ODLUČILA
Olivera Jovićević: U znak protesta povlačim tužbe protiv Sergeja Trifunovića
Verujem da je pravda spora ali dostižna, ali nema veće nepravde nego kada pravda zakasni. Ili andrićevskim rečnikom kazano, to ohrabruje zlo da se u jednom društvu nekažnjeno prima i širi dalje
Кako je moguće da sudovi od novembra 2019. godine, kada sam podnela krivičnu i parničnu tužbu, ne postupaju u slučaju bez presedana o kome su se izjašnjavali svi, svi osim suda.
Prošlo je petnaest meseci otkako sam u parničnom postupku tužila Sergeja Trifunovića, tadašnjeg predsednika Pokreta slobodnih građana, za uvredu nakon što je na Tviteru objavio da „Emisija koju vodi Olivera Jovićević, postoji isključivo da Olivera Jovićević ne bi radila za 150 eura na sat, na poziv" i ostale gadosti. U krivičnom postupku toliko traje prebacivanje mesne nadležnosti između Trećeg i Prvog osnovnog suda u Beogradu, o čemu je arbitrirao Viši sud u Beogradu donošenjem rešenja da je za moju tužbu nadležan Prvi osnovni sud, a potom i nepostupanje istog.
Razlog - prvo se Trifunoviću nije mogla utvrditi adresa, a zatim, tvrdi njegov advokat, to što Trifunović nije primio tužbu. To bi gotovo moglo biti valjano pravno obrazloženje da Trifunović moju tužbu (tačnije fotografiju iste), uz vulgarne komentare, nedavno nije objavio na društvenim mrežama zajedno sa mojim ličnim podacima, jedinstvenim matičnim brojem i adresom stana u kome živim sa porodicom. Tako je na najbezočniji način od mene i moje porodice još jednom napravio metu i narugao se pravdi.
Pitam: kako je moguće da sudovi od novembra 2019. godine, kada sam podnela krivičnu i parničnu tužbu, ne postupaju u slučaju bez presedana o kome su se izjašnjavali svi - Trifunovićevi istomišljenici na Tviteru koji su licitirali "koliko koštam", dodatno me unižavajući, novinarska udruženja, vlast i opozicija, Pokret slobodnih građana, udruženja za ženska prava, poverenici za ljudska prava, mediji sa više stotina objava, regionalna javnost. Svi osim suda.
Trifunovićeve uvrede donele su meni i mojima višemesečnu agoniju u kojoj se moje ime povlačilo po medijima i društvenim mrežama na najvulgarniji način, a na moj račun stizale pretnje ubistvom zbog kojih je reagovala policija. Posledice Trifunovićevog tvita trpim i danas: kad god se u javnosti otvori tema o tretmanu, zlostavljanju ili uvredama novinara, obavezno se za primer navodi moj slučaj, koji je u javnosti okarakterisan i kao „ubistvo ličnosti" i, dodajem, pokušaj ubistva profesije.
Nedavno je Republički javni tužilac donela Opšte obavezno uputstvo sa ciljem podizanja bezbednosti novinara u Republici Srbiji. Novinu u ovom uputstvu predstavlja obavezivanje tužilaca na urgentno postupanje kada je reč o predmetima vezanim za ugrožavanje bezbednosti novinara, ali očigledno da moj slučaj nije zavredeo ovakvu kvalifikaciju. Potrebno je valjda da mi neko i fizički naudi, za šta je Trifunović, sudeći prema onome što sam doživela, stvorio sve pretpostavke.
Zbog svega navedenog, obaveštavam javnost da u znak protesta zbog nepostupanja suda u razumnom roku povlačim krivičnu i parničnu tužbu protiv Sergeja Trifunovića, bivšeg lidera Pokreta slobodnih građana.
Verujem da je pravda spora ali dostižna, ali nema veće nepravde nego kada pravda zakasni. Ili andrićevskim rečnikom kazano, to ohrabruje zlo da se u jednom društvu nekažnjeno prima i širi dalje.
(Espreso.co.rs/RTS)