ovo ne valja!
Dobili ste suve mrlje na čelu i sve više bora? Možda imate KARANTINSKO LICE, evo šta morate da uradite
Pandemija je prouzrokovala i brojne promene na našoj koži
Dugi boravak u zatvorenim prostorima i smanjena fizička aktivnost tokom pandemije, najviše se odražavaju na našoj koži.
Doktor Ros Peri i Dženifer Rok, stručnjak za negu kože, objašnjavaju šta je fenomen “karantinskog lica” i kako da ga prepoznate.
Takođe, oni za svaku promenu na koži daju i savet šta biste mogli da uradite da ublažite posledice.
1. Suve mrlje na čelu zbog nedostatka vitamina D
“Navikli smo na manje vitamina D zimi, ali vreme koje provodimo u zatvorenom prostoru još nam više smanjuje unos tog vitamina. Zdrav nivo vitamina D može sprečiti starenje kože, dok nizak nivo može da loše utiče na kožu pa se mogu pojaviti ekcemi ili psorijaza. Kao rezultat toga, mogu se pojaviti suve mrlje na čelu ili ostatku lica”, navodi Rok.
Uzimajte dnevni dodatak vitamina D od najmanje 10 mikrograma tokom cele godine. To će vam pružiti potrebnu dozu. Ako imate suvu kožu ili suve mrlje na čelu, isprobajte kremu za obnavljanje kože.
2. Ispucale usne i nos od centralnog grejanja
“Niska vlažnost i temperature znače da zaštitna funkcija naše kože ne funkcionše optimalno, pa voda namenjena koži prolazi kroz spoljašnji sloj i isparava, čineći tako kožu suvom zbog čega pucaju usne i koža na nosu se može perutati” kaže Dženifer.
Povećajte masnoće. Jedite više omege i hrane bogate esencijalnim masnim kiselinama, poput lososa, oraha i semena lana. Oni su ključni za održavanje zdrave kože.
Neka vam u nezi kože budu sastojci kao što su keramidi, shea maslac i hranjiva biljna ulja.
3. Akne zbog stresa
“Stres tera telo da oslobađa hormone poput kortizola, koji govori žlezdama u koži da proizvode više ulja – što često dovodi do akni i drugih kožnih problema. Stresno kućno okruženje, loša prehrana i više alkohola takođe mogu prouzrokovati bubuljice i akne”, tvrdi Peri.
Čistite lice ujutro i uveče. Ako imate vremena, pokušajte da se više brinete o sebi, očistite lice uz pomoć pare ili se opustite u kupki sa solima koje izbacuju toksine.
4. Bore zbog ekrana
“Prekomerno izlaganje svetlosti ekrana može ubrzati proces starenja. U proseku službenik može provesti i do deset sati gledajući u računar, dok milenijalci proveravaju svoj telefon i do 150 puta dnevno. To uzrokuje veće naprezanje, jer nam oči trepću 50 odsto manje u minutu. Umorne oči dovode do više čkiljenja i to, zajedno s mrštenjem, pogoduje razvoju bora”, ističe Peri.
Postavite vremensko ograničenje za telefon ili namestite aplikaciju koja će vas obavestiti da ste previše na njemu.
Potražite kreme za oči koje sadrže keramide. Oni prave kožnu barijeru i pomažu u zadržavanju vlage, što je važno u odbrani od svetla ekrana, zagađenja i promena temperature. “Tapkajte” proizvode kako biste minimalizovali pojavu bora.
5. Suve oči od prašine
“Prašina i prljavština se brže nakupljaju jer sve više vremena provodite u zatvorenom. Zbog nedostatka svežeg vazduha u sobi mogli biste da kijate ili osetite svrab u grlu i suve, nadražene oči. Centralno grejanje takođe uzrokuje zgušnjavanje i dehidraciju sluznice u očima zbog čega su oči još suvlje”, objašnjava Peri.
Isprobajte kapi za oči koje se izdaju bez recepta kako biste ublažili simptome ili, ako ne možete da izađete napolje, detaljno isperite oči vodom sobne temperature 15 do 20 minuta.
Veoma je važno održavati cirkulaciju svežeg vazduha, zato često otvarajte prozore. Neka vaša radna stanica bude čista i izbegavajte trljanje očiju.
6. Pigmentacija od plavog svetla
“Plava ili HEV (visokoenergetska vidljiva) svetlost s naših ekrana dopire do nas baš kao što to čine UV zraci i ima sposobnost prodiranja još dublje. HEV doprinosi hiperpigmentaciji u nekim tonovima kože i može doprineti starenju kože. Osim što potencijalno može da prouzrokuje tamne mrlje na koži, može da dovede i do pada ugrađene antioksidativne zaštite u našoj koži, tako da je koža osetljivija na oštećenja od UV zraka”, upozorava Dženifer.
Promenite prikaz monitora na Night Shift, u podešavanjima tako da će ekran svetleti narandžasto, umesto plave.
Sastojci koji uključuju cinkov oksid, ekstrakt crvenih algi i lutein štite i od plavog svetla. A kreme za sunčanje, barem sa zaštitnim faktorom 30, takođe su dobra zaštita za vaše lice.
7. Crvenilo od prejedanja
“Kortizol, hormon koji se oslobađa kada smo pod stresom, takođe može da poveća našu sklonost ka grickalicama, što može da učini kožu crvenom i nadutom – posebno onima koji imaju prirodno crvenu kožu. Preplavljuje vaše telo masnim kiselinama i zasićenim mastima, suvišnim natrijumom i šećerima kao i rafinisanim ugljenim hidratima, i tako utiče na vaše raspoloženje, energiju i na kraju, na vašu kožu”, napominje Peri.
Izaberite zdravu hranu koja sadrži puno proteina i vlakana. Proteini u hrani poput jaja i orašastih plodova duže će vas držati sitima, dok hrana bogata vlaknima poput pasulja ili spanaća usporava probavu, održavajući vas sitima i sprečavajući pad nivoa šećera u krvi.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/24 hr)