TAJNE BABA VANGINOG PROROČANSTVA, NAVODNO JE POZNATOJ ŽENI REKLA DA ĆE UMRETI ZA 3 MESECA: Nećeš moći da dođeš

Pandemija Kovida-19, pored širenja virusa donela je i širenje brojnih teorija zavere i dezinformacija i podgrejala stare priče o navodnim proročanstvima ljudi koji su tvrdili da mogu da vide budućnost, mada za to nema nikakvih naučnih dokaza.

Jedna od njih je i Vangelija Pandeva, poznatija kao Baba Vanga iz Bugarske, o čijim se navodnim proročanstvima o značajnim svetskim događajima priča i četvrt veka pošto je umrla.

Mnoge poznate ličnosti, među njima navodno i političari posleratne Jugoslavije, posećivali su Pandevu.

Tokom turneje u Bugarskoj u avgustu 1976, tada poznata pevačica Silvana Armenulić posetila je Baba Vangu nekoliko meseci pre nego što je u 38. godini poginula u saobraćajnoj nesreći kod Smedereva.

U knjizi Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika, piše da je Pandeva navodno na rastanku rekla pevačici: “Ništa ne treba da platiš. Ne želim da govorim s tobom. Ne sada.”

“Idi i dođi kroz tri meseca. Čekaj, u stvari nećeš moći da dođeš… Idi, idi, ako možeš, dođi!”

Šta je Baba Vanga navodno predvidela za budućnost?

Kao i većina vidovnjaka, i ona je davala usmena proročanstva, pa ne postoji građa koja bi potvrdila da je predvidela baš određeni događaj.

Lista Vanginih navodnih proročanstava se u tehnološki naprednijim vremenima masovno proteklih deset godina mejlom – upravo njih najčešće citiraju tabloidi.

Međutim, na listi nema pandemije koronavirusa, iako su mnogi domaći i strani tabloidi ove godine objavili da ju je Baba Vanga davno predvidela.

Među brojnim navodnim proročanstvima koja se nisu ostvarila je i početak Trećeg svetskog rata 2010.

Navodno je predvidela i uspon Kine kao svetske supersile, dolazak novog Ledenog doba, ali i apsolutni kraj sveta.

Doduše, 5.080 godine.

Ko je bila Baba Vanga?

Pandeva je, pretpostavlja se, rođena 31. januara pre 110 godina u Strumici, tada u Otomanskom carstvu, a danas u Severnoj Makedoniji – kako se početkom 20. veka u tim krajevima Balkana matične knjige nisu uvek ažurno vodile, antropolozi koji su proučavali fenomen Baba Vange navode samo godinu.

Veći deo života provela je u gradu Petrič na jugozapadu delu Bugarske.

U narodu je poznato da je bila slepa, a navodno je oslepela kao dvanaestogodišnja devojčica.

“Jeste bila slepa, ali nije nosila naočare kakve inače nose ljudi koji ne vide”, priseća se Lepa Brena susreta.

Baba Vangu neretko porede sa francuskim okultistom Nostradamusom iz srednjeg veka, za koga su takođe ljudi kroz istoriju verovali da je mogao da previdi budućnost, iako nema nikakvih naučnih dokaza.

Pojedini antropolozi nazivaju je bugarskom Pitijom, po legendarnoj starogrčkoj proročici koja je navodno Aleksandru Makedonskom prorekla da će osvojiti svet, ali da se iz tog pohoda neće vratiti živ.

Prema istorijskim izvorima, Aleksandar Makedonski je najverovatnije umro od malarije.

Koliko je lako poverovati vidovnjaku

Istorija pokazuje da jeste.

Barnum efekat je „psihološki fenomen koji ukazuje da ljudsku sklonost da uopštene opise, koji su navodno kreirani samo za njih, a zapravo se odnose na većinu ljudi, ocenjuju kao tačne”, objašnjava psihološkinja Zuljević.

„Ti opisi deluju kao da sadrže nešto specifično, a zapravo će ih većina ljudi oceniti kao uglavnom tačne za sebe”.

Ovaj psihološki fenomen posebno dolazi do izražaja kada čitamo horoskop ili slušamo vidovnjake.

