HRVATI NEĆE VAKCINISATI STARIJE OD 65 GODINA ASTRAZENEKINOM VAKCINOM? Oglasio se i njihov glavni epidemiolog

Iako ga je Evropska agencija za lekove (EMA), uz niz ograda, juče odobrila za korišćenje u EU u svim starosnim grupama, Hrvatska razmatra opciju da ne vakciniše starije od 65 godina vakcinom AstraZeneke.

"O tome ćemo narednih dana ozbiljno razgovarati. Još nismo videli svu papirologiju, no sve ćemo proučiti i tada ćemo moći donositi preporuke" rekao nam je Bernad Kaić, direktor epidemiologije Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.

Iz EMA-e su, naime, najavili da su sprovedena četiri klinička ispitivanja ove vakcine u kojima je učestvovalo 24.000 osoba, da je vakcina bilo 60 posto učinkovita, da se pokazala sigurnom, ali da je većina učesnika bila u dobi od 18 do 55 godina, zbog čega je zaključak EMA-e da nema dovoljno podataka koji bi dokazali da će vakcina biti učinkovita kod starijih od 55 godina.

"Očekuje se da bi se i za starije mogla postići određena zaštita što se temelji na iskustvu s drugim vakcinama koji se temelje na toj tehnologiji", rekli su u EMA-i.

Upitan imunitet

Budući da je upitno postizanje imuniteta na covid-19 kod starijih od 65 godina, Nemačka je prva, i pre odobrenja EMA-e, odlučila da će tom vakcinom vakcinisati samo mlađe od 65. Naime, nemački Institut Robert Koh traži dokaze o učinkovitosti ove vakcine kod starijih, a do tada će oni dobijati samo mRNA vakcine. Slično je juče dala naslutiti i Francuska, a ne bi bilo iznenađenje kad bi to najavile i druge države.

U Hrvatskoj su dosad vakcinisani svi stariji od 65 godina koji žive u domovima starih, a želeli su se vakcinisati. No, ostao je još poprilično starijih od 65 koji ne žive u domovima. Očekuje se da HZJZ, nakon što je AstraZeneka dobila odobrenje EMA-e, razmotri planove vakcinisanja u Hrvatskoj kako bi svi koji to žele dobili maksimalnu zaštitu od korona virusa. Hrvatska je, podsetimo, najviše doza, njih 2,7 miliona, naručila upravo od AstraZeneke, no uprkos tome moguće je redefinisati plan vakcinisanja kako bi ova vakcina, koja je učinkovita 60 posto, primala mlađa populacija, a oni najugroženiji - stariji od 65 i hronični bolesnici - dobijali bi učinkovitiju vakcinu.

Problem je, naravno, i najava AstraZeneke da neće isporučiti sve dogovorene doze, zbog čega već danima traje rat na relaciji Evropska komisija i britansko-švedska farmaceutska kompanija. Zemlje EU dobile bi 31 umesto 80 miliona doza do kraja marta što je poprilično razljutilo evropske čelnike, sve više uverene da to nisu 'čista posla' i da AstraZeneku treba 'naučiti redu' odnosno da poštuje ugovorene količine. S druge strane, kompanija se pravda da ima problema u svojim proizvodnim pogonima što je rezultiralo slanjem inspekcije u njihovu belgijsku fabriku za šta se drži da je krenula na podsticaj EK.

Očekivano, i Hrvatska bi trebalo da bude uskraćena, a prema rečima dr. Krunoslava Capaka, uz činjenicu da su Fajzer/BioNTek i Moderna takođe smanjile količine, to će dodatno poremetiti plan vakcinacije. Naime, bilo je planirano da u prva tri meseca AstraZeneka Hrvatskoj isporuči 156.158 doza u tri tranše. No, ostane li pri rečenom, Hrvatska će dobiti samo trećinu, a to znači da bi nedeljno stizalo manje vakcina nego u normalnoj dostavi Fajzer/BioNTeka u kojoj stiže gotovo 18.000 doza.

