FENOMEN AUSTRIJSKIH POSLERATNIH FILMOVA: Negirali saradnju s NACISTIMA i krivili NEMCE za sve! (VIDEO)

Pre 75 godina austrijska filmska industrija je odigrala značajnu ulogu u ponovnom stvaranju nacionalne svesti posle završetka Drugog svetskog rata. Muzej "Kuća austrijske istorije" prikazuje te istorijske relacije u okviru onlajn izložbe "Austrija kao filmsko mesto čežnje".

Nakon Drugog svetskog rata ne samo budućnost, nego i nacionalni identitet Austrije bili su pod znakom pitanja. Filmska industrija je reagovala na takvu situaciju stvaranjem filmova koji su isticali specifičnosti i prednosti "austrijskog" na zabavan način.

Neposredna prošlost se gotovo nije ni pominjala u filmovima čiji je cilj bio da skrene pažnju publike sa te teme kroz vesele komedije, poletne melodije i pejzaže. Istorijski kostimirani filmovi su preskočili rat i nacionalsocijalizam i oživeli austrijsku slavnu prošlost iz vremena Habzburške monarhije.

- Posleratni filmovi su stigli do stotne hiljada ljudi i izvršili mnogo značajniji uticaj na austrijski identitet od bilo kog vladinog programa. U pokretu "austrijskog" se ubilo više muva jednim udarcem. Ciljevi političke elite su se na idealan način povezali sa interesima filmske industrije i čežnjama ljudi - objašnjava Monika Zomer direktorka muzeja.

Izložba je podelila posleratne filmove u četiri različite kategorije: "jake žene", "plesanje umesto pucanja", "Austrija – uvek žrtva" i "kriva ili nevina". U posleratnom periodu filmovi najpre prikazuju samouverene žene koje ni muškarci ni nedostatak novca ne mogu da spreče u ostvarivanju svojih ciljeva.

Ovakvi emancipovani uzori ubrzo nestaju sa filmskog platna ("Fiakermili", 1953/ "Rendesvous im Salzkammergut", 1948). Austrijski vojnici u kostimiranim filmovima ne nose uniforme vermahta već Austrougarske monarhije. Oni su blage naravi i sanjare o muzici, dok su im nasilje i ubijanje potpuno strani ("Kaiserwalzer", 1953/ "Die Deutschmeister", 1955).

Posle 1945. godine Austrija je odbijala bilo kakvo priznanje saučesništva u ratu i holokaustu i predstavljala se kao "prva žrtva" nemačke agresije. ("Die Welt dreht sich verkehrt", 1947/ "Der Engel mit der Posaune", 1948). Iako se austrijska kinematografija nije bavila pitanjem krivice, postoje i izuzeci ("Die Frau am Weg", 1948).

Bonus video:

(Espreso.co.rs/B92.net)