SAŠA JE PET PUTA DOŽIVEO KLINIČKU SMRT: Ne mogu da hodam, drhte mi noge a sve je MAGLA

Tridesetpetogodišnji Saša Ristić iz leskovačkog sela Draškovac, juče je napustio nišku Kliniku za anesteziju i intenzivnu terapiju gde je zbog zaraze kovidom 19 proveo 31 dan, od čega 12 dana na respiratoru.

Ovaj mladi čovek, nažalost, dokaz je da opaka bolest ne mari za godine i zdravstveno stanje, jer je Saša jedva izvukao živu glavu samo zahvaljujući epskoj borbi osoblja Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, predvođenu direktorom Radmilom Jankovićem.

Ristić je šapatom opisao svoju borbu sa opakim protivnikom jer, iako je otpušten iz bolnice, još će mnogo vremena trebati pre nego što postane onaj stari.

- Razboleo sam se 15. decembra, supruga mi je donela koronu, ona radi u prodavnici, ljudi joj dolaze, sve su joj se koleginice zarazile. Bolest je tako agresivno krenula, da se ne sećam ničega osim drhtavice, bilo mi je neprestano hladno. Šta je bilo posle toga nemam pojma, sve mi je to skroz maglovito. Skoro ništa ne pamtim dok se nisam probudio kad su me skinuli sa respiratora – priča Saša.

Kaže da se poredeći sa danima bolesti oseća "super", ali da je i dalje veoma slab.

- Ne mogu da pričam i hodam, drhte mi ruke i noge... ali sve će to proći. Beskrajno sam zahvalan doktoru Jankoviću i njegovim ljudima, oni su mi spasili život, oni su zaslužni što moja trogodišnja ćerka ima oca - kaže Ristić.

Ovo je drugi put da se Saša vraća sa ivice smrti, jer je pre 24 godine teško povređen kada mu je na glavu pala fudbalska stativa.

- Tada sam bio 46 dana u bolnici, a 23 dana u komi, na respiratoru. Pet puta sam doživeo kliničku smrt, tada me je spasio dr Dragiša Ljubenović. Izgleda da mi je suđeno da živim, da mi ništa ne može stati na put - kazuje ovaj čovek.

Na pitanje novinara Telegrafa, kako gleda na bolest koju je preležao i šta savetuje građanima, oštro je reagovao.

- Poručio bih im da se ne igraju, nego da se vakcinišu... Ovo nije šala, to što sam preživeo ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju - rekao je Ristić.

Prof dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, zamenik generalnog direktora UKC Niš i koordinator svih bolnica juga Srbije, rukovodio je ekipom koja se borila za Sašin život.

- Sašina priča je na sreću svih nas, priča sa srećnim krajem. Primljen je 25. decembra u kovid intenzivnu negu Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju. Imao je jako tešku obostranu upalu pluća i kritično lošu gasnu razmenu. Primenom visokog protoka kiseonika i neinvazivne ventilacije nije bilo moguće korigovati hipoksiju. Tog 27. decembra dežurni anesteziolog ga je intubirao i krenula je dvadesetčetvoročasovna borba za njegov život - kaže za Telegraf Janković.

Narednih 12 dana, Saša je proveo na respiratoru.

- Velika bitka kao i mnoge druge ovde, bila je u toku. Ona najteža, za živote najmlađih pacijenata. Nakon ekstubacije nije mogao da govori. Strepeli smo, monitor je pokazivao dobru saturaciju ali glasa i dalje nema. Na sreću, istog popodneva njegov promukli glas se vratio... dobro je - opisuje Janković borbu za Ristićev život.

Međutim, bitka za Ristića još nije bila gotova.

I nakon skidanja sa respiratora njegovo stanje je i dalje bilo jako ozbiljno. Ostao je u intenzivnoj nezi i bio je svedok epske borbe niških anesteziologa za živote drugih najtežih pacijenata. Kada je stigao negativan PCR nalaz, prebacili smo ga u našu "zelenu" intenzivnu negu. I dalje dvadesetčetvoročasnovni nadzor i briga za njega, da sve ide kako treba - kaže dr Radmilo.

Dirljivim rečima opisuje jučerašnji dan kada je Ristić napustio bolnicu.

- Emocije nadiru u hodniku intenzivne nege... Suze, aplauzi sestara, načelnika, direktora, Sašine supruge i oca. Više niko ne može da zadrži suze... stisak ruke, zagrljaj... Vrata lifta se zatvaraju... Putuj, Saša, živi... i pamti kako smo se hrabro borili - zaključuje Janković.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Telegraf.rs)