U KOJU RUKU BI TREBALO DA PRIMITE VAKCINU? Dr Petrović sve razjasnio, POSTOJI SAMO JEDNO PRAVILO!

Kada bi na imunizaciju protiv infekcije virusom korona bio primenjen princip koji važi za zaštitu od dečje paralize - da prva doza obavezno bude mrtva, inaktivisana vakcina, a druga živa, vektorska ili genetski zasnovana mRNA vakcina, bilo bi manje neželjenih reakcija, a postigao bi se bolji imuni odgovor.

Ovaj predlog, za "Novosti", iznosi primarijus dr Radmilo Petrović, naš čuveni epidemilog, koji je u Institutu za virusologiju, vakcine i serume radio upravo na praćenju efekata i neželjenih reakcija na vakcine. To bi prema sada dostupnim vakcinama u Srbiji moglo da izgleda ovako - prvo kineska, a onda ili "Fajzerova" ili ruska.

Naša zemlja se, bar zasad, odlučila za pristup da se za sve koji se vakcinišu, iz iste serije ostavi druga doza cepiva. Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo, kaže da je to bezbedniji pristup, iako, verovatno ne bi bilo rizika ni da druga doza vakcine ne bude iz iste serije. U tom slučaju bi i vakcinacija išla brže, jer se ne bi na lageru ostavljala polovina vakcina za drugu dozu.

Sve dosad dostupne vakcine protiv kovida 19, a trenutno ih imamo tri, a čekamo još nekoliko - "Astra Zeneka", "Džonson i Džonson", od jeseni i "Moderna" - daju se u dve doze. Doktor Petrović smatra da bi obe doze vakcine trebalo da budu iz iste serije, ali kaže i da "nužda zakon menja":

- Prvom dozom pravi se senzibilizacija, naš organizam se praktično upoznaje sa agensom iz vakcine, da bi posle 28 dana taj imunitet od prve doze bio na maksimumu - objašnjava dr Petrović. - Druga doza dodatno podiže titar antitela na zaštitni nivo koji će trajati od šest meseci do 10 godina, zavisno o kojim vakcinama je reč, a tek kada on počne da opada - radi se revakcinacija.

Primarna vakcinacija radi se uglavnom sa dve, ređe tri doze vakcine. Petrović kaže da zasad ne možemo da znamo da li ćemo se protiv korone vakcinisati u više navrata, recimo na šest meseci ili sezonski, ili će se ispostaviti da revakcinacijom za neko vreme, najranije za pola godine, možemo da pojačamo efekat koji postižemo sa prve dve doze.

- Protiv hepatitisa B se, recimo, daju tri doze. Revakcinacija kasnije treba da produži imunitet stečen na taj način. Ona se protiv hepatitisa B radi posle šest meseci, protiv dečje paralize nakon godinu, a protiv tetanusa posle 10 godina - objašnjava Petrović.

U euforiji što je jedna vakcina, prvi put protiv infekcije, napravljena ovom brzinom, stručni termini su se, izgleda, malo pomešali pa se druga doza vakcine poistovetila sa revakcinacijom.

- To je potpuno pogrešno - kaže naš sagovornik, navodeći da se o revakcinaciji može govoriti najranije šest meseci od vakcinacije. - Svet je sada u rekordnom roku dobio vakcinu, ali nije mali problem što još ne znamo koliko će ona dugo da nas štiti od infekcije virusom, i koliko će izmene samog virusa da utiču na njen efekat.

Sezonska vakcina protiv gripa je po tipu mrtva vakcina, i ne trpi nikakve adjuvanse, odnosno dodatke kao što su aluminijum-fosfat ili aluminijum-hidroksid, koji imaju zadatak da stimulišu antitela. Zato je ona "kratkog daha", odnosno sezonska.

- Bojim se da ne bude isto i sa vakcinama protiv korone, ali to ne bi smelo da umanji značaj imunizacije, jer je to jedini način da napravimo zid i sprečimo virus da izaziva velike talase epidemije - objašnjava dr Petrović.

Praksa je da se druga doza vakcine protiv korone daje 21 dan posle prve, s tim što je Svetska zdravstvena organizacija, zbog problema u nabavci vakcina, dala uputstvo da druga doza može da se daje i posle pet, šest nedelja od prve.

Doktor Petrović, ipak, smatra da bi bilo idealno da se druga doza daje 28 dana posle prve, a jedino objašnjenje zašto je taj razmak skraćen na tri nedelje, nalazi u tome da čitav svet žuri da što pre zaustavi pandemiju.

LEVA ILI DESNA RUKA?

Nije važno u koju ruku se prima vakcina, ali pravilo bi trebalo da bude da se za sledeću dozu promeni ruka.

- To što neki preporučuju da se vakcina primi u manje aktivnu ruku može da se objasni samo time da bude lakše u slučaju lokalnih reakcija na vakcinu kao što su bol na mestu uboda, crvenilo ili otok - objašnjava dr Petrović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novosti)