KORONAVIRUS
O OVOME SVI PRIČAJU! Da li će se maske nositi i NAKON VAKCINACIJE?
Naučnici i dalje nemaju odgovor na pitanje da li postojeće vakcine protiv korone samo sprečavaju teške simptome ili sprečavaju i samu zarazu. To pitanje je ključno u borbi za sticanje kolektivnog imuniteta.
Vakcinacija može da ublaži težak tok bolesti ili, u najboljem slučaju, da je u potpunosti spreči. Ali još nema obuhvatnih studija o tome koliko dugo vakcine štite i koliko suzbijaju širenje virusa. I pre svega: nejasno je da li je onaj vakcinisani ljudi i dalje mogu da budu zarazni.
Prema dosadašnjim saznanjima, 95 onih koji prime dve doze vakcine Bajonteka ili Moderne biće zaštićeni od težih simptoma. Do tog procenta se došlo kliničkom studijom sa 36.621 osobom. Među njima je kasnije bilo 170 potvrđenih zaraza – 162 u grupi koja nije dobila vakcinu nego placebo.
Kod većine ljudi su odobrene vakcine protiv virusa bile veoma efikasne. To se odnosi na sve starosne i polne grupe. Kod ljudi koji nisu vakcinisani, devet puta je veća verovatnoća da će oboleti od kovida 19.
Stara pravila i nakon vakcinisanja
Prema oceni Instituta „Robert Koh“, još nije utvrđeno da li i u kojoj meri osobe koje su vakcinisane prenose virus. Njihov zaključak: bez tih podataka, potrebno je da i cepljeni ljudi nose maske i drže odstojanje.
Takozvani „sterilišući imunitet“ ostaje glavni upitnik. On se stiče ukoliko injekcija pruža zaštitu od samog zaražavanje i bio bi ključan u uspostavljanju kolektivnog imuniteta.
Kod sterilišućeg imuniteta virus se napada pre nego što uopšte se umnoži u telu. Vakcina dakle sprečava da uopšte dođe do zaraze. Oni koji su vakcinisani ne mogu da prenesu virus jer ga ni nemaju u telu u dovoljnoj količini.
Situacija je drugačija kada se radi o takozvanom „funkcionalnom imunitetu“. Taj imunološki odgovor ne sprečava infekciju, ali štiti vakcinisanu osobu od teškog toka bolesti.
Poznate vakcine
Stopostotne zaštite nakon primljene vakcine nema, iako su neke veoma blizu tog cilja. Vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole imaju efikasnost od 93 do 99 odsto.
Vakcine protiv sezonskog gripa su daleko od tog procenta. Prema podacima „Robert Koha“, u sezoni gripa 2019/20 je efikasnost bila između 31 i 73 procenta, u zavisnosti od soja gripa. U sezoni 2017/18 je vakcina štitila samo 15 odsto ljudi koji su je primili – tada je od posledica gripa u Nemačkoj preminulo oko 25.000 ljudi.
Mnogi od nas hoće da znaju da li je vakcina efikasna ili nije. Ali kod imunizacije ne postoji crno-bela slika.
Jasno je da vakcine koje se sada daju kod skoro svakog mogu da ublaže težinu bolesti. One još nisu karta za povratak u bezbrižan život kakav je bio pre pandemije.
(Espreso.co.rs/Alo.rs)