Branko Milanović, Foto: Printscreen

posle pandemije

NE VRAĆAMO SE NA PET DANA RADA? Srpski ekonomista o promenama pred nama: Na posao ćemo ići ČETIRI PUTA NEDELJNO?

Prema njegovm rečima, to je ono što je svima poznato – da Azija, naročito Kina veoma brzo raste, ljudi su postali bogatiji iako su još uvek sromašniji nego na Zapadu

Objavljeno: 13.01.2021. 10:00h

Branko Milanović, kao vodeći svetski stručnjak za pitanja siromaštva i bogatstva, pre četiri godine je objasnio na primeru poznatog "slon grafikona" da je Tramp na vlast došao jer prosečna plata u Americi više od dve decenije unazad nije rasla. U međuvremenu, bogataši u Americi su bili još bogatiji, a Kinezi su ih sustigli.Što se srednje klase tiče, ona je stagnirala, da bi sa finansijskom krizom 2008. doživela novi udar.

Milanović za emisiju "Oko" objašnjava da slonovska kriva koja je prvi put napravljena 2012. godine, pokazuje nekoliko tačaka u globalnoj raspodeli dohotka.

Prva tačka je sredina raspodele dohotka gde se nalazi stanovništvo Kine, Indije, Indonezije, Tajlanda koji su imali visoku stopu rasta između 1988. i 2008. godine, odnosno od pada Berlinskog zida do finansijske krize.

Prema njegovm rečima, to je ono što je svima poznato – da Azija, naročito Kina veoma brzo raste, ljudi su postali bogatiji iako su još uvek sromašniji nego na Zapadu.

"Druga tačka je sam vrh raspodele dohotka. To je onih čuvenih jedan odsto koji su isto tako imali rast dohotka, s tim što je u apsolutnom iznosu njihov dobitak bio mnogo veći, jer je njihov nivo dohotka mnogo veći", kaže Milanović.

Naglašava da se onda javlja problem koji je u neku ruku doveo Trampa na vlast, koji je odgovoran za Bregzit i demonstracije u Francuskoj, a to je da srednja klasa u zapadnim zemljama imala slab rast.

Ta srednja klasa koja je ostala po strani u vreme globalizacije, izgubila je poslove jer su poslovi otišli u azijske zemlje i glasala za Trampa.

Tramp na izborima uništio sam sebe

Ekonomista Branko Milanović smatra da pandemija nije uticala na izborne rezultate Donalda Trampa.

"Pre pandemije u januaru prošle godne sve njegove perfomanse i podrška su bili veoma visoki jer je američka ekonomija išla napred veoma brzo. Imala je stopu rasta oko četiri posto, najnižu nezaposlenost u poslednjih 40 godina. Imao je sve performanse koje su izgledale da ga vode u prilično komforno vođstvo na izborma", objašnjava Milanović.

Prema njegovim rečima, ni sama pandemija ne bi uspela Trampa da uništi, nego je on sam sebe uništio jer je njegovov pristup pandemiji bio haotičan.

"Svi elementi koji su Trampa doveli na vlast, a to je njegova specifičnost, svi ti elementi su ga i skinuli sa vlasti. Upravo ono što se ljudima srednje klase dopadalo sada im se nije dopadalo", smatra predavač na Gradskom Univerzitetu u Njujorku.

Američki izdaci za pandemiju preko 20 odsto BDP-a

Milanović je prošle godine napisao novu knjigu o kapitalizmu: "Kapitalizam sam po sebi, budućnost sistema koji vlada svetom". Sada, 10 meseci posle početka pandemije u knjizi bi promenio samo jednu stavr.

"U poslednjem delu knjige bio sam prilično skeptičan prema takozvanom dohotku koji bi svako dobijao, bez obzira da li radi ili ne, da li je mlad ili star. To bi bio društveni dohodak koji bi svako imao, relativno mali iznos, ali bi dozvoljavao da se preživi", kaže ekonomsta univerziteta u Njujorku.

Dodaje da je sada prilično skeptičan prema toj ideji.

"Ono što se promenilo je da sam video u sadašnjim okolnostima da ste morali odjednom da se bavite održavanjem dohotka ogromnog broja stanovništva, gde ste imali sve ove monetarne stimulanse. Postojanje takvog opšteg dohotka bi jednostavno olakšalo stvari", objašnjava Milanović.

Naglašava da je takav dohodak postojao u Americi, ne bi bilo potrebe za ovoliko pregovora, stimulansa i davanja novca nezaposlenima i onima koji se nalaze ispod određene granice koja je prilično visoka. Američki izdaci za pandemiju stanovništvu su preko 20 odsto društvenog prozvoda.

Negativan rast razvijenih zemalja

Od početka pandemije, ključna promena koja se primećuje je pad društvenog prozvoda sveta od dva do četiri odsto.

"Sve razvijene zemlje imaju negativan rast – sedam, osam posto neke više. To su padovi koji su mnogo veći nego u vreme poslednje recesije 2007/8. godine. Izuzetak je Kina koja ima rast između dva i tri posto", kaže Branko Milanović.

Ističe da je nezaposlenost porasla, a sa druge strane mnogo ljudi je postalo mnogo bogatije.

Iznenađenje je da je američka berza nastavila sa rastom i to jedna od ironija ove situacije.

Ekonomsko težište se pomera ka Kini

Smatra da sada, kada je jedino Kina prošle godine ostvarila privredni rast, da se ekonomsko težište pomera ka Kini i to će svakako imati političke posledice.

