STIGLA JE NAJINTELIGENTNIJA KRITIKA "DARE IZ JASENOVCA": Dobro pročitajte svaku reč, ovaj čovek KIDA!

Dara iz Jasenovca, srpski kandidat za Oskara, film je o kojem se ovih dana najviše polemiše, kako u Srbiji, tako i u regionu, ali i u svetu, bogami.

Najdalje je odjeknula sramna kritika magazina Varajeti, u kojoj Džej Vajsberg nazva film "rasističkim" i "propagandom".

Da ovo ne ostane usamljen slučaj, potrudio se kritičar Metju Lukas, koji nije štedeo uvrede na račun srpskog filma.

Međutim, većina su kritike koje se bave samim filmom, a ne njegovim zamišljenim ideološkim pozadinama.

Jedna od takvih je i kritika Harvija Kartena iz "New York Film Critics Online".

Prenosimo je:

"Neke iskusne filmadžije mogle bi da ocene "Daru iz Jasenovca" kao deo bukvara o Holokaustu, film koji je napravljen pre svega za 40 odsto Amerikanaca koji nikad nisu čuli za Holokaust, i za nekoliko drugih, koji su možda poštovaoci nacističkih logora smrti, kao što se videlo u pokušaju puča u Vašingtonu. Međutim, film Predraga Antonijevića je jedinstven po načinu na koji se bavi temom koncentracionih logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, državi koju su stvorile ultranacionalističke, rasističke, ksenofobične, antisemitske, antiromske i antisrpske ustaše.

Reditelj Antonijević, rođen u Nišu, u Srbiji, u Jugoslaviji, 1959. godine, čiji "Breaking at the Edge" je horor film o ženi čije nerođeno dete može biti ubijeno ako ne pobedi natprirodno biće, sada se bavi mnogo većim hororom od onog koji škodi samo jednoj osobi. A ovo je sve zasnovano na, nažalost, istinitim događajima. Radeći to, on personalizuje priču fokusirajući se delom na Daru (Biljana Čekić), u njenoj debitantskoj ulozi desetogodišnjakinje koja je odlučne ne samo da preživi teror koncentracionog logora, nego da se drži uz svog malog brata Budu Ilića po cenu života i smrti.

A teško da bi pakao mogao da bude strašniji od velikog koncentracionog logora Jasenovac, jedinog logora koji je u toku Drugog svetskog rata napravljen mimo kontrole nemaca, iako je nekoliko nemačkih savetnika verovatno posetilo mesto da bi dali savete komandantima ustaša. Kad se jedan Nemac pita zašto se ustaše ne koncentrišu "samo na Jevreje i Rome", on dobija odgovor da su ostali u logoru jednostavno zato "što su Srbi". Tako da, ovi ustaški kučkini sinovi su potpuno u nacističkoj ideologiji, u ovom slučaju da čistota hrvatske krvi mora biti sačuvana od navodnih manipulacija drugih koji "vode igru" tako što kontrolišu medije, ili su "podljudi" koji sisaju čistu krv hrvatskog naroda.

Može se zamisliti da Nataša Drakulić, koja je napisala scenario, pokušava da pokaže da je logor u Jasenovcu bio još brutalniji od Aušvica, pošto logoraši nisu morali samo da rade do smrti, nego su ih veselo ubijali komandanti, među kojima i žene, koje nisu bile ništa manji sadisti od muškaraca. Primera ima napretek. Tokom igre muzičkih stolica, gde su Srbi logoraši muzičari morali da sviraju srpsku narodnu pesmu, komandant bi podigao ruku kako bi zaustavio muziku. Logoraš koji bi ostao bez stolice biva ubijen. Onda se sklanjaju dve stolice - igra i zabava. Dvoje nesrećnih ljudi dobija nož u vrat, takođe. Na kraju, svi "pobednici" postaju gubitnici, upucani kao da hrvatski oficiri igraju video igru.

Još jedan metod ubijanja je pucanje u sve koji pokušaju da pobegnu, trčeći prema reci koja bi ih odvela do sigurnosti. Gomilu dece odvode u podrum, dok Hrvat unutra baca konzervu otrovnog gasa. Kapoi pomažu, baš kao u nemačkim logorima, praveći spiskove i dovodeći odabrane ljude.

Dok se sve ovo dešava, desetogodišnja Dara mora naučiti kako da bude jaka. Ona je isto toliko odlučna da sačuva svog malog brata, koliko je odlučna da ostane živa, i spremna je da da sopstveni život kako bi obezbedila sigurnost dečaka.

Aktivnosti logoraša u radu logora, nalik na održavanje farme, hranjenje svinja, sve to liči na besmislenu radnju pre samog ubijanja, a ceo film vam opisuje opasnosti ultranacionalizma, vrste ideologije koja je imala uporište u administraciji prethodnog predsednika SAD, a pokazala se tokom invazije na glavni grad naše nacije, kad su kongresmeni bili u opasnosti da budu kidnapovani ili ubijeni. Mora se odati priznanje i grupi glumaca amatera iz kojih je reditelj Predrag "Gaga" Antonijević izvukao dobre uloge. Daru iz Jasenovca je snimao Miloš Kodemo u mestima Kolut i Bela Crkva, u Srbiji.

Priča - B Gluma - B+ Tehnički - B+ Opšti utisak - B+"

Bonus video:

(Espreso/BigAppleReviews)