nisi sama
NAJJEZIVIJA ISPOVEST U SRBIJI DOSAD: Imala je samo 10 GODINA, posle ovoga niko više da ne pita ZAŠTO JE ĆUTALA!
Ohrabrene Mileninom ispovesti, čini se da se svest žena koje su takođe ovo doživele menja
U poslednjih nekoliko dana, glavna tema srpskih medija bila je stravična priča naše made glumice Milene Radulović.
Ona je, kako je navela, imala samo 17 godina kada je bila prvi put seksualno zlostavljana od svog profesora glume, Mike Aleksića.
Nažalost, ovakvih žrtava u našem društvu ima mnogo. Ohrabrene Mileninom ispovesti, čini se da se svest žena koje su ovo doživele menja. Na Fejsbuk stanici NISI SAMA, žene i devojke počele su da iznose svoje priče, kako bi dale vetar u leđa ostalim žrtvama i kako bi hrabro ustale protiv silovatelja.
Ono što nas iznenađuje, a česti su komentari koji se mogu čuti u poslednje vreme, jeste "ŠTA JE ČEKALA DO SAD, ZAŠTO RANIJE NEKOME NIJE REKLA". Nikada ne osuđujte, jer ne znate u kakvoj porodici ta osoba odrasta. Ispovest ove anonimne 38-godišnje žene sve objašnjava. Kao dete, dok je šetala šumom sa bratom izgubila je brata iz vida... Vikala je ne bi li ga našla, međutim jedan stariji čovek pretvarajući se da želi pomoći, na kraju ju je silovao... Ovo je njena priča:
"Dobro veče. Biću kratka, mrsko mi je ići na tu stranu. Ako ćete objaviti, molim Vas da bude anomnimno.
Jako sam ljuta na komentare sta je čekala, jako jako.
Imala sam 10 godina kada se stariji brat u šetnji našalio samnom i ostavio me u šumarku pored pruge te otišao kući dok sam sakupljala šišarke. Vikala sam ga dugo i uplašena počela plakati, misleći da mu se nešto desilo. Naišao je čovek koji je gurao biciklo pored pruge i pitao me jel sve u redu. Rekla sam da mi se brat izgubio.
On je prišao zagrlio me i rekao - ma nije sad cemo ga pronaci i odjednom mi zavukao ruku kojom me obrglio pod majicu te uhvatio za dojku (koja tada nije ni postojala) i dan danas se sećam reči " oho narasle su ti sisice".
Čovek je bio stariji od mojih, krupan, mislim i pripit, znam da sam pokusala da pobegnem, znam da sam vristala dok sam imala glasa, znam da sam ga grebala svuda.
Posle.. se sećam da sam trčala po pruzi i sećam se da se smejao kad sam krenula da trčim. Da ne bude zabune, silovao me je. Tamo na pruzi koja se koristi godinama, blizu moje kuće, gde nikad vise nisam koraknula.
Drugarici sam rekla kada mi je bilo 22 godine.
Majci kada mi je bilo 26 i to u nekom revoltu, besu zbog detinjstva.
Tata mislim da ni danas ne zna, a imam 38.
U nekim porodicama vladaju specifični odnosi, nazvala bi ih bolesnim, pa je tako i mene bilo strah da kažem. Odrasla sam bas u jednoj od tih. Da mi ne poveruju, da možda ne dobijem opet batine a nisam kriva, a ne bi bilo prvi put da tako prođem.... pre svega me je bilo užasno stid.
Ne znam kako se to desilo ali lik čoveka upamtila nisam od starta. Narednih godina koji god me čovek pogledao,makar slučajno, za mene je bio on.
Kao devojku me je to uništilo za muško ženske odnose (do te mere da mi je dečko sa kojim sam godinu dana bila u maltene platonskoj vezi,počeo neizdrživo smrdeti kad god bi nešto pokušao).
Kao ženu.. Ne globalizujem, ima dobrih muškaraca. Ali su mi većinom odvratni oni i taj njihov poriv da to rade (da ne budem prostija u besu) uprkos NE, pa čak i deci, pa čak i bebama.
Htela sam biti kratka. Nije bas tako ispalo.
Vazno je da shvate ljudi, a to je borba sa vetrenjacama, da ne lupetaju ako ne znaju. Ako im se nije desilo. Ako ne znaju nikog kome se desilo. A verovatno znaju. Samo ona kao i ja ćuti.
Najrađe bi svakome ko napiše " šta je čekala" lupila šamar."
(Espreso.co.rs)