DR JANKOVIĆ O TEŠKOJ BORBI PROTIV KORONA VIRUSA: Otkrio je kada možemo da očekujemo kraj celog ovog ludila

Ne bismo smeli da dopustimo četvrti, peti, šesti, sedmi pik. Sigurno je da se dok ne krene vakcinacija rizici neće smanjiti, da ne pomislimo da imamo kolektivni imunitet, jer ima mnogo primera da se ljudi zaražavaju i po drugi put. Bez maski nećemo moći dok ne budemo sigurni da imamo neku vrstu kolektivnog imuniteta, ne smemo da dopustimo opuštanje.

Uz ove reči, ali i da i dalje treba biti na oprezu, govori prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora Kliničkog centra u Nišu i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju. Upravo su njegov tim u Nišu, ali i kolege iz njegovog polja specijalizacije podneli veliki teret ove epidemije.

- Treba biti oprezan, bez obzira na velika nadanja. Imunizacija je stvar koje nekako najviše ohrabruje u svemu ovome, ali ne možemo očekivati da će nam životi biti isti barem do leta - dodaje on.

Šta su lekari i medicinsko osoblje preživeli u ovoj godini, koliko će sve što se desilo ostaviti posledice na njih?

- Podjednako teško je sve ovo bilo i za zdravstvene radnike koliko i za stanovništvo. Zdravstveni radnici su kao obični građani prolazili kroz iste teškoće koje je doneo kovid, a i istovremeno su se u crvenim zonama suočavali s rizikom od nepoznatog, što se tiče samog lečenja i tretmana, sa strahom od neuspeha, sa mogućnošću da se i sami zaraze. Oni su se manje bojali za svoje, a više za zdravlje svojih porodica jer su morali da odu kući, ili su ostajali odvojeni kako zarazu ne bi odneli tamo. Ono što se još ne vidi to su efekti jednog strahovitog psihološkog opterećenja. Oni su još pod adrenalinom, pod jednom pozitivnom napetošću motivisani i usmereni ka lečenju i da se ne zaraze, ali kada sve to prođe i nivo hormona stresa bude pao, videće se koliko je devastirajuće posledice ovo imalo za njih. Taj kumulativni stres će tek pokazati svoj efekat i na kraju fizički napor koji je enorman prvenstveno za ljude u crvenim zonama, ali i za one koji su ostali zelenim zonama i koji su preuzeli veliki deo posla jer su bili u manjku, taj fizički napor nije zanemarljiv.

Jedan veliki broj zdravstvenih radnika bio je zaražen u toku epidemije?

- Više od polovine se zarazilo van bolnica u svojim porodičnom i društvenom okruženju, jer i oni su obični građani. Sa moje klinike koja je podnela najveći teret u KC, 34 lekara su zaražena, od toga tri po drugi put - jednom u martu, jednom sada. Ima lekara koji su se zarazili u julskom talasu, pa sada, neki od njih su imali teške kliničke slike. Naš najstariji lekar, šef intenzivne nege dr Dragiša Ljubenović je proveo sedam dana u jedinici intenzivne nege i umalo ga nismo izgubili. Dosta kolega je ležalo ovde. I posledice nakon kovida nisu zanemarljive.

Da li je ova velika kriza ojačala naš zdravstveni sistem? U kojim smo segmentima sada jači?

- Jači smo prvo za jedno neprevaziđeno iskustvo. Zdravstveni sistem u Srbiji se pokazao jako fleksibilnim i izdržljivim, vrlo brzo se adaptirao na priliv velikog broja pacijenata. Imali smo dnevno blizu 500 pacijenata u čitavoj Srbiji. Ova epidemija nam je pokazala da je u budućnosti potrebno više kreveta u intenzivnim negama. Ne bih isključio mogućnost da se ovakva jedna masovna pojava ponovi u svetu. Trebaju nam bolnice kao što su u Batajnici i Kruševcu, sa velikom brojem kreveta intenzivne nege, i mislim da će se narednih godina ulagati u tom pravcu. Epidemija kovida 19 ukazala je i na nedostatak anesteziologa, kao i svuda u Evropi, jedinih lekara koji su sertifikovani da se bave mehaničkom ventilacijom i intenzivnim lečenjem. Potpuno je jasno da bi država trebalo da usmerava mlade lekare ka ovoj specijalizaciji. I treća stvar koju smo naučili - to je preventiva na koju smo zaboravili dok se ovo nije desilo. Borbu protiv kovida 19 ne mogu dobiti ni anesteziolozi ni sestre u jedinicama intenzivne nege, jer je to kraj te borbe. Bitka se dobija preventivom. Lekcija koju smo naučili jeste da nikada više ne smemo da se suočimo sa 9.000 zaraženih dnevno i nikada više sebe ne smemo da dovedemo u situaciju da imamo 10.000 hospitalizovanih s teškom kliničkom slikom.

