vrelo
KINA BAJDENA DOČEKALA OPASNIM AVANTURAMA: Tenzije sve veće, predsednik SAD će imati pune ruke posla!
Umesto da odmori od agresivne diplomatije koji je počela da sprovodi prošle godine, Peking se još više bacio na posao
Ako Кina želi resetovanje odnosa sa administracijom američkog predsednika Džoa Bajdena, izabrala je čudan način da to pokaže. Umesto da odmori od agresivne diplomatije koji je počela da sprovodi prošle godine, Peking se još više bacio na posao. Ne samo da se kineska vojska približila Tajvanu sa 13 lovaca i bombardera, već je Peking preduzeo opasne korake ka eskalaciji tenzija u Južnom i Istočnom kineskom moru.
Iako je to prošlo gotovo neprimećeno u Vašingtonu, Peking je prošle nedelje novoj američkoj administraciji za dobrodošlicu poklonio sumnjiv zakon koji preti američko-kineskim odnosima i povećava verovatnoću konfrontacije u Južnokineskom moru. Novi Zakon o obalskoj straži, koji stupa na snagu 1. februara, izričito omogućava kineskoj obalskoj straži da puca na strana plovila, ukrcava se i pregledava brodove u vodama na koje polaže pravo Peking i uništava sve građevine koje su druge države izgradile na spornim ostrvima Paracel i Spretli.
Ali to nije sve. Zakon takođe predviđa pravo na proglašenje "zona privremenog izuzeća“ kako bi se sprečio prolazak brodova kroz prostrane vode na koje Кina tvrdi da polaže pravo, sa čime se međunarodna zajednica ne slaže. Zakon bi takođe mogao da podstakne sukob u Istočnokineskom moru, gde Peking tvrdi da polaže pravo na japanska ostrva Senkaku.
Postoje konfliktne tvrdnje po pitanju voda, grebena i ostrva u Južnom kineskom moru. Kina tvrdi pravo na više od 80 odsto ovog mora i svoje pretenzije zasniva na mapi iz 1947, koja pokazuje nejasne crtice – takozvana linija devet crtica - koje se spuštaju do tačke oko 1.800 km južno od njenog ostrva Hajnan. Vijetnam, Filipini, Bruneji, Malezija i Tajvan tvrde, s druge strane, pravo na delove istog pomorskog područja. Peking zahteva da druge zemlje traže njegovu saglasnost za vojne prolaske blizu ostrva koje Kina okupira, uključujući njena veštački napravljena ostrva. Međunarodni sud u Hagu je 2016. godine presudio da su zahtevi za "liniju od devet crtica" nelegitimni prema Zakonu o moru, koji je Peking potpisao i ratifikovao.
Neodređeni zakon o obalskoj straži bio je samo poslednja u nizu pretećih akcija koje je Peking preduzeo proteklih nedelja. Tu spadaju provokacije vojnim raspoređivanjem, posebno upad kineskih lovaca i bombardera u tajvansku zonu za identifikaciju PVO - dva puta proteklog vikenda. Takođe uključuju sankcije protiv odlazećih zvaničnika administracije Donalda Trampa koji su imali kontakt sa Tajvanom, upućujući jasna upozorenja Bajdenu.
Peking je takođe upozorio Vašington da odustane od trenutnih američkih ograničenja na kinesku trgovinu, tehnologiju i investicije. Vazdušne pretnje Tajvanu, navodno deo kineskih vojnih vežbi, dogodile su se samo nekoliko dana nakon što je Sijao Bi-kim, tajvanski ambasador u Vašingtonu, prisustvovao Bajdenovoj inauguraciji. "Forin polisi" ocenjuje da je to bila jasna poruka Bajdenu da zaustavi napore ka normalizaciji diplomatskih veza sa Tajvanom.
Ne treba mnogo mašte da bi se zamislilo kako sve ovo može da eskalira u sukob. Кako bi reagovao Vašington ako bi Кina srušila filipinsku gradnju na grebenima u Južnokineskom moru, napala vijetnamske ili malezijske brodove za istraživanje nafte ili proglasila "zonu privremenog isključenja“ dok američki nosači aviona krstare tim područjem?
Кako je Кina koristila kombinaciju ekonomske prinude i drugih političkih instrumenata, Amerika se prvenstveno oslanjala na svoju vojnu prednost. Međutim, ni američko vojno prisustvo u spornim vodama, ni američke ugovorne obaveze prema Japanu i Кoreji, ni čvrsti odnosi sa Tajvanom nisu sprečili kineske provokacije.
Šta Bajden može da uradi? Njegov državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Tramp bio u pravu sa strogim pristupom prema Кini, ali da je njegova taktika je bila pogrešna. Iako postoji konsenzus da je Кina strateški konkurent, Trampova administracija nikada nije definisala uslove tog takmičenja. Neki od zvaničnika nove administracije ističu potrebu "jasnog suživota“ i pozivaju na izgradnju trajnog i fleksibilnog odnosa snaga.
Bajdenov tim se nesumnjivo nadao da će započeti temeljnu reviziju politike dok okupljaju tim za za vođenje indo-pacifičke strategije. Ali sada Peking Bajdenovom timu nije dao drugi izbor nego da se zaokupi rešavanjem kriza kako bi se minimizirala opasnost od nehotične eskalacije.
(Espreso/Blic)