POSLEDNJI INTERVJU GLUMICE RIALDE KADRIĆ ĆE VAS DUBOKO POTRESTI! Kroz Gidrin humor otkrila je mnogo o PORODICI!

Glumica Rialda Kadrić, najpoznatija po ulozi Marije iz "Žikine dinastije" preminula je iznenada sinoć u 57. godini u Atini gde je u poslednje vreme i živela.

U poslednjem intervjuu za Novosti ona je govorila o nastavku kultnog filmskog serijala "Žikina dinastija" koji je trebalo da se nastavi, a gde je ona trebalo da glumi. Prenosimo intervju.

Iz ove vizure, pre svega profesionalne, čini li vam se da se i humor u međuvremenu promenio?

- U poslednje vreme uočavamo sve veći nedostatak humora, pa i živosti čoveka da ga prepozna u svakodnevnim situacijama i reaguje kao životinja koja se smeje. Drago mi je što Milena Marković, fantastični pesnik i pozorišni stvaralac, sada inicira tu kapislu za smešnu stranu naše egzistencije i traži je u porodičnim odnosima. Ljudi su se identifikovali s familijom Žike Pavlovića i Milana Todorovića, oni su zapravo "progovarili" o tome koliko porodica utiče na odnos pojedinca prema društvu.

Od sedamdesetih i "Ludih godina" mnogo toga više nije isto, drugačiji su i porodični odnosi?

- Ako gledamo šta se sada događa, onda uzroke treba tražiti u vremenu u kome ih nismo uočavali, ali su se tada stvarali. Moja junakinja Marija nema kontakt sa roditeljima zbog njihove opsednutosti prestižom, snobizmom, klišeima i lažnom egzistencijom. S druge strane je Žika Pavlović, koji u svojim poznim godinama odlazi da radi ponovo kao gastarbajter, što i simbolički nešto govori... Njegov "vodoinstalaterski" humor terapetski deluje na nas. Uostalom, i moj posao je sličan: psihoterapeuti su "vodoinstalateri" ljudske duše. Kroz Gidrin humor otkriveno je mnogo toga o našem porodičnom i društvenom životu. Dao nam je priliku da se sebi nasmejemo, ali i da se u sebe, nekako, zagledamo.

Da li je danas oštriji sukob među generacijama nego ranije?

- Ako tadašnja Marija nije mogla svojim roditeljima da kaže da je ostala u drugom stanju, očigledno je da su već u tom vremenu (koji mnogi smatraju mnogo boljim od ovoga sada) počeli da nestaju narativi: roditelji nisu mnogo razgovarali sa decom. Danas je još gore zbog toga što rapidni put ka digitalizaciji shvatamo kao otuđenje, umesto da prepoznamo pozitivne strane. Nije kriv internet što majka ostavlja svoje dete pred televizorom ili kompjuterom. Problem je što roditelji ne razgovaraju dovoljno sa decom. Marijini roditelji bili su, zapravo, protagonisti današnje lažne slike dobrostanja i jedne, čini mi se, bolesti srpskog društva: potrebe za prestižom. To se prepoznaje i po kontradiktornom odnosu prema Evropi. S jedne strane joj zavidimo i mrzimo je, a s druge želimo da joj pripadamo. U međuvremenu, izgubili smo autentičnost, umeće da živimo sa sobom i drugima, pa i članovima naše porodice.

Posle toliko godina prihvatili ste ulogu Marije?

- U životu prihvatam ono što za mene kreira pozitivno iskustvo. A to je, pre svega, komunikacija, rad s ljudima koje cenim i koji mi prijaju, izazivaju da stvaram nešto novo, učim i, naravno, da se sa njima mnogo smejem.

Znači li to da vam je humor i privatni i profesioalni imperativ?

- Cilj terapije je reparacija. Vrlo često pominjem japansku veštinu krpljenja grnčarije: zlatom se ispunjavaju pukotine. Mogućnost da stvarate kontakte iz kojih izvire humor, znači praviti zlatne reparacije u svojoj duši i odnosima. A to je za mene mnogo velika stvar.

(Espreso.co.rs/Novosti)