“Najčešće ljudi pamte samo ono što se ispostavilo kao tačno i zaključiti da tu ima tu nečega i da su vidovnjaci dosta toga pogodili”, navodi.

U Srbiji su vračanje i gatanje zabranjeni Zakonom o javnom redu i miru.

“Ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim uznemirava građane ili narušava javni red i mir – kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova”, navodi se u članu 15.

Zašto se Baba Vanga pojavila baš u Bugarskoj?

Na teritoriji današnje Bugarske se krajem 19. i početkom 20. veka razvio kult proročica, objašnjavaju bugarski istraživači Petko Ivanov sa Univerziteta u Čikagu i Valentina Izmirlijeva sa Univerziteta Kolumbija u radu objavljenom u naučnom časopisu Folklorica, Journal of the Slavic and East European.

Vanga je najpoznatija predstavnica tog fenomena, a njena međunarodno manje poznata prethodnica je proročica Stojna (1883-1913).

Istraživači ističu da su životne priče dvaju vidovnjakinja identične – Stojna je u detinjstvu takođe navodno oslepela, prema predanjima, pošto ju je „posetio Sveti Đorđe” – oduzeo joj je vid, kažu, ali joj je zato dao moć da proriče budućnost.

Međutim, dok je kult Stojne nastao u okvirima hrišćanstva, njena naslednica Vanga, koja je veći deo života provela u komunističkom uređenju, nikada se otvoreno nije priklonila nekoj religiji.

Verovatno joj je, ističu istraživači, baš to omogućilo da njen rad naiđe na odobravanje vladajuće elite, pa i porodice moćnog lidera bugarskih komunista, Todora Živkova.

“Proroci” na Balkanu i hapšenja

Balkan je poslednjih decenija bio pravi rasadnik ljudi koji tvrde da su vidoviti.

Nastupali su na televizijama promovišući navodne vidovnjačke moći, koje su, najčešće, skupo naplaćivali, bilo kroz telefonske pozive gledalaca, bilo uživo.

Devedesetih godina prošlog veka u Srbiji je boravio samozvani ruski iscelitelj Alan Čumak čija je popularnost bila velika.

Tadašnji magazin Radio TV Revija je u 12 brojeva štampala po jednu sliku Alana Čumaka, koje su navodno imale isceliteljsko dejstvo, ali sa rokom od tridesetak dana.

Do sada je u Srbiji zabeleženo nekoliko hapšenja zbog ovakvih obmana.

Najpoznatiji je slučaj “Vidovite Zorke” uhapšene 2001. godine.

U optužnici je bilo navedeno da je prevarila 48 ljudi, a dokazano je 18 prevara.

Iste godine je osuđena na kaznu zatvora od 25 dana prema tadašnjem Zakonu o prekršajima protiv javnog reda i mira.

Zašto je Baba Vanga opet popularna tokom pandemije?

Pandemija korona virusa unela je veliku neizvesnost u živote većine, a „ljudi imaju snažnu potrebu da zadrže bar neku kontrolu u periodima neizvesnosti”, objašnjava psihološkinja Jelena Zuljević.

U situacijama poput pandemije, navodi psihološkinja, „postaje jasna funkcija različitih teorija zavera, verovanja u proročanstva, paranormalno ili pseudonaučne ideje”.

„Istraživanja pokazuju da smo naročito skloni da se oslanjamo na ovakve stvari u periodima emocionalne ranjivosti, kada u različitim životnim fazama prolazimo kroz previranja, dileme i imamo utisak da nam je budućnost neizvesna”, dodaje.

Zuljević ističe da u takvim trenucima „ideja da određeni ljudi ili saznanja mogu da nam pruže zrnce sigurnosti ili pomognu da povratimo nekakvu kontrolu nad životom deluju primamljivo”.

Ona naglašava da to „nema veze sa inteligencijom ili obrazovanjem”.

“Svi ljudi imaju istu potrebu za sigurnošću i svi smo skloni da skliznemo u iracionalno”, zaključuje Zuljević.

Bonus video:

(Espreso/Objektiv)