Da građani brže i lakše dođu do informacija koje su im potrebne

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je samostalan i nezavisan državni organ kojem se možete obratiti kada potražite neku informaciju od organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili dobijete neki od odgovora kojim niste zadovoljni. Ova institucija u našoj zemlji funkcioniše od 2004. godine. U samom procesu reforme javne uprave, podršku radu nezavisnih tela daje u kontinuitetu i Evropska unija.

„Institucija Poverenika postoji, evo, 15 godina, a na žalost još uvek nismo pustili korenje u javnosti, nismo dovoljno prepoznati ni kao organ i po tome šta radimo. Mnogi ni ne znaju čime se Poverenik bavi, jedva da su čuli za njega, a i oni koji znaju nisu u potpunosti sigurni - neki misle da mi možemo da obezbedimo informaciju na bilo koji način, treći misle da imamo inspekcijski nadzor, što nemamo. Jedan broj samo ljudi zna da smo mi drugostepeni organ“, kaže poverenik Milan Marinović koji se na ovoj funkciji nalazi od 2019. godine.

Podsećajući na jedan od ciljeva nove Strategije reforme javne uprave, poverenik Milan Marinović kaže da želi da ova institucija u budućnosti omogući svima koji traže informacije da brže i lakše do njih dođu: „Mi hoćemo da se to unormali, da se odvoji žito od kukolja, da ljudi koji zaista traže informaciju na brži i lakši način dođu do nje, da organi vlasti transparentnije rade, i to jeste jedan od ciljeva Strategije reforme javne uprave. U ovom trenutku uloga Poverenika nije beznačajna, ali se svodi na ulogu jednog drugostepenog organa. Mi nismo u situaciji kao nezavisan državni organ da građanima obezbedimo informaciju, odnosno da je mi tražimo umesto njih. Takođe, kada građanin traži neku informaciju od nekog ministarstva ili drugog organa javne vlasti i žali se nama, mi nismo u situaciji da to sprovedemo sada prinudno jer nemamo takve alatke u rukama shodno sadašnjem slovu Zakona“, objašnjava Poverenik.

Kaže da broj žalbi u oblasti pristupa informacija od javnog značaja svake godine raste, a u razgovoru o očekivanjima ubuduće, navodi ideju koja se, kako kaže, iznedrila. „Želim da Poverenik malo više uđe u Srbiju. Da napusti Beograd u smislu da ima područne jedinice u nekim regionalnim centrima, primera radi, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Mi imamo nadležnosti o zaštiti podataka o ličnosti da odatle inspektori idu, recimo iz Niša u Lebane, Vlasotince, Babušnicu, Leskovac, Vranje, Pirot da vrši nadzor, a ne iz Beograda. Predstavnici lokalne samouprave koji su narodni poslanici jako su se obradovali ovoj ideji, jer svako želi da im dođe država na noge da tako kažem. U ovom slučaju, građanima na noge“.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je, u koordinaciji sa Poverenikom, počelo rad na nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ministarka Marija Obradović je najavila ambiciozan plan da se ove izmene i dopune donesu u prvom kvartalu 2021. godine. Poverenik promene smatra neophodnim.

„Ono na čemu ću se truditi da ja lično kao član Radne grupe istrajem su promene u cilju lakšeg ostvarivanja prava na obaveštenost i na pristup informacijama od javnog značaja. Od svih tražilaca, a nama je 65-70 posto tražilaca informacija su građani pojedinci. Ni nevladine organizacije, ni udruženja građana, ni mediji. Dakle, nama je cilj da lakše dođu do informacija, brže, pravovremeno, s jedne strane, a sa druge strane, da se unormali put za dobijanje informacija i da se vratimo zakonu, svrsi zakona. U vreme kada je donet on je bio jedan od najboljih zakona u svetu, prevaziđen je sad, treba da se dorađuje, prošlo je 15 godina, ali mislim da možemo da donesemo zakon koji će da bude na opštu dobrobit. Očekujem da donese veće ostvarivanje prava koje je inače i Ustavom proklamovano - pravo na obaveštenost, lakše ostvarivanje prave, brži dolazak do informacija, veću proaktivnost organa vlasti, dakle sve s jedne strane, i onemogućavanje zloupotreba sa druge strane“, poručuje Poverenik.

Evropska unija pruža podršku nezavisnim institucijama od samog početka njihovog rada. Osim insistiranja na njihovoj punoj samostalnosti u odnosu na izvršnu vlast i obezbeđivanju adekvatnih kapaciteta za rad, EU je u proteklih 16 godina konstantno pružala stručnu pomoć njihovom radu oslanjajući se na iskustva dobre prakse u svojim zemljama. Takođe, EU je kroz program SIGMA pružala i stručnu podršku resornim ministarstvima za unapređene pravnog okvira za njihov rad.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)