EVROPA NA IVICI KATASTROFE SA VAKCINACIJOM: Vlade krenule ĐONOM na farmaceutske kompanije, a KO je zaista kriv?

Teško je bez zaprepašćenja pratiti slab početak kampanje vakcinacije protiv covida-19 u Evropskoj uniji. Ukupno je dosad prema Bloombergovim podacima EU uspela da primeni oko 8,9 miliona doza, odnosno dve doze na 100 stanovnika. SAD i Velika Britanija dosad su vakcinisali sedam, odnosno 10.5 stanovnika na 100, a Izrael je trenutno na 43. Budući da su za sva dosad odobrena cepiva potrebne dve doze da bi bila efikasna, pred Evropskom unijom je vrlo strma planina na koju se treba popeti kako bi bila na pravom putu.

Nažalost, ni budućnost ne izgleda puno bolje. EU je nameravala do kraja ljeta potpuno vakciniše najmanje 70 posto stanovništva u svim zemljama-članicama, ali taj cilj možda više nije dostižan. Evropa je odobrila dva cepiva, jedno Fajzerovo i BioNTechovo i drugo Modernino, ali njihova isporuka nije dovoljna. Evropska agencija za lekove ove nedelje će pregledati vakcinu AstraZenece i Oksforda, ali britanska farmaceutska kompanija kaže da bi u prvom kvartalu mogla da smanji svoju isporuku Evropskoj uniji za gotovo 60 odsto. Vakcina francuskog Sanofija neće biti spremna do kraja 2021. godine zbog neuspeha u ispitivanjima, ističe Bloomberg.

Posledice mogu biti katastrofalne

Posledice ovog neuspeha mogu biti katastrofalne ako se brzo ne reše. EU je dosad imala gotovo 426.000 smrtnih slučajeva zbog covida-19, prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Što duže bude trebalo da se pandemija stavi pod kontrolu, to će više života biti izgubljeno. Reputacija Evropske unije je u pitanju. Kako se može ponositi svojim "socijalnim modelom" ako ne može zaštititi čak ni svoje najugroženije građane?

Uspješna vakcinacija takođe je jedini održivi način da se pomogne oporavku ekonomije. Kombinacija duboke neizvesnosti, lokdauna i drugih mera socijalne distance doprinela je padu domaćeg bruto proizvoda u Evropi za 7.6 posto tokom 2020. godine, pokazuju projekcije Međunarodnog monetarnog fonda.

Sporo uvođenje vakcine

Neuspjeh Evropske unije započeo je s pripremama za cepiva. Iako je sveobuhvatni portfelj postojao i prije nego što su cepiva odobrena, EU je sporo i konzervativno pristupila najperspektivnijem razvoju, cepivima temeljenim na inovativnoj tehnologiji mRNK Pfizer-BioNTecha i Moderne. Evropska agencija za lekove zaostajala je za SAD i Velikom Britanijom u odobravanju Fajzerove vakcine. Kašnjenje u izdavanju odobrenja AstraZenecinom cepivu je razumljivo, s obzirom na probleme u ispitivanjima (AstraZeneca još nije zatražila američko regulatorno odobrenje).

I uvođenje vakcinacije u Evropi bilo je sporo, posebno u Francuskoj i Belgiji. A tu je pitanje jesu li članice EU ispravno odlučile ko će dobiti prve doze. U Italiji je samo jedna od deset doza dospela do stanara domova za starije i nemoćne, a četvrtinu svih cepiva dobili su zdravstveni radnici koji nisu ni lekari ni medicinske sestre. Razumno je zaštititi bolničko osoblje, ali ova raspodela ne deluje ispravno. Dodatni je problem rasipavanje bočica.

EU protiv farmaceutskih kompanja

Pa šta se može učiniti? EU se okrenula protiv farmaceutskih kompanija. U ponedeljak je održan sastanak s upravom AstraZenece, od koje se tražilo objašnjenje kašnjenja i zahtevalo ispunjavanje obećanja o isporukama. AstraZeneca za probleme krivi jedan od svojih proizvodnih pogona u Evropi, ali Evropska komisija strahuje da je kompanija dala prednost drugim zemljama.

"Članice EU su jedinstvene. Proizvođači vakcina imaju društvene i ugovorne odgovornosti koje moraju poštovati", napisala je u ponedeljak na Tviteru Stela Kirijakides, poverenica EU za zdravstvo i sigurnost hrane.

Evropske vlade imaju puno pravo da zahtevaju izvršavanje ugovora. Napokon, platile su pozamašne iznose unapred, očekujući pravovremene isporuke. Ipak, moraju biti sigurne da su u pravu u ovakvim situacijama. Ugovori s farmaceutskim kompanijama su tajni, ali moguće je da proizvođačima lekova nude neke klauzule o izbegavanju odgovornosti u slučaju problema s snabdevanjem. Štaviše, Brisel mora biti oprezan u razlikovanju oportunističkog ponašanja i problema koje je razumno očekivati u ubrzanom uvođenju novog cepiva.

Bes nacionalnih vlada zbog smanjenja Fajzerovih isporuka

Bilo bi opasno da političari prikažu proizvođače cepiva kao žrtvene jagnjiće, kako bi prikrili vlastite propuste. Ovakvo ponašanje događalo se i pre pandemije, kad je krivica zbog širenja covida-19 svaljivana na svakog drugog, od građana koji idu na žurke, do stranih gostiju, ali ne i na loše politike. Prošle nedelje je nekoliko nacionalnih vlada u zemljama EU bilo besno na Fajzer, koji je najavio da će privremeno redukovati isporuku doza kako bi reorganizovao proizvodnju u svojoj belgijskoj fabrici. Pokazalo se da će Fajzer kasnije tokom ovog kvartala nadoknaditi manjak, piše Bloomberg.

Postoje značajni rizici od političkih istupa koji nemaju temelj u realnosti. Prihvatljivo je vršiti pritisak na proizvođače cepiva, ali ne i podrivati ključan odnos u situaciji kad su mnoge druge zemlje spremne da kupe njihove injekcije. Bliska saradnja Fajzera i Izraela dovela je ovu zemlju do čudesnih rezultata u primjeni cepiva. To nudi lekcije. Evropska unija mora biti sprema da tesnije sarađuje sa dobavljačima, naprimer nudeći finansijsku pomoć onim dobavljačima koji odluče da prenamene svoje pogone kako bi proširili proizvodnju. Iako više novca neće rešiti uska grla, ipak bi moglo pomoći.

Nije kasno za rešavanja dosadašnjih propusta, ali EU političari moraju brzo delovati. Težnja za normalnošću trka je u kojoj se mora pobediti, zbog javnozdravstvenih i ekonomskih razloga. Oni koji do cilja dođu drugi još će dugo trpeti posledice, zaključuje Bloomberg.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blooomberg/Index.hr)