TKANJE JE NAJBOLJI LEK ZA DEPRESIJU, UMOR I NERASPOLOŽENJE! Žene čuvaju stare zanate od zaborava, ali i zarađuju!

Žene u Srbiji koje se bave ručnim radom i koje čuvaju stare zanate od zaborava imaju jasan cilj - da ljubav prema tradiciji i kulturnom nasleđu usmere na mlađe generacije, koje uz kvalitetno provođenje vremena mogu i da, uz upornost i strpljenje, zarade i žive od izrade rukotvorina.

Predsednica Udruženja žena "Zlatne ruke Somborke" Katarina Dmitruk ispričala je za Tanjug da je svaki trenutak tkanja opušta, te da je to najbolji lek za depresiju, umor ili bilo kakvo neraspoloženje.

Dmitruk, koja se više od deset godina bavi zlatovezom i vezom, kaže da uvek ima ideje šta bi mogla da radi, početnik je u pustovanju vune, a želela bi da nauči i necovanje, još jednu staru tehniku korišćenja konca.

Njeno udruženje postoji od 2009. godine, sarađuju sa Etno mrežom, koja čuva kulturni identitet i ekonomski osnažuje žene, a iz želje da nauči novu tehniku došla je u Tršić, gde se prošle nedelje održala prva kolonija pustovanja vune.

Kaže da je želja da se predmeti koji su se nekada izrađivali od vune, vrate u savremeni svet, poput razne vrste odeće, obuće, papuča, kapa, torbi...

"Tehnika je vrlo interesantna, jedna od najstarijih koje su rađene na ovim prostorima. Tehnikom pustovanja može da se radi sve", priča ova iskusna penzionerka.

Za pustovanje vune, osim vune, neophodni su topla voda i sapun.

Pre upotrebe, vuna se pere, suši i raščešljava.

Za jedan gotov proizvod potrebno je do tri dana.

Dmitruk ističe da je ceo proces ispunjava.

"Žena koja ne voli ručne radove i cveće za mene nije žena", kaže u šaljivom tonu.

Smatra i da ljudi koji ne čuvaju tradicionalno i sve ono što oživljava naše korene, ne mogu da postoje na pravi način.

"Kad sam otišla u penziju, znala sam da imam sigurnost, a sve što se zaradi dobro dođe. Kad sednem da radim uvek imam ideje, ja sam tada drugi čovek", naglašava ona.

Svetlana Spatarević Popović iz udruženja "Misija kreativa" iz Kladova objasnila je čitav proces pustovanja vune.

Prvo se odredi šema po kojoj se radi, i onda se ona prenosi na platno, zatim se ređa vuna, a nakon toga uzimaju se topla voda i sapun.

Tada kreće "sabijanje" vune, kako bi se dobio oblik, a onda sledi uvijanje, odnosno izbacivanje vode iz vune.

Svetlana se 14 godina bavi tkanjem, a njeno udruženje ima edukativne radionice sa ciljem da se tradicionalne tehnike izrade rukotvorina približe mlađim generacijama.

Uz to, kaže, čuva se i ćirilica.

"To je naš zadatak, jer kad izgubimo pismo izgubili smo sve", smatra.

Ukazuje nam i da od tog posla može da se zaradi pristojno, ali ističe, to zavisi od istrajnosti i posvećenosti, te od okrenutosti tržištu.

"Meni je cilj da još neko zavoli te ručne radove, cilj je da se sačuva tradicija", kaže Svetlana.

Danijela Jerinkić iz Kikinde, stručni saradnik Etno mreže i edukator tkanja i necane čipke ističe da se iz upornosti može razviti privatni biznis i da proizvodnja rukotvorina može biti i izvor životnih prihoda.

Ona je 2010. godine registrovala radionicu za izradu ženskih odevnih predmeta i izradu predmeta za enterijer.

Proizvode dobija zahvaljući tkanju, heklanju, trikotaži.

Napominje da je vrlo bitno da se kao mladi usmerimo ka pravom udruženju.

Etno mreža joj je pomogla da plasira proizvod i da je, kako kaže, usmeri u pogledu dizajna.

"Ako imate dobar proizvod, vi ćete ga i plasirati, a ono što svima preporučujem je puno strpljenja, jer nije lako biti samostalni preduzetnik", poručuje Danijela.

Zzene koje se bave ručnim radom nailaze na brojne izazove, a jedan od njih su pribavljanje kvalitetnog materijala, ali i stereotipi poput onih da mlade žene nemaju dovoljno mogućnosti da proizvode plasiraju na pravi način.

Danijela napominje da su uvek na ceni dobri proizvodi.

Kaže i da se u finansijskom smislu probijaju upornije žene, kao i da postoji veliki broj donatora, i državnih i evropskih, uz ocenu da je teže napraviti veći uspeh bez sopstvenog finansijskog uloga, ali i da ništa nije nemoguće.

Predsednica Udruženja građana "Panonke" iz Pančeva Olga Žolnaj Jokanović kaže da njeno udruženje održava razne edukacije, te da imaju obuke za tkanje, pustovanje vune i nec tehniku.

Ono što je ključno u pravljenju rukotvorina je da se neguje tradicija, podvlači Olga i izražava nadu da će mlađe generacije zavoleti tradicionalne tehnike, koje su, naglašava divan način da se provede kvalitetno vreme i stekne ekonomska nadoknada.

"Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da uz uporan i kvalitetan rad, uz razmenu iskustava i obuke, možemo da iskažemo simboliku proizvoda, prenesemo tu ljubav i na pravi način plasiramo proizvod. Ljudi znaju da to prepoznaju", naglašava Olga.

Sagovornice poručuju da će i dalje nastaviti da usavršavaju svoje veštine, pre svega iz ljubavi, a i kako bi uticale još više na mlade da se okrenu tradiciji i očuvaju korene. Sve su saglasne - do profita se može doći, potrebni su želja i trud, kao i u svakom poslu.

(Espreso/Tanjug)