KORISNICI KREDITA ĆE IMATI NOVE PROBLEME: Smanjuju se rate, ali to donosi VELIKI RIZIK!

Kako saznajemo, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka, prosečan stambeni kredit u Srbiji iznosi tri i po miliona dinara. U Srbiji ima više od 131.000 stambenih kredita.

Ne čudi zato što je pad Euribora, evropske kamate koja utiče na cenu zaduženja u Srbiji, za pola procenta izazvao pažnju. Ljubica Pantelić sa Beogradske bankarske akademije objašnjava na osnovu čega banke smanjuju kamatne stope.

Ljubica Pantelić sa Beogradske bankarske akademije navela je za RTS da tarifnici banaka nisu propisani zakonskom regulativom i da svaka banka pojedinačno donosi odluke o cenama svojih usluga, što zavisi od tržišnih uslova i internih okolnosti sa kojima se banka suočava.

- Vrlo je moguće da su određene banke promenile cenu svojih usluga koje pružaju svojim korisnicima, ali svaka promena bilo koje usluge banke podrazumeva da se korisnici o tome obaveste pismeno i imaju rok od 60 dana da se sa time usaglase - rekla je Ljubica Pantelić tokom gostovanja u Jutarnjem programu.

Napomenula je da, ukoliko se korisnici ne oglase, podrazumeva se da prihvataju nove uslove poslovanja banke, kao i da korisnici imaju pravo da raskinu ugovor bez troškova ukoliko ih banka nije obavestila o promeni uslova.

Ljubica Pantelić je navela da banke povećavaju cene usluga "u krajnjim trenucima" i da su takve odluke nepopularne i ne nailaze na dobar odziv kod klijenata.

- Obzirom da je prethodni period bio težak i za banke, kao i za sva druga pravna lica i učesnike na tržištu, moguće je da su se neke od banaka suočile sa teškoćama u poslovanju i da su kao izlaz našle poskupljenje transakcionih usluga, odnosno tu krajnju meru da podignu cenu svojih usluga - istakla je Pantelićeva.

"Euribor ima trend pada duži niz godina"

Govoreći o padu Euribora, Ljubica Pantelić je rekla da je u ovom trenutku teško govoriti o kretanju kamatnih stopa, pošto Euribor i sve kamatne stope na tržištu imaju trend pada u dužem nizu godina izazvane ekonomskim faktorima, a da su u prethodnoj godini tome dodati i neekonomski faktori.

- Nivo na kojem se sada nalazi Euribor je istorijski minimum, odnosno, za te neke stope je čak maksimalnih -0,5 posto, dok je u prethodnih deset godina bio i pet posto, ako pričamo o oktobru 2008. godine - kazala je Ljubica Pantelić.

Dodala je da je u dužem vremenskom intervalu primećen pad kamatne stope i da je naročito primećen u periodu pandemije, kada su pad izazvali neekonomski faktori.

Ljubica Pantelić je navela i druge faktore od kojih zavisi cena rate korisnika kredita koji su inicijalno odobreni i euro-indeksirani sa varijabilnom kamatnom stopom gde je promenljivi deo vezan za Euribor.

- Obzirom da taj pad nije tako izrazit, uočljivo je smanjenje rate, ali to nije neko drastično smanjenje, to je nekih dva, tri, četiri evra, zavisno od iznosa kredita, od dužine na koju je kredit inicijalno odobren i od momenta u otplati kredita - kazala je Pantelićeva.

"Banke nisu u mogućnosti da svakodnevno menjaju kamatne stope"

Napomenula je da banke nisu u mogućnosti da svakodnevno menjaju kamatnu stopu i da se Euribor za sve svoje ročnosti objavljuje svakog dana i da se kamatna stopa prilagođava na način koji je dogovoren ugovorom.

- Najčešće je to prilagođavanje polugodišnje ili kvartalno. Iako nama idu u prilog niske vrednosti Euribora, on će se zaista promeniti, verovatno, 31. decembra, kada je bio obračunski period, pa naredni put će se promeniti na kraju marta, na kraju juna, kvartalno ili polugodišnje, zavisi od svakog pojedinačnog modela - rekla je Ljubica Pantelić.

Kako je navela, nivo Euribora je istorijski nizak i pre nekoliko meseci se govorilo da ga nije moguće dostići.

- Sada smo videli da je sve moguće. Ova pandemija sa kojom smo se suočili prethodne godine spada u one pojave koje je nemoguće predvideti, a takve situacije nikad ne donose dobre promene, naročito na tržištima koja ne vole neizvesnosti, ne vole drastične promene gde nije ni u dogledno vreme jasno kako će se dalje odvijati stvari - istakla je Pantelićeva.

"Ne verujem da će Euribor rasti u naredne dve godine"

Ljubica Pantelić smatra da postoji mogućnost da se kamatna stopa blago oporavi ili da ostane na trenutnom nivou i, kako je navela, ne veruje da će Euribor rasti u naredne dve godine, imajući u vidu monetarnu politiku Evropske centralne banke i vreme koje je potrebno da se saniraju posledice nakon šokova na tržištu.

Ljubica Pantelić je navela da je ovaj trenutak, teorijski gledano, sa aspekta cene kredita, povoljan za uzimanje kredita.

- Sa druge strane, ovi faktori o kojima smo govorili nisu ekonomske prirode, ne pogađaju samo tražnju, već i ponudu, pa stoga, postoji i rizik da se smanji ponuda u kreditima - rekla je Ljubica Pantelić.

Dodala je da je potreban period izvesnosti i sigurnosti na tržištu da bi moglo da se nastavi i stabilizuje normalno kreditiranje.

- Moram da kažem da mi, pored toga što smo se suočili sa izuzetno neprijatnom situacijom i sa šokovima na tržištu, nismo imali pad u kreditiranju. Dakle, banke nisu zaustavile kreditiranje i taj ciklus koji je neophodan za rast i generisanje prihoda u privredi, za potrošnju i sveukupan rast u celini ekonomije je održan u prethodnom periodu - kazala je Pantelićeva.

"Država preduzela mere u pravom trenutku"

Ljubica Pantelić je naglasila da je, kada je tokom vanrednog stanja nastao problem između ponude i potražnje, država preduzela mere u pravom trenutku da se taj momenat izmesti i pomeri za kasnije, kao i da se olakša poslovanje privredi i da se sa banaka skine teret kreditnog rizika koji je država podelila sa njima.

Govoreći o padu cena, Ljubica Pantelić da se pad cena već duže vreme oseća u evrozoni i da govori o tome da neke evropske privrede imaju značajnih problema u padu potrošnje.

- Evropska centralna banka se bavi time svakodnevno i bori se protiv deflacije raznim merama koje su joj na raspolaganju. To je problem koji je prisutan, nije nužno vezan za situaciju sa koronavirusom i pandemijom, ali je problem sa kojim se privreda bori - kazala je gošća Jutarnjeg programa.

Ljubica Pantelić je rekla da je to ekonomski faktor i da ti faktori mogu da se reše, a da treba da se radi na tome da neekonomski faktori budu umanjeni i otklonjeni do kraja.

(Espreso.co.rs/Srbijadanas)