PITANJE KOJE TRESE REGION: Da li su moguće veze između profesora i studenta, šta kaže zakon u Srbiji!

Nakon prijava za silovanje i seksualno uznemiravanje za koje je šest devojaka prijavilo Miroslava Aleksića, vlasnika škole glume u Beogradu, pokrenula se javna diskusija o tome koliko su seksualno zlostavljanje i uznemiravanje česte pojave, kao i koliko su puta bile utajene. Medijima se proširila informacija o tome da je podneto još 20 prijava policiji protiv Aleksića, mnoge javne ličnosti istupile su u najvećem broju sa rečima podrške za devojke koje su digle glas, neke od javnih ličnosti su iznele i svoje priče, pokrenuvši reakciju u čitavom regionu.

Međutim, ovim povodom i mnoge anonimne ženske osobe podelile su svoje priče na društvenim mrežama ili iskustva svojih bližnjih o tome da su nekad u prošlosti bile žrtve. U nekima od ispovesti navedena su neprijatna iskustva sa nekoliko fakulteta u Srbiji, a Fakultet dramskih umetnosti, čiji je student bila glumica Milena Radulović, koja je prva izašla u javnost sa optužbama na račun Aleksića, pozvao je studente da im se obrate ukoliko su bili žrtva nasilja i zloupotrebe položaja na tom fakultetu.

- Pozivaju se sve studentkinje i studenti, ukoliko su imali bilo kakvo loše iskustvo koje ukazuje na nasilničko ponašanje ili smatraju da je došlo do zloupotrebe položaja u obrazovnom procesu ili u prostorijama FDU, da se obrate i takvo ponašanje prijave - saopštili su 20. januara uz napomenu da platforma "FDU - Protiv nasilja" služi za prevenciju i sprečavanje svake vrste zlostavljanja i zloupotrebe u obrazovnim procesima, a posebno problemima vezanim za seksualno uznemiravanje.

Zakon ne brani da se profesor udvara

Povodom odnosa profesor - student advokat Radiša Roskić objašnjava da li su veze između profesora i studenta dozvoljene, šta je udvaranje, a šta uznemiravanje, šta je, na kraju, prostakluk. Koje su dileme zakonske, a koje moralne i šta je ključni kriterijum za procenu.

Roskić je kazao da ne postoji zakon koji zabranjuje romantičnu vezu između profesora i studenta, kao ni etički kodeks ponašanja koji bi to mogao da zabrani, iako ih svaka ustanova ima. Generalno, ocenjuje da se stupanje u odnose koje je dobrovoljno ne može zabraniti, jer je to stvar slobode. Ipak, ističe moralne dileme koje proizilaze najpre iz najuočljivijeg - razlike u godinama - dalje upozoravajući na to da je pristanak ključan. Ukoliko bi se desilo da se profesor udvara nekoj studentkinji, razliku između uznemiravanja i udvaranja pravi njen osećaj.

- Mora se uvek imati u vidu druga strana. Kad god se izrekne nešto što drugu stranu dovede u neprijatnost, da se žrtva pita: "Mirna sam, ničim nisam izazvala takav komentar. Baš mi je neprijatno što mi čovek od 60 ili od 35 godina komentariše izgled" - navodi pitanja u glavi jedne brucoškinje, studentkinje druge, treće, četvrte godine fakulteta ističući da je onda reč o uznemiravanju.

Kaže i da iako zakon ne zabranjuje stupanje u romantičan odnos, postoji opšta odredba koja zabranjuje seksualno zlostavljanje i uznemiravanje na bazi zloupotrebe položaja. Sadržana je, opominje, i u Zakonu u obrazovanju i vaspitanju i u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i u Krivičnom zakoniku.

- Meni je poznato nekoliko slučajeva, doduše na Pravnom fakultetu, da su ljudi sklapali i brakove. Čuo sam da se to događa i na drugim fakultetima. Znate, srce ne zna za zakone i dobrovoljni pristanak je ono što je merilo. Ne mogu vas optužiti da me seksualno uznemiravate ako na to pristajem - kaže i dodaje da u svakom slučaju postoji moralna dilema: "Na koji god način da se zloupotrebi pozicija mentora, to je pitanje morala".

