SPOLJNE SILE NE TREBA DA DIKTIRAJU USLOVE: Falkoni izneo jasan stav o eventualnom dogovori Beograda i Prištine

Ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni ocenjuje da nije preterano reći da je Francuska strateški partner Srbije, da sa njom gaji dinamične bilateralne odnose i politički dijalog sa poverenjem, a kada se dođe do pitanja Kosova, kako kaže, ni jedna spoljna sila ne treba da diktira uslove evetualnog dogovora koji se tiče normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

Nema dakle "igre savezništava ", poručuje Falkoni u pisanom intervjuu za Tanjug, odgovarajući na pitanje da li su preterane ocene koje su se ovde čule posle susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i francuskog predsednika Emanuela Makrona u Parizu, da je Srbija u Francuskoj napokon dobila saveznika na Zapadu i očekivanja od Pariza kada je reč o rešenju kosovskog problema.

"Francuska u potpunosti podržava posredovanje Evropske unije u ovom dijalogu jer mi smatramo da je to pitanje evropske bezbednosti. Uloga facilitatora je da vidi polje mogućnosti, da uzme u obzir stavove strana, njihove crvene linije, da sačini, ukoliko do toga dođe, predloge, učini da dijalog da rezultate i, ukoliko je potrebno, upotrebi svoj uticaj", pojašnjava Falkoni.

Što se sadržine eventualnog sporazuma tiče, kaže on, predsednik Francuske je bio veoma jasan: jedino ona ređenja koja omogućavaju da se trajno napreduje po ovom pitanju treba pre svega da budu odobrena od obe strane i potvrđena na međunarodnom nivou.

"Francuska neće stajati na putu sporazuma između Beograda i Prištine, ali treba doći do jednog takvog kompromisa", ističe Falkoni.

Na pitanje koliko je Francuskoj u ovom trenutku pitanje KiM visoko na agendi, imajući u vidu sve probleme u okvirima EU pa i unutar zemlje zbog pandemijske i ekonomske krize ambasador kaže da pitanje Kosova ostaje dobro plasirano na diplomatskoj i međunarodnoj agendi Francuske.

" To opredeljenje nije slučajno, uprkos pandemiji i ekonomskoj krizi. Ako se držim samih činjenica, od toga zavisi budućnost evropskog kontinenta, stabilnost i bezbednost regiona, njegov ekonomski razvoj. Zapadni Balkan je naš sused i okružen je sa više zemalja Evropske unije. Normalno je dakle da se za to veoma interesujemo" kaže on uz opasku da se radi io "ličnom " prioritetu predsednika Makrona koji od početka svog mandata, kaže, vodi jednu odlučnu proevropsku politiku.

Francuski ambasador koji je učestvovao u pripremi posete predsednika Vučića i srpske delegacije Francuskoj, kaže da se posete na visokom nivou uvek unapred pažljivo pripremane iako su često najavljene tek u poslednjem trenutku za razliku od "zvaničnih poseta" ili "državnih poseta" i ističe da je tako bilo i sa ovom posetom.

Šest meseci posle poslednje posete predsednika Vučića Parizu i posle više telefonskih razgovora, naši predsednici su osetili potrebu da se ponovo vide kako bi detaljnije razgovarali o nizu pitanja tokom susreta koji je trajao više od tri sata.

"Predsednik Emanuel Makron i njegov srpski kolega Aleksandar Vučić imaju fluidan, čest i srdačan kontakt koji doprinosi bilateralnim odnosima u celini. Reč je o njihovom drugom direktnom susretu u roku od godinu dana, uprkos pandemiji kovida 19 i ograničenjima koje to povlači sa sobom, čemu bih dodao još najmanje tri telefonska sastanka, u aprilu, novembru i decembru 2020", kaže on.

Falkoni dodaje da je na dnevnom redu bilo najpre pitanje međusobnih bilateralnih odnosa i da su oni sežu daleko u prošlost, da ih odlikuje posebno bratstvo po oružju tokom Prvog svetskog rata, ali da su oni takođe i veoma aktuelni i dinamični.

"Dve zemlje su potpisale strateško partnerstvo 2011. godine. Nastavak političkog dijaloga na visokom nivou datira iz 2017. i doživljava svoju kulminaciju sa posetom predsednika Makrona Srbiji u julu 2019."kaže on.

Falkoni ističe da je ova poseta dovela do snažnijeg angažovanja sa obe strane oko stvari čija je realizacija sada u toku i koje zahtevaju da se prate na visokom nivou. Ekonomski odnosi su u punom razvoju kako to pokazuje naše partnerstvo u izgradnji metroa u Beogradu.

"Zatim, tu je i činjenica da je Srbija veoma važna za Francusku na regionalnoj sceni ali ne samo na njoj: radi se o zemlji od uticaja na Zapadnom Balkanu, koja je geografski okružena zemljama Evropske unije".

Delimo dakle mnoge zajedničke izazove: evropske integracije Srbije i regiona; normalizaciju odnosa sa Prištinom; regionalnu saradnju i stabilnost; velike međunarodne teme kao što su borba protiv organizovanog kriminala, terorizma, pandemije kovida i njenih ekonomskih posledica na region. Ono što utiče na Srbiju i na Balkan utiče posledično i na nas i obratno.

"Što se tiče saradnje vezane za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, Francuska se drži svojih obaveza i podržava reforme u toku.

Politički dijalog je konstantan. Za sada se radi o uspostavljanju nove metodologije proširenja u Srbiji čim to bude bilo moguće, kako bi ovaj proces bio više politički i efikasniji." poručuje Žan-Luj Falkon.

(Espreso/Tanjug)