"To se događa 20 godina i Deni Kvak, koji je ekonomista u Singapuru, ima veoma zanimljiv grafikon koji pokazuje svake godine kako se težište svetske privrede kreće ka Pacifiku. Nema sumnje da će težište svetske privrede biti tamo", naglašava Milanović.

Dodaje da je Pacifik sada najznačajniji deo sveta ekonomski posmatrano i to će se nastaviti zahavaljujući Kini ali i drugim zemljama, Japanu, Vijetnamu, Južnoj Koreji, Filipinima, Indoneziji.

"To su zemlje koji imaju ogroman broj stanovnika, gde su stanovnici spremni da rade. Tehnološki, zemlja kao Kina, se sada nalazi već na samom vrhu u mnogim oblastima u kompeticiji sa Amerikom, tako da se nesumljivo to promenilo. To ima puno implikacija za svet, uključujući Evropu i sa ovim novim trgovniskim sporazumima između EU i Kine, odnosi postaju sve bliži", objašnjava predavač na Gradskom Univerzitetu u Njujorku.

Evropa loše ekonomski reagovala u pandemiji

Smatra da je Evropa, kao i Amerika, loše ekonomski reagovala u pandemiji.

"Naravno, Evropa nije homogena. Imate zemlje koje su u početku dobro reagovale kao Nemačka, pa su onda sad ponovo pale, pa Češka Republika koja je na primer na početku imala izvaredne performanse onda je došlo leto, raspust i onda se situacija potpuno promenila", kaže ekonomsta Milanović.

Ističe da se Evropa nije pokazala preterano uspešnom, Fracuska, Engleska, Španija, Italija. "To su velike zemlje koje su bile veoma neuspešne bez obzira što imaju bolji sistem zdravsta nego Amerika".

"Imaju pad negativne stope rasta, prema tome perfomanse Evrope nisu preterano različite od Američkih", naglašava Branko Milanović.

foto: Printscreen RTS

Sledeće dve godine veoma teške

Na pitanje kako vidi Srbiju, s obzirom na to da će Srbija za prošlu godinu imati najmanji pad u Evropi, kaže da je nemoguće nemati pad društvenog proizvoda.

"Prema tome, mi imamo situaciju gde je neko prošao bolje, a neko lošije. Ono čemu se nadamo je naravno kraj ove pademije u toku ove godine. Posle kraja pandemije ja sam optimističan da ćemo videti kraj, ne mislim da će doći do takvog porasta odjedanput i da će se sve vratiti kao što je bilo u decembru 2019. zbog toga što će puno elemanata tu ostati od pandemije", kaže Milanović.

Smatra da normalni život neće biti odjednom, jednostavno će to biti postepeni povratak i oporavak.

"Mislim da će u sledeće dve godine za sve nas, za svet, Evropu, Srbiju biti veoma teške zato što glavni ekonomski partneri Nemačka, Italija, zapadna Evropa, Rusija se neće oporaviti odjednom. Oni će sigurno ove godine biti bolji, sledeće još bolji,ali će nam trebati dve godine da se vratimo u onu situaciju u kojoj smo bili 2019. godine", ističe Branko Milanović.

Nećemo se vratiti na pet dana rada na radnom mestu

Kažu da je trećina menadžera reklo da će nastaviti sa radom od kuće, na distanci, da se to pokazalo kao dobra formula.

"Mislim da se niko neće vratiti na ono što je bilo od pet dana rada. Mislim da će to biti četiri dana na poslu, jedan dan kod kuće, a moguće čak i tri dana na poslu i dva dana kod kuće", smatra ekonomista.

Ističe da ne treba tvrditi da je produktivnost veća radom kod kuće i da će tako i ostati već je produktivnost sada veća, jer ljudi nemaju šta drugo da rade.

"Ako ste vi zaljučani kod kuće i jednostavno možete da radite vaš posao, sve drugo je zatvoreno, naravno da je produkstivnost veća. To ne mora da znači da se situacija normalizuje. Ljudi će ići u restorane, da se šetaju, neki će otići u bioskop, itd. Ali mislim da se nećemo vratiti na onih pet dana rada na radnom mestu", smatra Milanović.

Nalazimo se u jednom novom svetu

Stručnjak za odnose nejednakosti između siromašnih i bogatih kaže da se sada nalazimo u situaciji u kojoj nemamo nikakvog iskustva.

Dodaje da sadašnja situacija nije kao kriza 2007. ili 2008. kada smo imali iskustva šta se dešava sa ekonomijom i naročito šta se dešava sa nejednakošću.

"Mi se nalazimo u jednom novom svetu. Jedino šta možemo da kažemo, šta smo do sada videli, ne verujem da ćemo imati neke fundamentalne promene kada dolazimo do globalizacije. Mislim da će biti i veća globalizacija radne snage, a možda manja globalizacija u kretanju kapitala", predavač Gradskog Univerziteta u Njujorku.

Ističe da se pokazalo u nekim situacijama, naročito sa tenzijom između Amerike i Kine, da kretanje kapitala postaje politički problematično, tako da ćemo imati takve promene.

Na pitanje gde vidi najveće promene u političkim odnosima između država, Milanović kaže da je teško predvideti, ali misli da će to biti puna promena.

Smatra da su prave promene, pravi politički događaji nastali tek nakon nekoliko godina posle krize.

"Onda ste imali krizu u Grčkoj, Španiji, Italiji, onda su se pojavili demonstracije u Francuskoj, i na kraju Tramp. Mislim da ćemo tako nešto slično imati kada se završi kriza političkog nezadovoljstva koji će se pojaviti, Indija je moguća, Rusija, Turska, Brazil, Južna Afrika", ocenjuje ekonomista Branko Milanović.

(Espreso.co.rs/RTS)