BRANKO MILJKOVIĆ: U februaru se navršava 60 godina od smrti prave rok zvezde među pesnicima

Za njega su tvrdili da je prava vizija pesnika. Obrazovan, duhovit, lucidan, opsednut ženama i uvek zaljubljen, veseljak, depresivac, car, boem i prosijak. Branko Miljković je prava rok zvezda među pesnicima kod nas u prošlom veku. Približava se 12. februar, kada će se navršiti šesdeset godina od njegove tragične smrti. Tim povodom, njegova porodica je pokrenula sajt na kome se nalazi njegova poezija, dokumentarni film, kratki audio i video zapisi kao i njegova biografija.

Njegov bratanac Goran, je napisao na sajtu brankomiljkovic.com jako preciznu i divnu biografiju svog strica, kojeg se ne seća iz života, s obzirom da je imao samo šest meseci kad je Branko sebi oduzeo život, ali skupio je priče što svoje porodice, što Brankovih prijatelja.

Naravno, ako se niste do sad susreli sa pesmama Branka Miljovića pronaćićete ih na ovom sajtu (mada šta ste čekali do sad???) ali tu su i priče i anegdote iz Miljkovićevog života. One su zanimljive, zabavne i tužne, i deluju kao da se odmotava ceo jedan film pred vama, ne samo o njemu već i Beogradu, Nišu i Zagrebu iz sredine prošlog veka.

Saznali smo o njegovom ljubavnom životu, o ženama zbog kojijh je patio i zbog kojih mnogi misle da je i platio glavom. Rade Šerbezija je govorio ne oduzimajte nam iluziju da se Branko samo ugasio zbog ljubavi. Od dečačke zaljubljenosti u Ružu Đorđević koja je poginula u savezničkom bombardovanju Niša, kojoj je posvetio možda i svoju najpoznatiju pesmu Uzalud je budim do ljubavnog trougla koji su sačinjavi on, Oskar Davičo i Milica Nikolić.

Od šarmantnih boemskih priča ostaje skoro pa neverovatna priča o druženju jedne večeri Branka Miljkovića, Bate Živojinovića i Jovana Janićijevića Burduša, koji izlazeći pijani iz kafane Žagubica (današnji Tramvaj kod Vukovog spomenika) primetili su kamion pun pilića. Ukrali su ga i vozali okolo. E sad, po svedočenju glumca Stojana Dečermića koje možete pročitati na sajtu, izbacili su piliće kod palate Albanija i pustili ih da lutaju po Terazijama. Ja znam za priču iz nekog Burduševog intervjua da su kamion odvezli na Kalenić i tamo prodavali piliće u upola cene, a na kraju sve pare ostavili nekoj sirotici koja je prosila na ulici. Tako da eto, ako su vam baba ili deda nekad ispričali da su jednog jutra kupili pile od Bate Živojinovića na pijaci, nemojte ih gledati kao da vas lažu.

O Brankovom kraju ne zna se mnogo osim da je pronađen u Zagrebu obešen o granu. Njegova porodica to nikad nije prihvatila kao konačnu istinu. Miljković je bio poznat kao neko ko nije imao dlake na jeziku i ko je voleo da priča o stvarima koje su mu smetale u državi, i zbog čega nije bio omiljen mežu žandarima i pratila ga je služba. Sa druge strane, postoji i priča da mu ovo nije bilo prvi pokušaj samoubistva, i da su ga jednom našli u toaletu kafane obešenog o vodokotlići i jedva ga povratili.

Zaostavština i kultni status ovog čoveka su preveliki za jedan tekst na portalu. Voleli su ga savremenici, kao i oni što su došli posle njega i crpili svoju inspiracuju u njegovim stihovima. Da se vratimo na početak, i Branka kao rok zvezdu. Njegov život se ugasio u 27. godini, kao i kod mnogih rok zvezda posle njega. Krenite polako sami da istražujete o njemu, pa ćete možda, kao neke moje drugarice iz srednje škole i sami krenuti na Novo Groblje da pronađete njegov grob i ostavite cvet.

Bonus video:

(Espreso.rs/Noizz.rs)