VEROVALI ILI NE: Austrijanci nam zavide na procesu vakcinacije, pažljivo pročitajte tekst KRONEN CAJTUNGA

Srbija je sa sedam miliona stanovnika po veličini slična Austriji, ali je po pitanju vakcinacije u međuvremenu rekordnim tempom daleko ispred, ocenjuje se u tekstu "Srbija na tragu Izraela", koji je danas objavio bečki dnevnik "Kronen cajtung".

U tekstu dopisnika austrijskog javnog servisa ORF sa Balkana, Kristijana Veršica, opisano je kako Srbija sprovodi masovnu vakcinaciju, uz brojne pohvale na račun pripreme i organizacije.

Naveo je da su dve hale na Beogradskom sajmu najveći centri za vakcinaciju, ali je ukazao i da u celoj Srbiji ima više od 40 centara za imunizaciju.

Veršic je ukazao i da se vakcinacija sprovodi i u domovima zdravlja manjih gradova i opština.

U tekstu, sa nadnaslovom "Dobar primer", on je opisao detaljno i proces vakcinacije na Beogradskom sajmu, prenevši da tamo radi 25 volontera, više od 50 lekara i medicinskih sestara, kao i oko 40 IT eksperata.

Na dan, kada je obišao centar za vakcinaciju na Sajmu, kako je napisao, u celoj zemlji vakcinisano je 36.000 ljudi.

"Aktuelne brojke, pokazao mi je na svom mobilnom telefonu Vukašin Grozdić iz kabineta premijerke Ane Brnabić prilikom moje posete, na moj upit. Dnevni broj vakcinisanih može se naći i na sajtu Vlade Srbije, kao i ukupan broj vakcinisanih, ali i putanja svake doze vakcine od dolaska u zemlju", naglasio je on.

Veršic je ukazao i da je do sredine prošle nedelje vakcinisano oko 350.000 ljudi, koji su se prijavili preko elektronskog portala, na kojem ostavljaju lične podatke, među kojima su i podaci o mogućim alergijama ili bolestima, a naravno i mesto boravka.

Pravo na vakcinu imaju i stranci, koji žive u Srbiji, podsetio je on.

Dalje je ukazao da, u skladu sa prioritetima, osoba koja se prijavila putem SMS poruke ili mejla dobija termin, koji se automatski unosi i u kalendar vakcinacije centra u kojem treba da je primi.

Takođe navodi da građani sami mogu da izaberu koju vakcinu žele, ali da većina nije imala posebne želje.

Najpre su građani zaokruživali pre svega vakcinu kompanije Fajzer i ruski Sputnjik V, pošto je poverenje u Rusiju veliko, dok je spremnost na primanje kineske vakcine bilo daleko manje, dodaje se u tekstu.

Ta uzdržanost prema kineskoj vakcini, kako je kazao Grozdić, je sada nestala.

Od svih zemalja na Balkanu Srbija najtešnje sarađuje sa Kinom, čija je vakcina trenutno "stub" imunizacije protiv korona virusa, konstatuje Veršic.

On dodaje da problemi sa odobrenjem kineske vakcine ne postoje, jer Srbija nije članica EU.

Od Fajzera je Srbija naručila 1,8 miliona doza, a postoje ugovori za isporuku ukupno 6,5 miliona doza, čemu se dodaje i udeo iz kontingenta koji EU stavlja na raspolaganje Balkanu kroz program Kovaks vakcina AstraZeneka i Moderna, koje trenutno još nema u Srbiji.

U organizaciji masovne vakcinacije Srbija je iskoristila iskustvo Izraela, zemlje koja je za kratko vreme bila veoma uspešna.

U to spada i pitanje kako se najbolje iz Fajzerovih doza dobije šest umesto pet vakcina, ukazao je Grozdić.

Izrael je za to koristio specijalnu iglu, a Srbija špric sa kojim može ubrizgati tačno jedan mililitar.

"Uspeh vakcinacije se oslanja na sopstvenim naporima. Već sredinom prošle godine je vlada uspostavila ekspertski tim, koji je pratio razvoj i proces odobrenja vakcina. Detaljno je planirana i logostika za masovnu vakcinaciju. Pošto se nije znalo kada će tačno koja vakcina biti na raspolaganju, počelo se sa nultim fiktivnim danom i od tada je sve kao u vojsci planirano, kako skladištenje, tako i kako će uslediti raspodela", objašnjava dopisnik ORF-a u svom iscrpnom izveštaju.

Tako je, dodaje, svaka ambulanta opremljena odgovarajućim frižiderima, a prilikom procene potrebnih kapaciteta korišćeno je iskustvo sa vakcinama protiv gripa ranijih godina.

Uz to je Srbija od 2016. pod rukovodstvom premijerke Brnabić značajno napredovala na polju digitalizacije.

"Najpre, radilo se o elektronskoj upravi i zato danas imamo ovaj informacioni sistem preko kojeg se vrši prijava za vakcinu. Drugi prioritet bila je digitalizacija u obrazovanju. Želimo da sve škole do kraja iduće godine budu digitalizovane, i zahvaljujući tome nismo izgubili nijedan dan škole prošle godine, jer smo odmah mogli da se prebacimo na onlajn nastavu. Time povećavamo efikasnost javne uprave. Tu još imamo mnogo posla, ali smo i dosta postigli, a to nam pomaže u takvim situacijama", rečeno je Veršicu, koji je konstatovao da su rezultati potvrdili ispravnost tog puta.

(Espreso/Tanjug)