RECEPCIJA
STIGLA JE NOVA KRITIKA FILMA DARA IZ JASENOVCA: Zaista MORATE da pročitate svaku reč!
Posle stravične "kritike" u časopisu Varajeti, u kojoj je ovaj film nazvan i "rasističkim", počele su da stižu i nove
Film Dara iz Jasenovca, srpski učesnik u trci za Oskara, izazvao je ogromnu pažnju na svetskom nivou, kako zbog kvaliteta, na filmu nikad pre obrađene teme logora Jasenovac, tako i pokušaja da se on na svaki način diskvalifikuje.
Posle stravične "kritike" u časopisu Varajeti, u kojoj je ovaj film nazvan i "rasističkim", počele su da stižu i nove.
Danas prenosimo onu koju je za FilmTreat napisao Rej Lobo.
"Ekstremne seituacije proširuju naše iskustvo. Kada ste zarobljenik u kampu za istrebljivanje, nema beznačajnih postupaka. Svaki postupak je delikatna egzistencijalna odluka da preživite dan, da preživite sledeći minut; svaki korak postaje monumentalan. Ovi postupci postaju još izazovniji kada je vaša porodica u istom logoru smrti kao i vi. Dara iz Jasenovca opisuje teškoće s kojima se suočava devojčica dok pokušava da preživi logor za ubijanje, štiteći svog mlađeg brata.
Predrag Antonijević, radeći sa scenarijom Nataše Drakulić, upisuje se u dugački spisak reditelja koji su pokušali da ovekoveče užase mnogih logora smrti u Evropi za vreme Drugog svetskog rata. Ovi logori za istrebljivanje su bili sredstvo za kompletno masovno istrebljenje Jevreja, pripadnika LGBT zajednice, hendikepiranih pojedinaca, Roma, komunista, i svakoga ko se suprotstavio fašizmu. Dara iz Jasenovca se fokusira na logor koji su otvorili saradnici nacista u Hrvatskoj, pokušavajući da izbrišu Srbe i antifašiste (jugoslovenske partizane).
Otvarajuća scena filma pokazuje hrvatske seljake koji gledaju kako srbe na silu odvode iz sela i ukrcavaju u vozove. Ova nadrealna scena ljudi koji marširaju po ulicama hrvatskoj seljanci je veoma uznemirujuća. Njoj kažu da gleda svoja posla. Ovo je podsećanje da zlo čine i oni koji čine zle postupke i oni koji ne čine ništa. Ljudska degradacija unutar logora ne poznaje granice, logoraši moraju da pokopavaju umrle, uključujući i članove sopstvene porodice, a majke koje očajnički protestuju protiv odvajanja od svoje dece bivaju ubijane od strane čuvara.
Film je sjajno snimljen. Svetlo u celom filmu nikad nije pretereno, i prelepo osvetljava glumce koji nastanjuju ovu tmurnu scenu. Dok mala Dara (Biljana Čekić) nosi horore svog doba na svom melanholičnom licu, istovremeno izbacuje čelične izraze koji pokazuju njenu usmerenost ka tome da njen mlađi brat preživi logor. Ostatak ekipe, uključujući Zlatana Vidovića, Anu Stanić Ilić, Sandru Ljubojević, među ostalima, efikasno prikazuju i degradaciju života u logoru i volju za životom.
Ako postoji mana u Dari iz Jasenovca, onda je to portretiranje hrvatskih fašista koji upravljaju logorom. Naravno, istorijski gledano, fašisti, naročito oni koji su vodili logore smrti, bili su spokojni uz nasilje; ipak, fašisti koji su ovde prikazani su zli na način na koji se to radi u crtanim filmovima. Scene u kojima fašisti lagodno jedu svoje večere dok ubijaju zatvorenike, i u kojima teraju lgoraše da se igraju sadističke igre muzičkih stolica rastežu granice kredibilnosti. I dok moramo da priznamo da istorijski zapisi dokumentuju mnoge sadističke činove koje su činili čuvari logora, ove scene su mogle da budu još uverljivije da nisu prikazane na tako jednodimenzionalan, "reptilijanski" način.
Na kraju, Dara iz Jasenovca uspeva fokusirajući se na male detalje. Svakodnevne tehnike opstanka, kao na primer kako pronaći činiju za bedne porcije hrane koje dele u logoru, ili opis re-edukacije pravoslavne srpske dece, kako bi se prilagodila katoličkim običajima Hrvata, čine ovo jedinstvenim filmom o Drugom svetskom ratu koji vredi pogledati. Davanje specifičnog geografskog konteksta ovoj priči pomaže gledaocima da razumeju u punoj meri zao duh između Srba i Hrvata koji je tinjao za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a kasnije je eksplodirao, devedesetih.
Dara iz Jasenovca je ubedljiva ljudska drama, edukativni film o Drugom svetskom ratu, edukativni film o sukobu na Balkanu u poslednjoj deceniji 20. veka, i upozorenje na opasnost za one države koje ne shvataju ozbiljno svoje međuetničke netrpeljivosti. Film je još ubedljiviji zahvaljujući glumačkoj ekipi i malim detaljima koji pokazuju sve teškoće života u logoru smrti.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Filmtreat)