PODRŠKA
IŠLI SMO NA NJEGOVE ČASOVE SA STRAHOM, ALI BILI SMO PORODICA: Dušan je išao u Mikinu školu i otkrio je nove detalje
Voleo bih da odmah pružim podršku Mileni i svim devojkama koje su iznele sve ove stvari koje su se dešavale u školi
Mika Aleksić je ime koje se poslednjih dana neprestano čuje u medijima, nakon što su ga glumica Milena Radulović i još neke devojke koje su pohađale časove glume u njegovoj školi, optužile za seksualno zlostavljanje.
Novinar portala Mondo Dušan Ivković išao je u Aleksićevu školu glume šest godina, od svoje 13. do 19. godine, a ovo je njegovo iskustvo.
"Voleo bih da odmah pružim podršku Mileni i svim devojkama koje su iznele sve ove stvari koje su se dešavale u školi koju smo zajedno pohađali i da im kažem da nisu same", započeo je svoju priču.
Dušan se zatim osvrnuo na atmosferu koja je vladala u školi.
"Jako je bitno razumeti sistem po kom je ta škola funkcionisala, i pored sad već nekih dobro poznatih pravila, mi, ljudi koji smo je pohađali smo bili jako složni i jedna porodična atmosfera je vladala među nama.Potpuni je poraz da čovek kog smo gledali i koji je bio jedan heroj našeg detinjstva, slobodno mogu da kažem, bio sposoban da učini takve stvari za koje se sumnjiči. I nekako su se sva lepa sećanja srušila kao kula od karata. Opet, bio bih licemeran ako bih rekao da ništa tamo nismo korisno naučili jer, opet, Mika Aleksić nije sam predstavljao tu školu, odnosno grupu. Mnoge stvari smo naučili i stekli drugarstva koja ćemo održavati do kraja života. I jesu se neke lepe stvari dogodile, ali nekako je lični poraz kada shvatimo da su se iza leđa događale sve te stvari".
"Postojalo je jedno pravilo grupe 'Ne ljutim se ja što vi mene lažete, nego što mislite da vam verujem', a to je Mika često koristio kada bi nas uhvatio u laži. Sad su nekako drugačije uloge", kaže Dušan.
On je istakao da je jedno vreme bio u grupi sa Milenom Radulović, ali i sa Miodragom Radonjićem, Nikolom Ranđelovićem, Majom Maletković, Anjom Alač..
"Smenjivala se ekipa i nekako je ta škola iznedrila neke velike glumce, i ne samo glumce, verujem da ljudi koji su prošli kroz tu grupu, za mnoge znam da su poprilično uspešni. To je bila jedna grupa na kojoj se insistiralo na edukaciji, obrazovanju, to ne mogu da sporim. Ono što je jako bitno je da se sada analizira sve to u kontekstu novih događaja, taj neki pristup mladim ljudima u grupi, postojala su određena pravila ponašanja…".
Naš novinar ispričao je i kako su izgledali časovi.
"Sećam se svega, počinjali su časovi molitvom Oče naš, prelazilo se na brzalice, posle koje su bile kratke vežbe, u zavisnosti od toga ko nam je vodio čas. Kod Mike smo uglavnom slušali neke životne i profesionalne lekcije. Kod njega su se časovi svodili uglavnom na slušanje, kod njegove supruge na praktične vežbe i na kraju kod Ivana Zarića na vežbe scenskog pokreta".
Govoreći o starim snimcima koji su preplavili medije i Internet, a u kojima se čuje kako Mika Aleksić vređa decu i naziva glupim, kaže da je i sam tome svedočio.
"Mislim, to su činjenica da ima takav pristup deci. To se tada opravdavalo pedagoškim metodama i ta škola je važila za najbolji i najelitniju u Srbiji. Već su medije preplavile informacije odnosno reči kojima nam se obraćao i to famozno 'marš na umivanje'! I meni je to rekao X puta, ali to se uglavnom dešavalo kada nije zadovoljan odgovorom, kada smo pričali na času. Imao je te neke radikalne mere koje su možda neke od nas napravile boljim ljudima, učio nas da se snađemo u određenim situacijama, ali bi nam svima bilo neprijatno kada bi nas uzeo na zub i stavio na neki stub srama. Ta grupa je imala tribine na kojima smo mi sedeli I kada taj neko ustane prosto biva izložen tome. Opet, ljudi koji nisu mogli to da izdrže su odlazili iz grupe".
Prisetio se i straha koji je bio prisutan kada su išli na časove.
"Imali smo npr. jednu zanimljivu stvar jer uvek je pre starije bila mlađa grupa na času, i uvek je ta starija grupa čekala red u pasažu, i kada su mlađi silazili, mi smo svi uvek znatiželjno pitali ko je gore. Kada je Mika, peli smo se sa nekim strahom, to ne može da se ospori, taj strah je uvek bio izazvan tim ophođenjem prema deci".
Dušan kaže da je sa drugarima iz grupe razgovarao o tome da li se, iz ove perspektive, moglo naslutiti šta se dešavalo.
"Cele noći sam bio u kontaktu sa drugarima iz grupe, gde smo svi pokušavali prvo da shvatimo te strašne stvari koje su isplivale i da li smo mi u nekom trenutku mogli nešto da zapazimo i svi smo složni da nismo. To aludira da je ceo taj čin bio isplaniran jako pamentno i sproveden u delo, sve to što su devojke iznele da im se događalo i to je još jedan veliki poraz za nas. I mi kao muškarci, koji smo tada bili klinci, kada shvatite da su se te stvari dešavale na metar od nas kako su rekle, stvara neke pomešane emocije, ima tu i besa, očaja, prosto je jako neverovatno i mislim da javnost treba da shvati, jako je neverovatno svim ljudima koji su imali vezu sa tom grupom, da je nešto ovako strašno moglo da se dešava unutra. Mi smo bili jedna mala porodica, imali smo poverenje kako međusobno, tako u sve koji su grupu vodili, uključujući i Miku Aleksića. Osećamo se obmanutim, osećamo se poraženo donekle jer nismo očekivali da nešto što smo gledali kao svetlu tačku svog detinjstva dobije ovakav epilog", zaključuje Dušan.
(Espreso.co.rs/Mondo.rs)