2021. godina mogla bi da bude prelomna za "RUSKOG CARA": Priče o bolesti i povlačenju sve su jače

Rusija je ušla u novu godinu sa nekim starim i nekim novim problemima, dok njen lider Vladimir Putin slavi i 21. godišnjicu otkako je prvi put seo u predsedničku fotelju. Postoji mnogo pokazatelja da bi ova godina mogla da bude od posebne važnosti za Putina.

Pre više od dve decenije, kada se Rusija, nakon pada SSSR, borila da nađe svoje mesto u svetu, malo ko je i pomišljao da će ona ponovo biti jedan od vodećih svetskih igrača. Kada je na njeno čelo iznenada 31. decembra 1999. posle ostavke Borisa Jeljcina, došao Vladimir Putin, malo ko je i pomišljao da će on vladati najmanje dve decenije.

Sada se, čini se, nalazi pred mogućom odlukom šta i kako dalje. Pred njim je nekoliko opcija.

DOŽIVOTNI VLADAR?

Godine 2024. njemu se završava mandat koji je trebalo da mu bude i poslednji. Međutim, Putin je sebi obezbedio mogućnost da se ponovo kandiduje i eventualno vlada i naredna dva mandata, dakle do 2036. godine, nakon što je uveo ustavne reforme koje mu to i dozvoljavaju. Prva mogućnost mu je dakle da vlada do duboke starosti ili doživotno.

Druga mogućnost je da vlada do kraja mandata, da izabere naslednika i da „vlada iz senke“ ako poželi. Ukoliko odluči da se penzioniše, Putin je sebi obezbedio i imunitet od eventualnog krivičnog gonjenja.

Naime, krajem prošle godine je usvojen zakon prema kojima se bivšim predsednicima odobrava doživotno mesto u savetu ili senatu federacije, što je pozicija koja obezbeđuje imunitet od krivičnog gonjenja po napuštanju predsedništva.

Međutim, mnogi su spekulisali i o mogućnosti da se Putin povuče sa mesta predsednika već ove godine, navodno zbog zdravstvenih problema.

POVLAČENJE?

Prema pisanju britanskih tabloida stručnjaci su rekli da izgleda kao da Putin možda ima Parkinsonovu bolest. Oni su navodno analizirali njegova nedavna pojavljivanja na televiziji i kažu da im je izgledalo kao da trpi bol.

Moskovski politikolog Valerij Solovej rekao je za „The Sun“ da Putina njegova navodna devojka Alina Kabajeva i njegove dve ćerke ubeđuju da se povuče.

Solovejeve primedbe ojačale su spekulacije o Parkinsonovoj bolesti. Na snimcima Putinovih nedavnih javnih nastupa takođe se vidi kako mu se trzaju prsti dok poseže za olovkom.

Prema Soloveju, Putin bi mogao da se povuče već u januaru 2021. godine.

Šta će Putin odlučiti, moglo bi da zavisi od mnogih faktora koji bi mogli da oblikuju Rusiju 2021. godine.

Pred Putinom je sada nekoliko velikih izazova.

Korona

Prvi izazov je odgovor Rusije na korona virus. Kao i svuda u svetu, pandemija je i u Rusiji predstavljala izazov za javno zdravlje i ekonomiju. Pozitivna strana je što Rusija ima vakcine. Prva licencirana, Sputnjik V, masovno se daje počevši od decembra 2020. Međutim, Rusija ima veliki broj zaraženih, više od tri miliona zvanično, vakcina treba da stigne i do najudaljenijih delova zemlje, a rusko zdravstvo je u prilično teškom stanju.

Ekonomija

Drugi izazov je ekonomija, koja je u velikom problemu, delom baš zbog pandemije. Kao i u ostatku sveta, ovo ima političke implikacije. One su, međutim, posebno akutne u Rusiji. Jedan od temelja dugogodišnje popularnosti Vladimira Putina bila je činjenica da je, tokom svoje prve decenije na čelu zemlje, u zemlji rastao životni standard.

Međutim, ti dani su nestali. Putin je tokom svoje godišnje konferencije za novinare 17. decembra priznao da će realni prihodi pasti za oko 3% u 2020. godini (a bivši ruski ministar finansija Aleksej Kudrin procenio je u novembru da će ekonomija u celini pasti za 4,5%).

Početkom 2000-ih Putin je mogao da se oslanja na cene nafte i gasa da napuni kasu. Ali, menjaju se vremena, pa tako i ruska ekonomska strategija, pa sada, prema Putinovim rečima oko 70 odsto prihoda zemlja dobija iz drugih izvora. Koliko će to potrajati, ostaje da se vidi.

Izbori

Treći izazov su parlamentarni izbori koji će se održati u septembru. Trenutno u ruskoj Dumi Jedinstvena Rusija - stranka nepogrešivo lojalna Putinu - zauzima 338 od 450 mesta.

Čini se da je mala mogućnost da ta stranka izgubi moć, ali mora da se potrudi da bi ojačala autoritet čoveka koga podržava. Predizborna kampanja će pružiti šansu opozicionim aktivistima - posebno pristalicama Alekseja Navaljnog da protestuju i, ko zna, možda i uzburkaju mirno more Putinove vladavine. Treba podsetiti da su 2019. godine danima trajali veliki protesti zbog izbora za gradsko veće u Moskvi.

Spoljna politika

Četvrti izazov jeste spoljna politika. Drugu deceniju Putinove vladavine obeležile su spoljnopolitičke aktivnosti, od kojih su neke zaprepastile svet. Rusija je aneksirala Krim od Ukrajine, što je povećalo Putinov rejting u zemlji, umešala se u ratove u Siriji i Libiji i, najskorije, izdejstvovala primirje između Jermenije i Azerbejdžana koje su zaratile u Nagorno-Karabahu.

Svi ti i mnogi drugi ruski „izleti“ pomažu Putinu da širi svoj uticaj, ali i koštaju ruski budžet. Ostaje da se vidi da li se slanje vojske i ulaganje u pojedine grupacije u stranim zemljama isplati Rusiji.

U okviru ovog izazova treba navesti i odnose sa Amerikom, koju preuzima novi predsednik Džo Bajden.

Iako je Putin rekao da se nada da će se bar neki problemi između dve države rešiti kada Bajden sedne u Belu kuću, jasno je da mu nije drago što više neće imati posla sa Donaldom Trampom. Činjenica da je čekao šest nedelja da čestita Bajdenu, svakako ne ukazuje na to da će njihov odnos biti prijateljski.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)