ODRŽAN PRVI RADNI SASTANAK ZELENA AGENDA ZA ZAPADNI BALKAN! Zelena tranzicija je velika šansa za Srbiju!

Radni sastanak Zelena agenda za Zapadni Balkan Ministarstva privrede, Ministarstva zaštite životne sredine i predstavnika Fonda za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), održan je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Na sastanku se govorilo o smanjenju upotrebe plasike u Srbiji do 2030, o programu smanjenja upotreba plastičnih kesa u našoj zemlji i o merama koje lokalne smaouprave mogu da preduzmu u vezi s tim.

Pomoćnici ministara zaštite životne sredine i privrede, Sandra Dokić i Dragan Ugrčić, šef za investicije predstavništva UNDP-a Žarko Petrović i predstavnici PKS-a, razgovarali su i o tome kako implementirati alate cirkularne ekonomije i šta koje ministarstvo može da radi na tom polju.

Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a Siniša Mitrović kazao je za Tanjug da Zelena agenda za Zapadni Balkan koju je Srbija prihvatila u modelu cirkularne ekonomije ide ka realizaciji i da je ovo jedan od prvih radnih sastanaka.

Mitrović kaže da, je zelena tranzicija šansa za rast BDP-a Srbije od jedan odsto, a po njegovim rečima i šansa za više od 30.000 novih radnih mesta u lokalnim zajednicama.

Ona kaže da će u postpandemijskom vremenu biti zastupljena i nova zanimanja, kao što su digitalni poslovi koji će biti važni za zelenu ekonomiju.

On kaže da je cilj da se mapa puta koju je Vlada usvojila u maju 2020. realizije i primeni, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća kako bi ekomomija u Srbiji postala niskougljenična i resursno vrlo efikasna.

"To su modeli koji bi trebali da u Srbiji uvedu modele zelene tranzicije.

Ovaj put je mnogo zahtevan jer nas očekuju veliki izazovi kada je reč o klimatskim promenama. Srbija je za poslednjih 20 godina pretrpela štetu više od sedam milijardi evra od klimatskih promena i posledice pandemije su minimalne u odnosu na posledice klimatskih promena koje su u ovom trenutku u svetu oko 150 puta veće", navodi Mitrović.

Takođe, važan posao za sektor malih i srednjih preduzečha kojima treba da obezbedimo izvore finansiranja kako bi mogli da sprovedemo zelenu tranziciju, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća koja dominiraju na tržištu.

"To znači da bi mogli da idemo na modele nultog otpada, na potpunu upotrebu otpada u energetske svrhe. To su veliki zaokreti koji bi Srbiji trebalo da obezbede konkurentnost na zelenom tržištu. U toku je javni konkurs UNDP-a koji traje do 15. februara, a koji je posvećen smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. On je prvenstveno namenjen lokalnim samoupravama i biznis sektoru, kako bi mogli da dobrom praksom započnu tranziciju", ukazao je Mitrović.

Po njegovim rečima, konkurs će posebno biti važan za lokalne zajednice kako bi mogle da izvedu projekte na terenu koji bi uticali na direktno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Mitrović je rekao da se tranzicija u Srbiji odvija i kroz velike izmene u energetskom sektoru, gde imamo raspravu o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakon o energetici i energetskoj efikasnosti, koji otvaraju veliku šansu za tranziciju.

Mitrović smatra kako te prilike ne treba da propustimo u ovoj kriznoj situaciji, a kako kaže, to je najveća šansa koja omogućava da svako preduzeće počne da vodi računa o troškovima kada je u pitanju zaštita životne sredine.

On je rekao da PKS razvija i novu kulturu organizacije, te pored profita otvara prostor za uticaj na lokalnu zajednicu.

"Novi konkursi ministarstva životne sredine koji su usmereni ka boljem kvalitetu vazduha, individualniam ložištima i velikim gorionicima, garantuju da možemo krenuti na ovaj put koji će trajati jednu deceniju, kako bi 2030. došli do niskougljenične ekonomije. Ukoliko ostanemo zarobljeni u modelu linearne ekonomije proizvedi-upotrebi-baci, imaćemo problem da već sada naše kompanije koje izvoze na tržište EU imaju obavezu da uvedu alate cirkularne ekonomije, modele eko dizajna koji govori o štedljivosti i popravljivosti proizvoda", navodi Mitrović.

Srbija je prva zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja je izradila dokument Mapa puta za cirkularnu ekonomiju čiji je cilj da podstakne celo društvo na korenite promene u odnosu prema ograničenim resursima.

Cilj Mape puta je da podstakne proizvodnju kroz primenu cirkularnih poslovnih modela, da motiviše industriju za kreiranje novih radnih mesta i da unapredi poslovanje kroz nalaženje inovativnih održivih rešenja za tržišta.

Mapa puta je urađena po uzoru na ovakvu vrstu dokumenata koje imaju zemlje Evropske unije, kao što su Slovenija, Finska, Holandija, Španija, Francuska.

Dokument je izradilo Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku UNDP projekta "Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj u Srbiji".

U narednom periodu planiran je niz aktivnosti u ovoj oblasti, ukljucujuci i izradu Mape puta 2.0 za cirkularnu ekonomiju.

(Espreso/Tanjug)