ZANIMLJIVA SITUACIJA
DA LI JE OVO KRAJ ŠVAJCARSKE NEUTRALNOSTI? Ako uđe u Savet bezbednosti, biće to veoma zanimljivo
Švajcarsku redovno pozivaju da zastupa zemlje sa kojima nema diplomatske odnose, a vrhunac takve diplomatije bio je u Drugom svetskom ratu, kada je Švajcarska imala 200 mandata u oko 35 zemalja
U oktobru prošle godine Švajcarska je zvanično pokrenula izbornu kampanju za članstvo u Savetu bezbednosti UN, u okviru koje je švajcarska misija u Njujorku poslala je paketiće s nacionalnim proizvodima na poklon delagacijama drugih država koje će na kraju odlučivati o njenom članstvu u Savetu bezbednosti.
U jeku je švajcarska diplomatija “sira i čokolade” uoči glasanja u junu 2022, mada u toj trci zapravo nema konkurenata. Za period 2023-2024. na raspolaganju su dva mesta, a pored Švajcarske prijavila se još samo Malta.
- U ovom trenutku situacija je veoma zanimljiva: imamo čistu situaciju s Maltom, ali prava opozicija dolazi iznutra – kaže Angela Miler, potpredsednica udruženja za saradnju Švajcarske i Ujedinjenih Nacija (GSUN).
Neki u Švajcarskoj, naime, smatraju da bi članstvo u najvišem bezbednosnom telu na svetu, koje ima ovlašćenje da preduzima vojne akcije za obnovu mira ukoliko oceni da je to neophodno, moglo da naudi međunarodnom ugledu zemlje kao neutralne sile i njenoj diplomatskoj ulozi.
Jedan od njih je Paul Vidmer, penzionisani švajcarski diplomata.
- Naša neutralnost je postala naš međunarodni brend. Zahvaljujući doslednoj politici neutralnosti Švajcarska je stekla visok kredibilitet u spoljnoj politici – kaže on.
Švajcarsku redovno pozivaju da zastupa zemlje sa kojima nema diplomatske odnose, a vrhunac takve diplomatije bio je u Drugom svetskom ratu, kada je Švajcarska imala 200 mandata u oko 35 zemalja. Njena neutralnost je razlog zašto joj mnoge države poveravaju međunarodne mandate, bilo kao sile koja pruža zaštitu, bilo kao posrednika.
Na međunarodnom planu, nezavisnost Švajcarske utvrđena je Bečkim kongresom 1815. godine i Zakonom o neutralnosti 1907. Na unutrašnjem, u švajcarskom ustavu. Međutim, poslednjih nekoliko decenija politika neutralnosti je evoluirala, naročito otkako je Švajcarska postala punopravna članica UN 2002. godine. Učestvuje u većini aktivnosti, uključujući i one Generalne skupštine, Saveta za ljudska prava i Ekonomskog i socijalnog saveta. Paskal Berisvil, švajcarska ambasadorka u UN, ocenjuje da je posle skoro 20 godina u UN došao trenutak za sledeći korak – članstvo u Savetu bezbednosti.
Sedmočlano švajcarsko Savezno veće zvanično je odlučilo da se kandiduje za mesto u Savetu bezbednosti 2011, a od tada se pojavila i strepnja za švajcarsku neutralnost. Godine 2015. vlada je čak objavila izveštaj u kome se opisuje kako bi članstvo moglo da ugrozi neutralnost zemlje, uz zaključak da mogu da ostanu pri svojim namerama, jer su i druge države, poput Austrije, delimično Švedske i Kostarike, uspevale da sačuvaju neutralnost uzdržavajući se od glasanja o mogućoj primeni sile.
Ako se Švajcarska zaista nađe u Savetu bezbednosti stvari bi u političkom smislu mogle da se iskomplikuju, ocenjuje “Forin polisi”. Današnje podele u telu neke diplomate podsećaju na eru Hladnog rata, a manevrisanje između velikih sila, bez priklanjanja jednoj strani, moglo bi da bude teže nego ikad.
- Kakva bi bila uloga Švajcarska u slučaju da SAD zatraže od Saveta bezbednosti da pooštri sankcije prema Iranu? Da li bi trebalo da glasa za to (i naljuti Iran), protiv toga (i naljuti SAD) ili da ostane uzdržana (i oslabi moć odlučivanja Saveta bezbednosti)? - pita se Paul Vidmer.
(Espreso.co.rs/Blic.rs)