KO JE BAJDEN? Rođen sa govornom manom, čistio prozore, ostao bez žene i dece, A 1 TRAGEDIJA GA JE POSEBNO PROMENILA

Džo Bajden postaće danas 46. predsednik Sjedinjenih Država nakon inauguracione zakletve u Vašingtonu. Njegova zakletva za novog američkog lidera treba se podneti u podne po lokalnom vremenu i u 18 sati po našem vremenu.

Zbog pandemije i nedavnih epizoda nasilja u Vašingtonu, ova inauguracija će se prilično razlikovati od većine prošlosti: očekuje se mnogo manja publika i mnogo više vojnika i policajaca koji imaju zadatak da spreče svako nasilje. Joe Biden rođen je 20. novembra 1942. godine kao Joseph Robinette Biden Jr. u gradu Scranton, severoistočna Pensilvanija. Kao prvo od četvoro dece. Njegov otac, Joseph Biden stariji, radio je kao prodavac polovnih automobila i popravljao šporete. Njegova majka se zvala Catherine Eugenia "Jean" Finnegan. 1953. godine, Bajdenova porodica se preselila iz Pensilvanije u Claimont, Delavare, gde je uspešno diplomirao na Archmere Academi.

Radio je kao čistač školskih prozora da bi mogao da plaća školarinu.

Bajden se potom upisao na Univerzitet u Delaveru, gde je studirao istoriju i političke nauke. Međutim, tokom prve dve godine, kako i sam priznaje, više ga je zanimao američki fudbal. Iznenada se zainteresovao za politiku, posebno nakon inauguracije predsednika Džona F. Kenedija 1961. godine.

Tokom školskog raspusta na Bahamima, Biden upoznaje svoju prvu buduću suprugu Neiliu Hunter, koja je studirala na Univerzitetu u Sirakuzi. Ona ga podstiče da ozbiljno shvati studije, što je i učinio.

Nakon što je 1965. godine diplomirao na Univerzitetu u Delaveru, upisao je pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sirakuzi. Bajden postaje jedan od najboljih studenata prava svoje generacije. 1968. godine diplomirao je pravo na pravnom fakultetu u Sirakuzi i ubrzo se preselio u Vilmington, Delavare, da bi započeo karijeru u privatnoj kompaniji. Takođe je postao aktivan član Demokratske stranke i 1970. godine primio je prvu službu u Regionalnom savetu Novog zamka.

Dok je bio na mestu odbornika, Bajden je osnovao svoju advokatsku firmu. Tokom ovog perioda postao je otac troje dece. Tada počinje najteži period za Bajdena.

U novembru 1972. proslavio je svoj izbor za američkog senatora, kao peti najmlađi u istoriji, okružen srećnom porodicom. Mesec dana kasnije, njegova supruga i ćerka poginule su u saobraćajnoj nesreći, dok su njegova dva sina povređena. Saosećanje je pretvorio u svoj zaštitni znak.

2020. godine drži se ponosno kao i na početku karijere i nastupa jednako strastveno. Ali taj prekaljeni politički vuk više ne izgleda tako dobro u svojim savršeno skrojenim odelima kao na vrhuncu kada je bio potpredsednik Baraka Obame.

Izgleda krhko. I ćelav. Sklon je gafovima i gubitku kontrole, a neki su se, čak i među njegovim pristalicama, bojali da će se spotaknuti, srušiti tokom duge bitke u lice 74-godišnjeg Donalda Trampa.

Pandemija koja je naglo paralizovala predizbornu kampanju u martu lišila ga je jednog od njegovih najjačih adutova: direktnog kontakta sa glasačima.

Iako je krajem avgusta nastavio da putuje nešto sporijim tempom, strogo se pridržavao zdravstvenih uputstava i nije bio toliko prisutan na terenu. Kampanju je bežao od birača, često izbegavajući novinare, kako su upozoravali njegovi kritičari.

Donald Tramp, koji ga je nazvao „Pospanim Džoom“, izruguje se „dečijim pitanjima“ koja su mu postavili novinari i ne kritikuje njegovu fizičku formu. Bajdenov ponekad nerazumljiv govor, rezultat mucanja u mladosti, neprestano kruži Tviter profilima Trampovih pristalica, a njegova kampanja ga otvoreno opisuje kao senilnog starca.

2015. godine zadesila ga je još jedna tragedija. Njegov najstariji sin Beau Biden umro je od raka mozga.

O tome često govori sa tugom. Zbog toga se nije kandidovao na predsedničkim izborima 2016. Uvek je branio i svog sina Hantera, koji je česta meta republikanskih napada. Tramp je čak pokušao da iskopa kompromitujuće informacije protiv njega u Ukrajini, zbog čega su ga demokrate optužile za pritisak na Kijev i opozvale ga prvi put u Predstavničkom domu.

Katolik, ponosan na svoje irske korene, Biden posećuje malu crkvu Sv. Josifa u Vilmingtonu. U januaru prošle godine rekao je za pokojnog Beau-a:

„Svakog se jutra budim i pitam se:

„ Da li ste ponosni na mene? “.

tri bolna poraza u Ajovi, Nev Hamspshireu i Nevadi, da bi potom osvojili veliku većinu u Južnoj Karolini zahvaljujući afroameričkim glasovima, koji su od suštinskog značaja za svakog demokrata koji želi da se pridruži Beloj kući. Na krilima te pobede, postrojio se jedan za drugim, brzo stekavši podršku drugih umerenih kandidata, a zatim pobedivši velikog rivala, samoproglašenog socijalistu Bernija Sandersa. Suprotno teškoj i dugoj borbi 2016. godine između Sandersa i Hilari Klinton, Bajden je uspeo da brzo okupi levo krilo stranke, vođen istim ciljem: da pobedi Donalda Trampa.

Bajden je decenijama bio deo američkog i globalističkog establišmenta. Njegova politička karijera duga je, puna kontroverznih epizoda, ali i uspeha kojima se rado hvali. Sedamdesetih godina, na vrhuncu borbe protiv segregacije, usprotivio se politici prevoza crne dece autobusom u pretežno bele škole kako bi podstakao njihovo mešanje.

To je u to vreme odgovaralo belim glasačima u Delavareu, ali mu je kasnije uzvratilo, na primer kada mu je usred televizijske rasprave zamerio senator Kamala Harris, tada njegov predizborni rival. Naglašavajući da se nije „ljutila“, Bajden ju je ipak izabrao za svog kandidata za potpredsednika. Harris je prvi afroamerički kandidat za potpredsednika u istoriji SAD. Majka je indijskog porekla.

Popularan među Afroamerikancima, Biden se u svojim ranim danima zalagao za izgradnju socijalnih stanova. I često ističe kako mu je iskustvo učitelja plivanja u pretežno crnom kvartu pomoglo u političkoj karijeri.

Postoje i druge epizode ​​koje su opteretile njegovu kampanju za Belu kuću: njegov glas za rat u Iraku 2003. godine i podrška krivičnom zakonu iz 1994. godine, za koji se veruje da je odgovoran za eksploziju u broju zatvorenika, uglavnom Afroamerikanaca. „Greška“, priznaje danas Bajden, koji insistira na još jednom aspektu te velike reforme - zakonu protiv nasilja nad ženama, na koji je „veoma ponosan“.

Ulazeći u Belu kuću Baraka Obame u jeku finansijske krize, bivši senator Bajden radio je na usvajanju ogromnog plana spasavanja od 800 milijardi dolara.

Rado će to istaći kako bi dokazao da može ponovo pokrenuti ekonomiju koja je u velikoj krizi zbog pandemije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji hr)