MOLIM VAS, KADA DOĐETE TAMO, ZOVITE POLICIJU: Stravičan apel šestočlane porodice iz Hrvatske!

- Molim vas, kada dođete u glavnu ulicu, zovite policiju, mi ovde nemamo signala, ne možemo dobiti 112. Neka makar dođu da pomere kamen s puta jer smo odsečeni, ne možemo nigde, apel je šestoročlane porodice Abramović iz sela Pecki kod Petrinje, nekoliko stotina metara od linije epicentra najjačeg potresa u novijoj hrvatskoj povesti.

Do meštana sela Pecki, a ima ih pedesetak, gotovo je nemoguće doći. Na samom ulazu, na uskoj cesti uz reku Utrinu, kod table Pecki odronilo se nekoliko komada kamenih blokova visine najmanje dva čoveka i sprečilo ulaz i izlaz u selo. Autom se ne može prići, a ljudi koji ovamo dolaze proveriti svoje roditelje, vozila ostavljaju uz cestu i doslovno se penju preko kamene blokade kako bi došli do kuća.

Na ulazu u selo potres je odlomio deo planine koji se strovalio na put i odsekao Pecke od sveta. U selo se juče moglo ući isključivo pešice, i to na vlastitu odgovornost, zbog opasnosti od novih odrona.

Bez struje i vode

Medu njima je i šesteročlana porodica Abramović, čija je kuća potpuno devastirana. Kako se može videti, iz smera epicentra, odnosno brda poviše njihove kuće, tzv. Hrastovačke gore, pukotina debljine nekoliko centimetara u dužinu para asfaltiranu cestu, a u produžetku se nastavlja i na frontalni zid kuće. Krov je urušen, cigle otpadaju s bokova, a unutra se nemoguće probiti kroz šutu, porušene regale, ostatke kamina...

- Struje nemamo, vode nemamo. Morali smo ugasiti grejanje. Unutra nećemo moći spavati, a i ne želim da moja deca ulaze unutra noćas. Nemamo ni gde ići, svi naši prijatelji i rodbina u istom su problemu. Naš stan u Petrinji isto je srušen. Moraćemo prenoćiti u automobilu - govori nam očajna majka Josipa Abramović Kušan.

Ona i suprug Dalibor, kako priča, za vreme potresa bili su u njihovu stanu u Petrinji, gdje su, da ironija bude veća, čekali statičare za procenu štete od tri potresa u ponedeljak.

Za to vreme, njihova deca, desetogodišnja Katija, petogodišnji Šimun i Klara od godinu i po, boravila su u kući u Peckima, gde sada još živi njen otac Joso. On je u vreme potresa decu brzo primio i izneo iz kuće na sigurno. Kaže da je u jednom trenutku sve počelo padati na njih sa svih strana. Sada stoji ukopan ispred kuće, gledajući u pukotine i ponavljajući:

"Ostao je od svega još samo život".

Drugi put im srušena kuća!

- Ovo je sada drugi put da nam je kuća uništena. Prvi put to je bilo u ratu, a mi smo tu bili na prvoj liniji, i evo sada opet. Koliko još možemo obnavljati naše kuće, ne znam - govori s knedlom u grlu.

Ipak, i njegova čerka Josipa i zet Dalibor za to su vreme imali svoju borbu. Njihov je stan, naime, u Ulici Vladimira Nazora u Petrinji, centru grada koji je najviše stradao.

- Apokalipsa, to ne možeš zamisliti. Dim, ruševine, ljudi vrište, beže. Naš stan se razdvojio popola pred našim očima. Izleteli smo napolje, a tamo isto galama, uzvici, ljudi zovu upomoć, trče. Jednostavno sam pala na zemlju, nisam više mogla hodati - prepričava i dodaje da je samo razmišljala o tome da su djeca živa i zdrava kod dede u Peckima.

A tamo ih je zatekao novi užas. Odron kamena na ulazu u mesto s najviše deset porodičnih kuća, koji je, kako kažu, taman poklopio i zarobio kip Majke Božje postavljen na tome mestu u maloj pećini.

Suzdržavaju se i u to upisati neki nadnaravni znamen. Iza kuće Abramovića, takođe se može videti, urušen je i objekt iznad vodenice.

Navodno je, kažu, malo dalje urušena i trafostanica, što bi objasnilo nestanak struje. Osim toga, malo poviše njih, na brdu, urušio se i toranj lokalne crkvice Glavoseka svetog Ivana. Većina je kuća i u okolini Abramovića nastradala. Uglavnom krovovi i dimnjaci.

Problem je pritom i što je tamnošnje stanovništvo pretežno starije dobi i teško pokretno.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/jutarnji)