Treće je ta vakcina koja se može koristiti protiv covida-19, ali prvo temeljeno na tzv. vektorskoj tehnologiji. Takođe ga je potrebno davati u dve doze u razmaku od četiri do 12 nedelja, a može se čuvati u običnim frižiderima. U izradi ove vakcine korišćen je kao nosač adenovirus-26 koji izaziva prehladu kod šimpanze, ali nema učinka na ljude. U taj bezopasni adenovirus ubačen je genetski kod spike proteina (šiljak) koronavirusa što podstiče organizam na stvaranje antitela.

Prema dostupnim informacijama, ova vakcina ima nešto manju učinkovitost i to od 62 do 70 posto u odnosu na vakcine čija se tehnologija temelji na mRNA čija je zaštita veća od 90 posto. Inače, Hrvatska je kupila najviše upravo te vakcine i to 2,7 miliona doza, a EU 300 miliona s tim da je bilo dogovoreno da je moguće kupiti i dodatnih 100 miliona doza.

Loš položaj

Juče je AstraZeneka pokušala udobrovoljiti evropske čelnike pa je podigla količinu za osam miliona doza, ali to nije bilo dovoljno jer je još premalo u odnosu na dogovorenu količinu. Naime, prema ugovoru iz avgusta, govorilo se i o 120 miliona mogućih doza, dakle više od ugovorenih 80 miliona doza, da bi sad sve svelo na samo 31 milion.

Drugim rečima, ako bi se količina povećala za osam miliona doza, to bi bila samo trećina onoga na šta se AstraZeneka obavezala ili četvrtina onoga što je najavila kao moguću isporučenu količinu do kraja marta. Pored toga, EK tvrdi da bi AstraZeneka trebalo da snabdeva EU vakcinom koja se proizvodi u Velikoj Britaniji, a ne samo u zemljama EU.

Ako švedsko-britanska kompanija nastavi da odgađa isporuke nakon što je Evropska agencija dala zeleno svetlo za njihovu vakcinu, mogli bi se naći u vrlo lošem položaju jer EU razmatra dalje korake, uključujući zabranu izvoza vakcina proizvedenih u EU ako se utvrdi da kompanija nije isporučila dogovorenu količinu vakcine i istovremeno izvozi iz svojih fabrika u EU u druge zemlje.

Obezbeđena je druga doza za sve u Hrvatskoj koji su već dobili prvu

Blago ublažavanje mera, otvaranje škola u zavisnosti od županijskih odluka i treninzi na otvorenom, uključujući bazene i balone, na snazi su od danas, a zajedno sa ostalim merama koje će biti produžene trajaće do 15. februara.

Tu informaciju potvrdio je šef Nacionalnog stožera i potpredsednik Vlade Davor Božinović, a na pitanje kojim su se kriterijumima vodili u popuštanju i šta se treba dogoditi u sledeće dve nedelje da bi se mere dodatno produžile, nije dao konkretan odgovor, odnosno rekao je da popuštanja moraju biti polagana te da će se, u zavisnosti od epidemiološke situacije, donositi dalje mere.

Naglasio je da su prioriteti deca i obrazovanje, zdravstvo, a zatim i ekonomija. Ovakav razvoj događaja naljutio je ugostitelje koji se putem društvenih mreža dogovaraju da svoja vrata otvore 1. februara, bez obzira na posledice. "Još se nadam da se to neće dogoditi jer za to nema razloga."

Mere su samo produženje mera koje su važile dva meseca i u ta dva meseca došli smo do zaključka da, iako i dalje imamo najliberalnije mere u Evropi, imamo i jasan trend paad broja novozaraženih.

"Ne možemo biti u potpunosti zadovoljni" rekao je Božinović i dodao da ako se do 15. februara brojevi i dalje budu kretali silaznom putanjom, ne pojavi se nova varijanta virusa i situacija sa vakcinom bude jasnija nego danas, onda možemo razgovarati o korigovanju mera u pravcu koji bi nas sve učinio srećnijima.

Što se tiče problema sa kompanijama koje proizvode i distribuiraju vakcinu, direktor HZJZ tvrdi da će svi koji su dobili prvu dozu vakcine dobiti drugu na vreme, u zadatom roku. Među njima su članovi osoblja i ministri.

(Espreso/Jutarnji)