PRVI PUT PUTIN IMA ISPRED SEBE OGROMNU DILEMU: Ruski lider mora da izabere odluku, pogrešna može biti pogubna?

Pred Putinom je u narednom periodu velika dilema, da li da silom suzbija proteste ili da pusti da pokret Navaljnog uzme maha, što bi takođe moglo skupo da ga košta

Po prvi put u poslednjoj deceniji, vladavina Vladamira Putina suočena je sa ozbiljnim izazovom. Protekle dve sedmice, tačnije dva vikenda, na hiljade demonstranata izašlo je na ulice kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog hapšenja ruskog opozicionara i čoveka koji slovi za velikog Putinovog neprijatelja - Alekseja Navaljnog.

Ovaj impresivni prikaz neslaganja nailazi na sve veću silu. U nedelju je privedeno više od 5.000 ljudi - što je rekord - od toga je 1.600 privedeno samo u Moskvi.

Ovakva "strategija suzbijanja" ranije je bila uspešna. U zimu 2011. i 2012. godine, na hiljade ljudi je protestovalo zbog navodne izborne krađe vladajuće partije Jedinstvene Rusije i povratka Putina u predsedničku fotelju. Tadašnji protesti, koje su mnogi smatrali početkom kraja Vladimira Putina, su vremenom ugušeni kombinacijom privođenja i sudske represije. Toni Vud, autor knjige "Rusija bez Putina", u svom tekstu za New York Times, ističe da je Putin verovatno verovao da primenom sile i tokom prethodnog vikenda može da "smiri turbulencije".

Demonstracije u Rusiji

Smatra da je mu je rezon možda i ispravan. Kako navodi, prilike ne izgledaju previše dobre za demonstrante koji i dalje predstavljaju mali deo stanovništva. Iako mu je podrška opala, Putin i dalje uživa poverenje većine. U ruskoj eliti ima malo znakova rascepa, a "vlada ima na raspolaganju zastrašujući represivni aparat". Kremlj takođe čvrsto drži politički sistem: Jedinstvena Rusija ima 335 od 450 mesta u Državnoj dumi, a ostatak uglavnom drže stranke koje podržavaju vladu.

"Ali, trebalo bi da budemo oprezni da ne precenimo moć gospodina Putina i čvrstoću političkog sistema kojim on predsedava. Ni on ni sistem nisu toliko jaki kao što se možda čini", piše Vud.

Kako ističe, sistem koji je često prikazan kao "autoritarni monolit", nešto je čudniji i kontradiktorniji.

"Iako u osnovi nedemokratska - od pada komunizma, nijedna opoziciona stranka u Rusiji nikada nije osvojila vlast - svoj legitimitet i dalje crpi iz podrške biračkog tela i očiglednog poštovanja ustavnih normi. To je 'imitacija demokratije', kako ju je nazvao ruski politikolog Dmitri Furman. Koliko god da Putin želi da bude autokrata, ipak mu je potrebna fasada zakonitosti i redovnih izbora", ističe Vud u tekstu.

Upravo to je, smatra, slabost sistema.

"To ostavlja odškrinuta vrata da stanovništvo, ne samo izrazi svoje nezadovoljstvo, već i da stvori političke posledice", ističe Vud i navodi da se upravo po tome pokret koji je poveo Navaljni razlikuje od onih iz 2011. odnosno 2012. godine.

"Uz njegovu anti-korupcijsku poruku, stvorio je strategiju "pametnog glasanja", koja nagoni birače da biraju bilo kog kandidata koji ima najbolje šanse da pobedi činovnike Jedinstvene Rusije, pretvarajući rasute glasove protesta u ciljanije odbacivanje "statusa kvo"".

Vud ističe da je ta strategija prvi put isprobana na lokalnim izborima 2019. godine i ponovo primenjena prošle godine, ali da je njenu dosadašnju uspešnost teško izmeriti. Ipak zaključuje da ona predstavlja novi izazov za Putina i njegovu stranku.

Jedinstvena Rusija ima podršku oko 30 odsto birača i nervozno će gledati preko ramena, navodi autor i podseća da bi izbori za nacionalni parlament trebalo da budu održani u septembru.

Smatra da postoji mnogo razloga za brigu. Prosečna primanja u Rusiji pala su za više od 10 odsto od januara do septembra prošle godine, jer je pandemija uzdrmala ionako tromu ekonomiju. Životni standard ostaje tvrdoglavo nizak: 2020. godine gotovo 20 miliona Rusa živelo je ispod zvanične granice siromaštva.

"U tom kontekstu, poruka Navaljnog o borbi protiv korupcije - posebno njegovi video snimci koji detaljno opisuju raskoš koju su vladari ove zemlje sebi omogućili o trošku poreskih obveznika - zatresla je kuću", ističe autor.

"Odrasli uz Putina, a voljni su da ga ruše"

Smatra da najveća briga za Kremlj treba da bude to što je ova poruka itekako odjeknula kod mladih Rusa. Generacija koja je odrasla pod vladavinom Putina je voljna da izađe na ulice i pokaže svoje nezadovoljstvo.

Vud smatra da je "agresivni odgovor vlasti pokušaj da se dokaže moć", ali i da ukazuje na osnovnu krhkost konsenzusa na kojem počiva sistem. Podseća da su, u drugim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza - poput Gruzije, Ukrajine, Kirgistana i Jermenije - sporni izbori pokrenuli pokrete koji su rezultirali prenosom vlasti.

"Kremlj želi da uguši čak i mogućnost takvog ishoda. Nakon hapšenja Navaljnog, uhapšeno je nekoliko njegovih bliskih saradnika - a u utorak je Navaljni osuđen na više od dve godine zatvora. Na svaki dalji talas protesta verovatno će biti odgovoreno silom", uveren je Vud.

Na kraju zaključuje da je pred Putinom, u nedeljama i mesecima koje dolaze, velika dilema. Preoštro suzbijanje samo bi podstaklo proteste, dok bi, navodi Vud, suviše otvoreno nameštanje septembarskih izbora oštetilo demokratsku fasadu od koje zavisi Putinova moć.

"Ako se dozvoli da pokret Navaljnog raste, Kremlj se može suočiti sa izbornim izazovom za koji nije spreman. Mnogo će proći pre nego što će Rusija svoju "imitaciju demokratije", pretvoriti u pravu demokratiju. Ipak, po prvi put posle dugo vremena, Putin ne drži sve karte u svojim rukama", zaključuje Vud.

Podsetimo, nakon jučerašnje odluke suda da Alekseja Navaljnog osudi na više od dve godine zatvora, brojne države sveta su izrazile svoju zabrinutost i zahtevale da Navaljni bude odmah pušten na slobodu. Poziv za oslobađanje Navaljnog stigao je iz SAD, Francuske, Nemačke, Velike Britanije...

- Čak i dok sarađujemo sa Rusijom na unapređivanju američkih interesa, blisko ćemo koordinisati sa našim saveznicima i partnerima kako da Rusija odgovara zbog toga što nije podržala prava svojih građana - navodi se u izjavi državnog sekretara Antonija Blinkena.

Šef diplomatije EU, Žosep Borelj, ocenio je da je presuda ruskom opozicionom lideru u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Rusije u oblasti vladavine prava i fundamentalnim slobodama.

- U suprotnosti je i sa presudom Evropskog suda za ljudska prava koji je slučaj okarakterisao kao proizvoljan i nerazuman. Zahtevam njegovom trenutno oslobađanje - napisao je Borelj.

(Espreso/Telegraf)