NIKADA NIJE PRIČAO O ŽIVOTNOJ AGONIJI KROZ KOJU JE PROŠAO: Ženina bolest ga je DOTUKLA, bolovi su bili UŽASNI!

Jelena je ispričala da joj je porodica bila najveća podrška tokom dugogodišnje borbe sa neizlečivom bolesti, koju je otkrila nakon što je rodila četvrto dete.

Jelena i Dejan Tomašević više od dve decenije uživaju u skladnoj zajednici, a iz velike ljubavi stvorili su četvoro dece - Marinka, Manju, Miu i Matiju. Njihova porodična harmonija bila je narušena kada je supruzi proslavljenog košarkaša ustanovljena autoimuna bolest, i to odmah nakon što je rodila sina Matiju.

- Prvo nam je to saznanje bilo šokantno jer nismo znali da ta bolest postoji. Prvi put sam čula za lupus kad sam ga dobila, ali sve je lakše kad imate podršku, kad neko čvrsto stoji na zemlji, a vi možete na njega da se naslonite. Velika podrška su mi bila i deca, Matija je bio mala beba, ali sve što nisam ja mogla, Dejan je uvek bio tu da okupa ili nahrani bebu, i to mi je u tim trenucima bila velika pomoć. Sin Kića je i najviše bio uz mene jer je bio najstariji, on je mogao najbolje i da razume kroz šta prolazim. Nisam krila od dece da sam bolesna, ali nisam želela da ih sve vreme opterećujem time kako se osećam. Imala sam velike bolove kroz sve zglobove u telu, nisam mogla da ustanem iz kreveta, da se istuširam, da otvorim flašicu vode. Puno je tu bilo situacija gde su mi Dejan i Kića pomagali, nosili me do toaleta. Sad kad razmišljam o tome, kao da je bilo u drugom životu. Nekako sam sa tom njihovom podrškom bila tako sigurna, nisam morala ništa sama, već sam se prepustila njima. Jako sam im zahvalna na tome i time sam shvatila da sam uradila dobro sa svojom decom. To se oslikavalo u tim trenucima nemoći, ta ljubav iz dece vam vraća tu zahvalnost kroz sve. I sad imam običaj često da im kažem hvala što postojite, ali sam isključivo naučila koliko su moja deca dobri ljudi. Dejan i ja stalno radimo na tome da oni budu dobri ljudi, a sve će ostalo naučiti, jer srž dobrote mora da se utka u dušu i mislim da smo Dejan i ja to dobro uradili - ispričala je supruga košarkaša u emisiji “TV lica kao sav normalan svet”, na šta se on nadovezao i objasnio kako je Jelenina borba uticala na njega:

- Ona je skromna i ovo što priča jeste istina, ali se svojski trudila da mi tu bolest ne primetimo. Vrlo često mi nismo ni osećali kroz šta prolazi. Zato mi se čini da nismo bili svesni kroz kakve pratnje prolazi.

Od tog trenutka život porodice Tomašević se potpuno promenio, te već deset godina strogo vode računa o zdravom načinu životu. Pomoću zdrave ishrane Jelena je uspela da se izbori sa lupusom, te sada živi punim plućima.

- Mi već 10 godina ne jedemo meso, deca jedu, ali vodimo računa da to bude kvalitetno meso. U kući će se uvek naći domaća pljeskavica, ako treba da se pojede, a ne meso iz supermarketa. Pijemo prirodne sokove koje Jelena sprema i oni mi, pošto sam gurman, pomažu da uspostavim balans u telu. Mislim da će uz ove navike i pravilnu ishranu i našoj deci život biti na višem nivou - ističe Tomašević te dodaje da decu od početka vaspitavaju da budu vredni:

- Od malih nogu sam bio uključen u fizičke poslove sa ujakom i dedom na selu i to su najlepši dani mog detinjstva. Zato mislim da je bitno da u odrastanju deteta ima taj neki deo koji mora da odradi. To nisu iste obaveze kao pre 50 godina, sada je drugačije, jer recimo naše ćerke uče sada dosta, ali se zna koja su njihova zaduženja kad su deo porodice. Da njihove sobe budu maksimalno uredne, kad dođe na njih red da postave sudove, da skuvaju i pomognu. Jako je bitno da imaju radne navike i pripadnost jednom timu, a mi smo ovde tim. Moraš da se žrtvuješ kao u kolektivnom sportu. Ovo je porodica koja neguje te stvari i drago mi je da znaju da nekad nezasluženo moraju da podnesu žrtvu zarad dobrobiti svih.

Govoreći o tome ko je bio “loš policajac” u njihovom domu, njihov najstariji sin Marinko je odgovorio:

- Mama je bila popustljivija, a tata nije bio tu uglavnom, jer je bio na putovanjima i utakmicama, i onda to propuštanje je iziskivalo da bude stroži. Ali sad se to malo promenilo.

Dejan upisao fakultet sa sinom

Iako je u petoj deceniji, košarkaš je odlučio da se intelektualno usavrši te je upisao fakultet zajedno sa sinom Marinkom.

- Deki i ja smo zajedno upisali master studije i sad smo kolege. Kad su ga pitali, dok je popunjavao onu listu za upis čime se bavi, on je napisao da je penzioner - kroz osmeh priča najstariji košarkašev sin, te dodaje da imaju mnogo zanimljivih anegdota sa fakulteta:

- U jednom trenutku smo se našli zajedno na ispitu, ja sam završio i krenuo da izađem, te čujem njega kako mi šapuće “Mali, mali!”. Mene hvata panika kako sad da mu kažem odgovor, asistent me već gleda, a on mi dovikuje: “Koji nam je broj indeksa?” Pošto sam ja vodio računa o administraciji, nije ga znao, međutim, sad ga zna u svako doba dana i noći.

Tomašević je dodao da se na ovaj korak odlučio kako bi ispunio svoju dugogodišnju želju.

- Meni je to mnogo značilo i ispunio sam sebi želju, ali i svojoj majci. Doživeo sam sebe kao jednu potpunu ličnost. Ostao mi je još samo master rad i jako sam zadovoljan.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)