PETAR KRALJ JE IMAO BURAN LJUBAVNI ŽIVOT! Prosio ju je TRI PUTA, nećete verovati ko mu je žena!

Legenda domaćeg glumišta Petar Kralj ludo je voleo svoju suprugu, a nakon što je preminuo Sonja se prisetila svih prelepih uspomena koje su joj ostale kao podsetnici na veliku ljubav.

Kada se razvodio od prve žene, glumice Ljiljane Gazdić, Petar je stanovao neko vreme u hotelu “Union” kod Kinoteke. Ceca Bojković i Muci Draškić, koji su imali stan u blizini, shvatili su da on često ulazi u taj hotel i da u stvari tu stanuje, pozvali su ga kod sebe, jer je soba ćerke Katarine bila prazna i tako je Pera bio njihov podstanar šest meseci.

- Potom sam otišao u podstanare. Sonja mi je u proleće 1999. godine, u vreme bombardovanja, svojim folksvagenom pomogla da se smestim u ovom stanu - pričao je Petar.

Narednog proleća Sonja se uselila kod Petra.

- Reditelj Muci Draškić je naložio da se u Ateljeu 212 napravi krevet za nas - istakla je ranije Sonja, pa dodala.

- Igrali smo mnogo godina zajedno u predstavi „Kneginja od Foli Beržera“. Tada smo bili samo poznanici. Ja sam se družila sa Cecom i Mucijem, dolazila kod njih u goste i sretala Petra u njihovom stanu i tek onda smo počeli on i ja da se družimo, i to tako što smo išli u bioskop.

Ona je tada otkrila da je prvo kod Petra primetila da je stidljiv i skroman.

- Značajna godina za nas bila je 1998. i grad Novi Sad, u koji je Petar bio zaljubljen, u kojem je stekao najbolje prijatelje i završio gimnaziju, grad u kojem sam ja provela dobar deo detinjstva, grad u kome smo se prepoznali. Dan pre njegovog povratka za Beograd, trebalo je da se ja vratim i tada me je upitao: „Da li voliš za doručak jaja sa slaninom“? Rekla sam da volim. Kasnije smo pričali o tome kako su se i njemu i meni u Novom Sadu desile životne prekretnice. Tako je počela naša ljubav. Nije se stideo, kao većina muškaraca, da kupuje cveće i da me sa buketom, a najčešće sa jednom ružom, obraduje vraćajući se kući. Nije se stideo da izjavljuje ljubav i da govori o njoj. Bio je istinski dobar i nežan čovek i ako ste mu dragi, imao je potrebu da vas dodirne. Kada mi dugo ne bi doneo ružu, mislila sam da me više ne voli, tako me je razmazio. Kupovao je te ruže uvek na istom mestu u centru grada i tada mu je vlasnica radnje rekla: „Kada vi toliko često kupujete cveće za svoju gospođu, evo da joj i ja pošaljem neki cvetić“. Tako sam dobijala cveće i od nje- pričala je ona.

Prema njenim rečima često je samovala pored Petra.

-Bila sam odbor za doček i ispraćaj, jer je on toliko radio, da se jednostavno nije moglo drugačije živeti. Nikada ga nisam ispitivala kada mu je proba i znala sam za njegove pešačke ture i obilaženje bistroa i kafanica na putu od kuće do pozorišta. Te njegove ture sam kasnije nazvala stazom slonova. Nije znao sebe da sačuva. Kada krene ka pozorištu, sretne ga neki slikar ili pesnik i zamoli da mu otvori izložbu, ili čita stihove na promociji i nikada nikoga nije odbio. Ali, zato mu je radni dan često izgledao ovako: ujutro nešto snima za televiziju, pa ga voze na probu predstave koju sprema iz tekućeg repertoara, onda ima promociju nečije knjige ili otvara izložbu, pa predstavu uveče u pozorištu i onda ga, recimo, njegov drug Šimša vozi za Banja Luku, jer sutradan ima tamo predstavu. Ali nikada se nije žalio da je umoran i da mu je teško- pričala je Sonja.

- Već smo uveliko živeli zajedno i jednog dana mi je rekao: „Ja bih voleo da ti budeš moja žena“. Rekla sam mu da ja i jesam njegova žena, a Petar je hteo da to bude zvanično: „Ti i ja smo već ozvaničavali brakove u životu, pa šta, super nam je ovako“. Onda je prošlo neko vreme i opet me je prosio, opet istim rečima, a ja opet davala isti odgovor i onda mi je rekao: „Možda ću te samo još jednom prositi i nikad više!“ Ja sam rekla: „U redu“. Posle smrti moje majke pomislio je da sam ugrožena, da mi je teško, jer sam ostala bez oba roditelja, mada sam imala skoro šezdeset godina. Nije me više ništa ispitivao, samo je došao jednog dana, ja sam tada bila u kućnoj haljini, kuvala ručak, kazao je da sednem. Potom je kleknuo, otvorio kutijicu i rekao: „Ja bih voleo da budeš moja žena i ovo je prsten koji sam ti kupio“. I tako smo se venčali u stanu naše prijateljice Olge Stojković, supruge Bate Stojkovića, koja nam je bila i kuma na venčanju, a druga kuma je bila Ceca Bojković. Bila su prisutna, naravno i naša deca, njegova ćerka Milica i moj sin Milutin, naša dva Mil Mil. I naš zajednički život je bio neobičan, pun dinamike i nežnosti. Petar je obožavao da ostavlja ceduljice sa raznim porukama, to je činio i svojoj ćerki Milici, kada je bila mala, a eto i meni, svih ovih godina, koliko smo živeli zajedno. Nedavno sam pronašla jednu na kojoj piše: „Ljubim te odistinski, javiću se razgovorom, tvoj Petar“- prisećala se Sonja.

(Espreso.co.rs/Novosti)