veoma poučno
Test Karla Fagerstroma najpoznatiji u merenju stepena zavisnosti od nikotina
Klinički psiholog Karl Fagerstrom se, u borbi protiv pušenja, tokom sedamdesetih godina aktivno zalagao za nikotin u zamenskoj terapiji za pušače. Osmislio je Fagerstrom test, kojim se utvrđuje stepen zavisnosti od nikotina, a koji i 50 godina kasnije, koristi većina zdravstvenih institucija u svetu
Nikotin je glavni krivac koji pušače vodi u zavisnost od cigareta, a u vreme kada je to utvrđeno, medicinski eksperti istraživali su mogućnosti kako da ga stave u službu rešenja koje će pomoći pušačima širom sveta da se zauvek reše cigareta. U skladu sa tim je sedamdesetih godina prošlog veka ustanovljena nikotinska zamenska terapija (nicotine replacement therapy – NRT), koja je pušačima omogućila značajno manji unos nikotina i to u manje štetnim oblicima – kao što su žvake, flasteri i tablete. Kasnije su naučna istraživanja potvrdila da nikotin u stvari nije najštetniji sastojak cigareta, već duvanski dim. Takođe, istraživanja su dokazala da nikotin ima drastično manje štetne posledice ukoliko se konzumira bez pratećih toksičnih materija koje se nalaze u duvanskom dimu.
Fagerstrom test - rešenje je nula bodova
Doktor Fagerstrom je pre skoro 50 godina uveo test za utvrđivanje stepena zavisnosti od nikotina koji je do dan-danas ostao najčešće korišćeni upitnik za ove svrhe. Test ovog švedskog stručnjaka se sastoji od svega šest ključnih pitanja, a u zbiru je potrebno skupiti što manje poena. U slučajevima težih oblika zavisnosti, pacijentima bi se preporučivala nikotinska zamenska terapija i dodatni lekarski pregledi. Iako je zavisnost od nikotina definisana kao niz kognitivnih, bihejvioralnih i psiholoških simptoma, potrebno je što ranije utvrditi njen nivo kako bi se sprečile štetne posledice kod odvikavanja.
Nikotinska zamenska terapija danas nije jedino rešenje za pušače
Profesor Karl Fagerstrom se nakon priznanja od strane SZO za izuzetan doprinos u oblasti kontrole pušenja i više od pola veka ekspertize u ovom polju, danas najviše interesuje za razumevanje pozitivnih efekata nikotina u redukovanju pušenja i izloženosti štetnim materijama, za one koji ne prestanu da puše. Za Fagerstorma „prirodan sled“ okolnosti predstavlja koncept smanjenja štete, za koji tvrdi da i dalje izaziva kontroverze, ali predstavlja jedan od puteva do rešenja problema za pušače. Kao vidove manje štetnog konzumiranja nikotina, profesor navodi primere zemalja koje sa uspehom prihvataju koncept smanjenja štete kao što je Japan, zemlja u kojoj su napopularniji uređaji koji zagrevaju a ne sagorevaju duvan i Veliku Britaniju koja podržava elektronske cigarete.
Da li je nikotinska zamenska terapija postigla očekivane rezultate?
Podsetimo, žvake, flasteri ili tablete, su proizvodi koji služe kao nikotinska zamenska terapija i regulisani su od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) sa ciljem da pomognu pušačima da ostave cigarete. Međutim poslednjih godina, FDA je proširila razmatranje i za proizvode koji su na bazi duvana i sadrže nikotin, ali je izloženost štetnim materijama prilikom njihovog korišćenja značajno smanjena. S tim u vezi, Fagerstrom navodi da trenutno samo dva proizvoda imaju saglasnost FDA kad je reč o proizvodima modifikovanog rizika, dok je samo jedan takav prisutan i na našem tržištu. Čuveni lekar ukazuje i na to da statistika potvrđuje da se poslednjh godina broj pušača klasičnih cigareta smanjuje u korist alternativnih proizvoda koji sadrže nikotin. „Elektronske cigarete su poslednjih godina popularne u pomoći pušačima da se odreknu klasičnih cigareta“, kaže Fagerstrom i ukazuje da i uređaji koji zagrevaju duvan svoju popularnost doživljavaju zato što oponašaju ritual pušenja, „ali su manje štetne“. „Pušači sada više nego ikad ranije imaju mogućnost da izaberu proizvode koji su slični cigaretama“, zaključuje Fagerstrom koji kaže da se „ključna bitka u konceptu smanjenja štete vodi oko toga da li je nikotin taj koji će biti iskorenjen ili prihvaćen“.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)