ĆENTA JE UBIJEN PRE TAČNO 24 GODINE! Pričalo se da je MORAO da umre baš te noći, Žabac je jednom rekao ime ubice!?

Rade Ćaldović Ćenta bio je jedan od najbližih saradnika Ljubomira Magaša, zvanog Ljuba Zemunac. Osuđivan je za iznudu novca, ucene, teško razbojništvo i krađu, a bio je optuživan i za krivično delo silovanja.

Bio je Arkanov drug iz nemačkih i švedskih dana. Te zime 1997. kad je ubijen, pored njega u automobilu poginula je i Maja Pavić, televizijska voditeljka i kuma Cece Svetlane i Željka Ražnatovića.

Rade Ćenta Ćaldović (47) rođen je na Zvezdari, kao drugo dete u porodici vozača pri policiji i domaćice. Sredinom šezdesetih porodica se seli u Zemun i tada postaje nerazdvojan drug s Ljubom Zemuncem. Prvi put je uhapšen 1967. zajedno sa njim i Zoranom Milosavljevićem Robijom pod optužbom za silovanje. Zbog nedostatka dokaza Ćaldović i Milosavljević su pušteni na slobodu, a Magaš je osuđen na zatvorsku kaznu.

Početkom sedamdesetih pripada Magaševom klanu, koji je tada brojao desetak članova. U Italiji se bavio oružanim pljačkama, zbog čega je izvesno vreme proveo u zatvoru, a nemačka policija ga je početkom osamdesetih teretila za 37 krivičnih dela, ali je zbog nedostatka dokaza uvek ostajao na slobodi.

U Holandiji se kretao u kockarskim krugovima. Tu se sukobio s vođom jedne crnogorske kriminalne grupe Veljkom Krivokapićem. Krivokapić je od Ćaldovića na kocki izgubio veliku sumu, ali ga je uz pretnju pištoljem naterao da mu sve vrati. Nekoliko dana kasnije Crnogorac je ubijen u Beču, a za ubistvo su osumnjičeni Ćaldović, Jusuf Bulić i Ljubomir Magaš, ali su bili nedostupni vlastima.

Ćaldović je uhapšen prilikom reketiranja jednog kockarskog kluba u Nemačkoj i osuđen na tri godine i četiri meseca zatvora. Posle ubistva Ljube Zemunca 1986. nemačka policija ga je proglasila za novog „kuma“ jugoslovenskog podzemlja. Proteran je iz Nemačke 1992. godine, pa se vratio u Beograd, a odatle otišao u Južnoafričku Republiku, u Johanezburg, na duže. Kada se ponovo vratio u Beograd, započeo je poslove u Beogradu i Atini, gde je otvorio firmu.

Iste godine Rade Ćaldović dovođen je u vezu sa ubistvom Aleksandra Kneleta Kneževića, ubijenog 28. oktobra 1992. godine u beogradskom hotelu „Hajat“. Knežević je malo pre ubistva oteo automobil, luksuzni džip, od Ćaldovićevog zeta Miodraga Miše Cvetinovića. I sam Cvetinović je kasnije optuživan za ovo ubistvo.

Sredinom novembra 1993. godine na Ćaldovića je izvršen neuspeli atentat. U parkiranoj „ladi“ neposredno pored njegovog „mercedesa“ aktivirana je eksplozivna naprava, ali je Ćaldović prošao samo s lakšim povredama.

Rade Ćaldović Ćenta ubijen je u gluvo doba noći između 14. i 15. februara 1997. u Francuskoj ulici u Beogradu, neposredno posle izlaska iz noćnog kluba „F6“. Nepoznati ubica ga je kroz bočno staklo izrešetao automatskim oružjem sa prigušivačem dok je sedeo u svom vozilu. Pored Ćente, ubijena je i njegova dugogodišnja prijateljica Maja Pavić, televizijska voditeljka na Studiju B i TV Pinku, kuma Cece i Željka Ražnatovića.

"Voja Amerikanac je ubio Ćentu. Imao je neki koji je napravio Ćenti veliki problem i Ćenta je rekao: “Ko mi odradi tog tipa, ko mi ga skine sa grbače, dobiće 80 000 ili 100 000 maraka.” Posle toga taj lik nestane i dođe Voja kod Ćente i kaže: “Jeste li obećali taj novac? Ja sam skinuo tog lika.” Kaže njemu Ćenta: “Koga si ti ubio klošaru, tebi da dam pare? Pogledaj se na šta ličiš! Ti nisi sposoban da hodaš, a kamoli nekoga da ubiješ, ajde beži tamo!” To je Voju strašno naljutilo, a njemu ne treba mnogo. Sačekao ga je u Francuskoj ulici kod Kluba književnika i ubio Ćentu i njegovu devojku Maju Pavić, koja je bila Cecina kuma – ispričao je Nebojša Tubić Žabac za beogradske medije.

Nije bilo svedoka, samo je malo kasnije jedan taksista slučajno primetio izrešetan automobil i stravičan prizor na prednjem sedištu. Znajući da „beogradske ubice“ u principu čekaju da žrtva ostane sama, pa makar morali da je prate danima, neki poznavaoci podzemlja su iz činjenice da je na Ćentu pucano dok je bio s devojkom zaključili da je ovaj morao da umre baš te noći... Tri sata nakon što je prošao dan Svetog Valentina.

Na taj dan 1929. u Čikagu se zbio jedan od najkrvavijih mafijaških obračuna, „masakr na dan Svetog Valentina“, u kojem je banda Ala Kaponea ubila sedmoricu suparnika.

(Espreso/Kurir)