KO ĆE PORODICI PLATITI ZA PRETRPLJENI BOL? Advokat otkriva šta čeka mladića koji je u Nišu pregazio dečaka i čoveka

Vozač audija devetnaestogodišnji Nemanja S. priveden je 6. januara i određen mu je pritvor od 30 dana, a na saslušanju u niškom Osnovnom sudu branio se ćutanjem. Zaprećena mu je maksimalna kazna od osam godina zatvora.

Građani Niša već danima protestuju zahtevajući efikasniju kontrolu i oštrije sankcije za bahatu vožnju u javnom saobraćaju, ali postavlja se i pitanje šta će biti sa porodicom dvanaestogodišnjeg dečaka Andreja P. i ocem troje dece Dejanom I. koji su nastradali u nesreći.

Ko će njima platiti za pretrpljeni bol i pokriti troškove za nenadoknadivi gubitak?

Po našem zakonu, Nemanja S. neće ići u zatvor za ubistvo, već za saobraćajno delo sa smrtnim ishodom, a neće biti ni prvi na listi za isplaćivanje naknade porodicama nastradalih.

Advokat Mladen Džolić na početku razgovora ističe da ne može da se izjašnjava o konkretnom događaju jer ne učestvuje u postupku, ali, prema njegovim rečima, što se tiče teških dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, ista ni u kom slučaju ne predstavljaju krivično delo ubistvo.

Džolić naglašava da ipak zakonodavac razlikuje situacije, a samim tim i propisuje različite kazne, u zavisnosti od toga da li je to krivično delo izvršeno sa umišljajem ili iz nehata.

Građani Niša već danima protestuju zahtevajući efikasniju kontrolu i oštrije sankcije za bahatu vožnju u javnom saobraćaju, ali postavlja se i pitanje šta će biti sa porodicom dvanaestogodišnjeg dečaka Andreja P. i ocem troje dece Dejanom I. koji su nastradali u nesreći.

Ko će njima platiti za pretrpljeni bol i pokriti troškove za nenadoknadivi gubitak?

Po našem zakonu, Nemanja S. neće ići u zatvor za ubistvo, već za saobraćajno delo sa smrtnim ishodom, a neće biti ni prvi na listi za isplaćivanje naknade porodicama nastradalih.

Advokat Mladen Džolić na početku razgovora ističe da ne može da se izjašnjava o konkretnom događaju jer ne učestvuje u postupku, ali, prema njegovim rečima, što se tiče teških dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, ista ni u kom slučaju ne predstavljaju krivično delo ubistvo.

Džolić naglašava da ipak zakonodavac razlikuje situacije, a samim tim i propisuje različite kazne, u zavisnosti od toga da li je to krivično delo izvršeno sa umišljajem ili iz nehata.

Međutim, to ne znači da je okrivljeni oslobođen ove obaveze, već je solidarno obavezan zajedno sa osiguravačem. Oštećena lica mogu da traže i od prekršioca i od osiguravajuće kuće nadoknadu štete. U slučaju da osiguranje ne plati, mogu da se obrate i potražuju naknadu od izvršioca.

- U praksi u 99 odsto slučajeva zahtev se traži od osiguravajuće kuće. Jedna šteta ne može da se naplati dva puta, pa u slučaju da podnosioci naplate štetu od osiguravajuće kuće nemaju pravo da potražuju dalje od lica koje je štetu učinilo - kaže Vuković i ističe da je ova situacija specifična jer postoji obavezno osiguranje vozila u saobraćaju koje se prilikom registracije plaća, pa osiguravajuće kuće preuzimaju na sebe rizik isplate štete prema trećim licima.

- Zakon se promenio 2011. godine i tim zakonom je podignut limit osiguranja štete gde su osiguravajuće kuće obavezane da po jednoj određenoj šteti mogu isplatiti maksimalno milion evra, a pre toga je taj limit iznosio 100.000 dolara. Lično u praksi nisam nailazio na slučaj kad nije došlo do naplate, a kad se išlo na tužbe one su obično bile upućivane osiguravajućoj kući - objasnio je advokat Vuković.

(Espreso.co.rs/Mondo)