi saberu, 60,5% naših ispitanika u svojim odgovorima prepoznaje negativan uticaj društvenih mreža na samopouzdanje kod ljudi. Tek 9% mladih veruje da ljudi imaju više samopouzdanja zahvaljujući korišćenju društvenih mreža. S druge strane, ukupno 73% naših ispitanika birajući svoje odgovore prepoznalo je pozitivan uticaj društvenih mreža - omogućavaju lakšu komunikaciju, olakšavaju pronalaženje emotivnih partnera i pomažu introvertnim osobama u komunikaciji – objašnjava Spasojević.

Glavni izvor informacija

Preko polovine mladih ispitanika (53,4%) informiše se upravo putem društvenih mreža. Nešto manji procenat, njih 39%, koristi internet novine i portale kao izvor informisanja. Najmanji procenat ispitanika se informiše putem televizije 4,7% i štampanih medija 0,6%.

Najpopularniji Instagram

Kao društvene mreže koje najčešće koriste, mladi u Srbiji su naveli Instagram (85,1%), Whatsapp (66,1%), Youtube (62,4%) i Facebook (46,1%), dok su druge mreže istakli u nešto manjem procentu, ali svakako da ih posećuju i koriste njihove sadržaje.

(Espreso/Blic)