ISPOVEST MLADOG LEKARA U BORBI SA KORONOM: "Iz pune snage osetiš umor, bol, temperaturu…"

Kao jedan od najmlađih anesteziologa sa 30 godina krenuo sam u borbu protiv korone, iz dana u dan, po planu i programu. Nisam razmišljao ni o čemu drugom osim da spasim što više života. Koliko god se trudili na svim poljima, virus svakako paralelno sa svima nama živi svoj život i lako može pronaći put do svakog od nas, tako nekako došao je i do mene. Iz svog iskustva mogu reći jednu stvar - on je zaista nepredvidiv, počinje svoju priču za „Blic“ dr Aleksandar Nikolić, mladi anesteziolog Kliničkog centra u Nišu, koji je pobedio koronu.

Bio je to sasvim običan dan, radni dan kao i svaki drugi. Borba za svakog pacijenta, a kod kuće porodica koja iznova čeka svog heroja da se vrati iz smene. Koliko je virus nepredvidiv objašnjavao nam je dr Aleksandar više puta tokom svih ovih meseci, ali ovog puta osetio je sve na svojoj koži.

- Bez ijednog simptoma sve je krenulo, završio sam sa dežurstvom potpuno zdrav. Došao kući, sve je delovalo uobičajeno, a onda nakon kraćeg odmora osetio sam bol u kičmi, a zatim se javlja i temperatura… da bi nakon odmora sve u jednom danu krenulo kao bol u kičmi, a zatim i temperatura. Nakon urađenog testa čekao sam rezultate, a u međuvremenu i snimak pluća… Neizvesnost niko ne voli, a ja sam se odjednom našao sa te neke druge strane, posmatrajući kolege koliko daju sve od sebe da pomognu, priča Aleksandar.

"Iz pune snage osetiš umor, bol, temperaturu…"

Kako je već objašnjavao ranije upravo ovaj mladi lekar, Covid-19 je nepredvidiv, i sve se može promeniti u kratkom roku, iz pune snage osetiš umor, bol, temperaturu…

- Čekao sam rezultate kao i svaki drugi pacijent, svako je čekao svoje, a onda je jedna od naših najiskusnijih radiologa izašla i rekla da moramo skener pluća da uradimo, zbog sumnje da se nešto ozbiljno dešava, dok u istom tom trenutku zvoni telefon i epidemiolog javlja da sam pozitivan - kaže on.

Priznaje da je osetio kako mu srce lupa, ali sigurnost mu je ulivala činjenica da se osećao sigurno u rukama svojih kolega.

- Kada ste lekar, kada vidite svaku borbu, naročito mi anesteziolozi koji se susrećemo sa najtežim slučajevima, ne mogu da kažem da u tom trenutku nisam osetio kako mi srce lupa, ali sam jedno znao, šta god da je, samo da je moja porodica dobro, a za sve ostalo pouzdano znam da sam u sigurnim rukama svojih kolega - priča Aleksandar.

"Snimak je pokazao obostranu upala pluća"

Nakon što saznaje da je pozitivan, istom onom crvenom označenom stazom kojom je prolazio nebrojano puta, polazi i sada, samo bez skafandera, zaštitnog odela, ovoga puta kao pacijent.

- Sam ulazak u bolnicu me čini nervoznim, a briga u očima mojih kolega još više me plaši. Legao sam u krevet, snimak je stigao i pokazao da imam obostranu upala pluća, ali na svu sreću početni stadijum. Nakon razmišljanja i dogovora, s obzirom da znam kako ova bolest funkcioniše, zaključio sam da u ovom momentu mogu sam da se izborim i svoju borbu nastavim kod kuće. Znam da je srećna okolnost jer je virus otkriven na vreme, a ja sam dobio pravu terapiju, koja će zasigurno dati rezultate, i tako je bilo - objašnjava Aleksandar.

Kako ovaj mladi lekar ističe i apeluje, nije dobro da se iko leči sam osim u onim slučajevima kada imate dovoljno iskustva, a svi parametri pokazuju da možete da se izborite van bolničkog lečenja. Simptomi variraju i neophodno je stalo pratiti stanje, što je u njegovom slučaju bilo moguće, te je na osnovu svog iskustva i u dogovoru sa kolegama utvrdio, da u ovom trenuku može ostati kod kuće.

- Od simptoma imao sam temperaturu, malaksalost, glavobolju, povremeno kašalj, ali sve podnošjivo, ali kao i svako od mojih kolega koji je oboleo, a pre toga svašta video u crvenoj zoni, psihički se nisam osećao najbolje. Slike svih pacijenata za koje ste se borili, a nažalost izgubili bile su pred očima. Za 14 dana u izolaciji nisam spavao dnevno više od 4 časa, budio sam se sa pulsnim oksimetrom na ruci, a neizvesnost me je ubijala šta će biti sutra, da li sam zarazio svoju porodicu.... - kaže on.

Ali srećom sve je proteklo kako treba i mladi doktor izašao je kao pobednik iz ove priče.

- Nije naivno, nije jednostavno, a ništa bolje od prave reakcije u datom trenutku. Moje zdravstveno stanje jeste dozvoljavalo lečenje kod kuće, ali nemojte se zavaravati da je to uvek moguće, jer nije, zato ne čekajte već se odmah javite lekaru kako biste dobili pravu i preciznu terapiju i to baš na vreme - kaže anesteziolog koji je i sam osetio kako izgleda borba sa virusom licem u lice.

"Lekari daju svoj maksimum"

Od samog početka odgovorno tvrdim da je svako od mojih kolega dao svoj maksimum, kako profesionalnog tako i ljudskog duha, trošili se i nesebično davali. Epidemija je ceo svet je suočen sa virusom i u identičnom problemu, neki lekari su i sami postali pacijenti, ali ne žalimo se, niti plačemo, još manje kajemo jer to nam je posao, priča dr Aleksandar.

Kako kaže, svi koji su u ovoj borbi od početka nisu samo kolege već porodica jer su nekada više vremena provodili jedni sa drugima, nego sa porodicom.

- Ja sam iz ove bitke izašao kao pobednik, oporavio sam se, vratio u skafander u crvenu zonu, čekam period za vakcinaciju, i moja poruka je jasna: Čuvajte sebe, nema nedodirljivih, karta mladosti ne nosi sigurnost da ste bezbedni. Poštujte preporuke i pristupite vakcinaciji, nemojte uzaludno slušati "Slavice" jer "Slavice" nisu videle ono što mi jesmo da se mladi životi gase u trenutku, tugu i lica porodica kada im saopštavate vest da su izgubili sina jedinca, "Slavice" poznaju naučnu tehnologiju i dostignuća kao sto poznaju i to čemu pričaju - poručuje dr Aleksandar Nikolić, mladi anesteziolog iz Niša.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)