U kojoj meri je doprinelo to što smo imali novi klinički centar u Nišu?

- Da Niš u epidemiji kovida nije imao novi KC, bilo bi strašno. U jednom trenutku, nakon što je epidemija buknula u Gerontološkom centru u Nišu i par privatnih gerontoloških centara, imali smo čak 980 pacijenata. Nova zgrada KC Niš je do danas najsavremenija bolnica u Srbiji i druga po veličini zdravstvena ustanova po broju kreveta. Funkcionalnost zgrade i činjenica da na jednom mestu imate svu dijagnostiku učinila je to da su mnogo efikasnije mogli da se zbrinjavaju pacijenti Mi u ovoj zgradi imamo 700 kreveta, pored svakog imate centralni dovod kiseonika i to nema nijedna druga zdravstvena ustanova u Srbiji.

U kojoj meri je postojanje jedne ovakve ustanove podiglo zdravstvene kapacitete ne samo Niša, nego i Srbije?

- Hospitalizovali smo više od 9.500 pacijenata, što je više od četvrtine bolničkih kapaciteta u Srbiji. U intenzivnoj nezi za devet meseci zbrinuli smo skoro 1.400 pacijenata obolelih od kovida, najviše u Srbiji. Ovde dolaze najteži pacijenti , trenutno ih imamo iz Paraćina, Kraljeva, Novog Pazara, Kladova, Preševa, Gnjilana, Gračanice, Kosovske Mitrovice... Da nije bilo novog KC Niš, logistika bi bila mnogo teža, pacijenti bi bili u različitim zgradama, putevi kretanja bi doveli da zaražavanje osoblja bude mnogo verovatnije jer većina zgrada u starom KC ima jedan ili eventualno dva lifta. U novoj zgradi su putevi definisani i ne ukrštaju se, imate 18 liftova, pa je i mogućnost zaražavanja ljudstva mnogo manja. Kvalitet lečenja je na jako visokom nivou zbog opreme koju smo dobili. Pacijente ne moramo izvlačiti iz kovid bolnica, ovde se nalazi i rendgen i laboratorijska djagnostika, ovde su svi specijalisti na jednom mestu. To je sve učestvovalo da uspeh lečenja bude veći. Dok u skoro svim ostalim bolnicama nije bilo mesta, mi smo uvek imali slobodnih kreveta i opciju da brzo ispraznimo jednu etažu i prilagodimo je za kovid pacijente. I svakako je to učinilo da kvalitet lečenja preživljavanja budu kudikamo veći nego što su u drugim delovima Srbije.

Medalju posvećujem ocu

Nagrađeni ste ordenom Karađorđeve zvezde i nagradom grada Leskovca, kome posvećujete medalju?

- Medalja grada Leskovca za mene je emotivno veliki trenutak i pomalo težak jer sam je dobio od grada u kojem sam rođen i za koji sam vezan. Tu medalju sam na neki način posvetio ocu, koji je preminuo od korone. Nakon toga je stiglo najveće priznanje koje lekar, naučnik, zdravstveni radnik može da dobije, najveće priznanje za pojedinca iz Srbije - Karađorđeva zvezda trećeg stepena. To je došlo kao kruna svega što smo radili. Možda sam laureat toga, ali iza toga je rad, hrabrost posvećenost čitave armije ljudi, mojih anesteziologa koji su radili u jedinicama intenzivne nege i koji su se davali maksimalno. Volim da kažem da sam bio komandant jedne istrajne vojske koja nije popustila kada su mnogi poklekli. Karađorđevu zvezdu posvećujem svim zdravstvenim radnicima "Heroj bolnice" a to je KC Niš, koja je pojedinačno primila najveći broj pacijenata i podnela najveću žrtvu, ali i svim radnicima u kovid bolnicama sa čitavog sistema jugoistočne Srbije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)