Profesor dužan da poštuje ličnost učenika

Kaže i da je zabranjena zloupotreba profesorskog zvanja.

- Profesor je dužan da se ponaša na način koji u potpunosti uvažava ličnosti svojih učenika, njihove slobode i prava. Dužan je da se ophodi sa njima na način koji to potpuno dokazuje. Ne sme se uvredljivo obraćati, ne smeju se praviti aluzije na fizički izgled. Čitao sam da je Mika govorio dečaku da je debeo. Zar to nije atak na ličnost? Još kad su dečica u pitanju... Pa bude drugara, pa krene zadirkivanje, pa to bude veoma teško - navodi poznat primer.

Na primere nedoličnih profesorskih opaski o "koleginicama koje bujaju", ističe da je tanka linija između prostakluka i uznemiravanja, kao i da su moguće zloupotrebe prijava.

- Postoji rizik od zloupotrebe prijava. Sve okolnosti se moraju razmatrati od slučaja do slučaja. Razlučiti da li je neko glup, nevaspitan ili je seksualni predator, to se može samo u konkretnoj situaciji. Nije svaka glupost seksualno uznemiravanje niti je svaka nepromišljenost seksualno uznemiravanje. Ali je u svakoj varijanti u kojoj bi nekom bilo neprijatno zbog neprimerene opaske, to jeste narušavanje etičkih principa, to jeste nedopustiva nepažnja, naročito ukoliko je ta osoba u situaciji da bude u podređenom položaju u odnosu na profesora - ocenjuje ističući da su duše ljudske tanane, te da ljudi različito reaguju na ono što ih boli.

Šta je zlostavljanje, šta uznemiravanje

Uznemiravanje je, objašnjava, pre svega zastupljeno u verbalnom obliku. Zlostavljanje se, kaže, odnosi na pokušaj ostvarivanja fizičkog kontakta, zloupotrebe moći.

- "Ja bih predložio da ti na vežbe dođeš u moj kabinet" ili "Predlažem da ti ovu ispitnu temu objasnim restoranu tom i tom, a možda i u hotelu tom i tom. Imaćemo odlične uslove da to uradimo". To bi moglo biti zlostavljanje - naveo je mogući scenario zlostavljača.

Studentski parlament Univerziteta u Beogradu pružio je podršku studentkinjama i studentima, oštro osudivši zlostavljanje, zloupotrebu položaja i nepoštovanje ličnog prostora studenata.

- Obraćamo vam se povodom aktuelnih dešavanja koja se odnose na temu diskriminacije, nasilja i zlostavljanja. Želimo da se osvrnemo na različite informacije koje kruže društvenim mrežama u vezi sa nedovoljnom zaštitom ličnosti studentkinja i studenata na fakultetima Univerziteta u Beogradu. Studentski parlament Univerziteta u Beogradu ovim putem oštro osuđuje zlostavljanje, zloupotrebu položaja i nepoštovanje ličnog prostora studenata. Apelujemo na Uprave fakulteta da preduzmu sve potrebne mere kako bi se studentkinje i studenti osećali bezbedno i sigurno da bilo kakav vid diskriminacije ili zlostavljanja istog trenutka prijave. Fakultet mora da predstavlja bezbedno mesto gde studentkinja ili student provodi svoje vreme i obrazuje se, između fakulteta i studenata treba da postoji poverenje koje se gradi međusobnim poštovanjem. Takođe, pozivamo i studentske parlamente da budu oslonac svojim koleginicama i kolegama i otvore vrata njihovim problemima. Zaštita i borba za prava studenata treba da bude prioritet studentskih predstavnika i nastavnog osoblja fakulteta. Želimo da pružimo podršku svim koleginicama i kolegama koji su hrabro istupili i svoje probleme podelili i prijavili. Neka naša akademska zajednica bude primer društvu - stoji u Fejsbuk objavi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Telegraf)