KO JE ODGOVORAN I KO PLAĆA KAZNU AKO VAS UDARI LEDENICA? Postoji pravilnik, ali dobro se pazite (VIDEO)

Četrdesetogodišnja G. V, kojoj je ledenica pala na glavu četvrtak u Novom Sadu, podlegla je povredama.

Ovo nije prvi put da neko strada od ledenica ili od pada na klizavom trotoaru pa se postavlja pitanje ko je u tom slučaju odgovoran. Što se tiče Beograda, sve je u rukama upravitelja zgrada odnosno stanara.

Ljubiša Banovački, predsednik Uduruženja upravitelja i upravitelj zgrada Beograda, objašnjava da je u srpskoj prestonici sve uređeno pravilnikom, pa i pitanja čišćenja snega i ledenica, piše Sputnik.

“Što se tiče kompletnog održavanja, staza ispred zgrada pod snegom, čišćenja krovova od ledinica ili snega koji se nalazi na krovu za sve te zajedničke delove zgrada su zaduženi stanari, odnosno, upravnici stambene zajednice. Mi kao profesionalni upravnici pravimo plan i program održavanje zgrade i njime tačno definišemo sve aktivnosti”, objašnjava sagovornik.

Odgovornost na stanarima i upraviteljima zgrada

Banovački ističe da je za tri godine, koliko postoje upravitelji zgrada, već stečeno neko iskustvo, pa i kad je reč o aktivnostima tokom zime.

“Sada već unapred znamo kako treba da odreagujemo. Što se tiče čišćenja snega imamo tri varijate: da se stanari sami organizuju da čiste, tada im mi obezbedimo lopate i potrebna sredstva. Druga varijata je da se angažuje zimska služba odnosno firme koje čiste zgrade pri čemu onda stanari imaju obavezu da na mesečni iznos za čišćenje od 350 dinara dodaju još 30 dinara. U tom slučaju dolaze stručne službe sa svojom opremom i to rade. Treća varijanta je angažovanje omladinaca preko Omladinskih zadruga da čiste sneg i održavaju sve kako je propisano”, dodaje Banovački.

Razne metode za uklanjanje ledenica

Što se tiče održavanja krovova, kako objašnjava Banovački, kad ne postoje snegobrani na njima, i ako su u pitanju kosi krovovi ili se stvaraju ledenice u olucima jer nisu adekvatni ili su na sunčanoj strani gde se brže sneg topi mogu se preventivno ugrađivati grejači oluka.

“Zagrevanjem oluka se sprečava da se voda ledi i da se tokom otapanja snega prave ledenice. Na kosinama se angažuju limari koji postavljaju male snegobrane koji nisu skupi i to je mala investicija, dok je po pitanju grejača oluka u zavisnosti od veličine krovova cena oko 100 do 120 hiljada dinara. To se plaća iz Fonda stambene zajednice što se prikupi tokom godine”, navodi sagovornik Sputnjika.

Ukoliko stambena zajednica nije ni za jednu ni za drugu odluku preventivnog održavanja, upravitelji znaju koje su krizne tačke i na kojim zgradama se ledenice stvaraju ili pada sneg sa krovova, pa postavljaju trake za upozorenje na opasnost, i ograđuju kritična mesta, uz postavljanje odgovarajućih obaveštenja.

Bitno je da se reaguje na vreme

“U Beogradu, konkretno, kada se stvore ledenice, veliki broj zgrada koje održava firma Gradsko stambeno sa koima stambene zajednice imaju ugovore za održavanje, njima prijavljujemo kao hitnu interveciju ako postoji mogućnost padanja tih ledenica. Oni brzo izlaze na teren i to uspešno rešavaju”, napominje Banovački.

U slučaju, dodaje on, kad su zgrade ekstremno visoke oni onda angažuju alpiniste koji uklanjaju ledenice sa krovova, a bitno je sve prijaviti na vreme da bi moglo da se blagovremeno reguje.

Ovaj video snimak pokazuje koliko su opasni sneg i ledenice:

Značaj osiguranja

Banovački precizira i kakav je postupak ukoliko se ipak nešto desi i ledenica napravi štetu na automobilu ili povredi prolaznika, kao i u slučaju povrede zbog neočišćenog snega.

“Mi insistiramo da se izvrši osiguranje zajedničkih delova zgrade prema trećim licima. Na tome intenzivno radimo da, ako se desi nešto tog tipa, šteta ide preko osiguravajućih kuća, jer u protivnom, ako su stanari protiv preventivnih odluka, a upravnici su to planom predvideli, onda prilikom dolaska komunalnih službi odgovorna je stambena zaejdnica i plaćaju se kazne”, upozorava on.

Kazne dakle plaćaju svi stanari i od toga nema izuzetaka, kaže Banovački uz napomenu da ako se desi neka šteta, iznosi naknade mogu ići čak i do milion dinara ako dođe do invalidnosti ili slično.

Upravitelji mogu da izgube licenecu ako ne rade dobro

“U svakom slučaju, uvek su odgovorni i stanari koji ako ništa ne preduzmu direktno plaćaju kaznu. Ako poštuju pravila naverovatnije se neće ništa desiti a i ako se slučajno desi osigurani su i osiguranje će pokriti štetu. Mi profesionalni upravnici imamo osiguranje od profesionalne odgovornosti i ako radimo nestručno ili se našom krivicom napravi neka šteta to pokriva naše osiguranje. A ukolko baš bude velikih problema i neke kolege ne urade nešto kako treba može da dođe i do oduzmanja licence”, napominje Banovački.

Inače, Privredna komora Srbije je krovni organ Udruženja upravitelja zgrada, ona prati njihov rad i izdaje licence, objašnjava sagovornik. A preko Grada Beograda sarađuje se sa organima lokalne samouprave bilo po pitanju komunalnih poslova, ili građevinske inspekcije na nivou grada, dok se sa komunalnim inspekcijama, dodaje on, sarađuje na nivou opštine.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Sputnjik)