DA LI SE SEĆATE
MNOGI KUKAJU ZBOG VAKCINACIJE, A NISU SVESNI OVOGA: Svet ne bi bio isti da njih nije bilo!
eoma smo loši u proceni rizika. Zato, kada ne vidimo da mnogo ljudi umire od nečega, mislimo da to nije velika stvar
Vakcine su toliko efikasne u borbi protiv bolesti da je ponekad lako zaboraviti njihov uticaj. Stručnjaci smatraju da bi široko rasprostranjena vakcinacija pomogla u smanjenju ili praktičnom uklanjanju mnogih opasnih i smrtonosnih bolesti širom sveta. Ipak, pošto su bile toliko efikasne u uklanjanju ranijih pretnji, ponekad je teško proceniti koliko su one bile značajne za javno zdravlje.
- Veoma smo loši u proceni rizika. Zato, kada ne vidimo da mnogo ljudi umire od nečega, mislimo da to nije velika stvar - kaže epidemiolog Rene Najera, urednik časopisa "Istorija vakcina".
Ovo su četiri glavne bolesti na koje smo možda zaboravili (ili umanjili njihovu rasprostranjenost) zahvaljujući efikasnosti vakcina.
Velike boginje
Velike boginje su jedina bolest koja je globalno iskorenjena vakcinama. Takođe, odgovorna je za prvu poznatu vakcinu koju je napravio engleski lekar Edvard Džener 1796. godine. Iako je, za današnje standarde, način na koji je došao do nje neetičan, budući da je vršio eksperiment na osmogodišnjem dečaku, bio je velika stvar.
Velike boginje ubijale su oko 30 procenata zaraženih, a u vreme kada su se masovno proširile, već su desetkovale broj starosedelaca u Severnoj i Južnoj Americi nakon što su evropski kolonijalisti doneli ovu i druge bolesti na američki kontinent.
Ubrzo nakon što je Džener razvio vakcinu, Španija je počela da vakciniše svoje stanovništvo, potom Britanci 1850. da bi uskoro Masačusets postao prva američka država koja je naložila obaveznu vakcinaciju.
- Sredinom 1900-ih, odmah posle Drugog svetskog rata, zemlje širom sveta odlučuju da se zauvek reše velikih boginja - objašnjava Najera.
Ovaj globalni napor doveo je do iskorenjivanja velikih boginja do 1979. godine.
Besnilo
Zahvaljujući razvoju vakcine, besnilo, koje odlikuje nestalno ponašanje, više nije pretnja u Sjedinjenim Državama, iako igra veliku ulogu u njihovom filmu i književnosti.
Međutim, u ovom slučaju, većina vakcina koje su pomogle u spašavanju ljudskih života ne koriste se na ljudima, već životinjama koje mogu da prenose bolest svojim ugrizom. Državni pogrami sadrže smernice za vakcinaciju kućnih ljubimaca i divljih životinja, kao i praćenje onih sa potencijalnim besnilom.
- Latinska Amerika ima jedan od najboljih programa protiv besnila na svetu. Ujeo me je u Meksiku besan pas kada sam imao šest godina. Uhvatili su ga, posle nekoliko dana je preminuo, a i ja bih verovatno, da nisam dobio vakcinu - navodi Najera.
Poliovirus
Poliovirus je nekada bila jedna od najstrašnijih dečjih bolesti u SAD. Virusna infekcija koja može da prouzrokuje privremenu ili trajnu paralizu, koja bi mogla da zaustavi čovekovo disanje. Broj slučajeva poliomijelitisa u SAD dostigao je vrhunac 1952. godine, kada je prouzrokovao 57.879 infekcija i 3.145 smrtnih slučajeva.
Tokom pokušaja Džonasa Solka da pronađe vakcinu za ovu bolest 1954. roditelji su se okupili i prijavili svoju decu za vakcinaciju. Više od 600.000 dece je dobilo vakcinu ili placebo lek. Ispitivanja su pokazala da je vakcina bila efikasna u prevenciji dečje paralize od 80 do 90 procenata. Od 1979. do danas u SAD nije prijavljen nijedan slučaj poliomijelitisa, međutim dečja paraliza nije iskorenjena i ostala je opasnost po zdravlje u Avganistanu i Pakistanu.
Grip
Tokom ranog širenja Kovida-19 bilo je mnogo diskusija o tome da li je u pitanju ozbiljna zarazna bolest ili je poput gripa - nije pretnja. Međutim, grip je ostao smrtonosna bolest koja je prouzrokovala prethodne pandemije, a potencijalno može da izazove i buduće, istiće Najera.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuju da grip godišnje uzrokuje između 12000 i 61000 smrtnih slučajeva u Americi u periodu između 2010. i 2020. godine. U svetu svake godine ubije između 291.000 i 646.000 ljudi.
Najsmrtonosnija epidemija ikada zabeležena bila je 1918. i 1919. godine i ubila je približno 675000 ljudi u SAD i do 50 miliona ljudi širom sveta. Takođe, trećina svetske populacije je bila zaražena ili oko 500 miliona ljudi. Od tada bilo je još nekoliko pandemija gripa.
(Espreso.co.rs/Blic.rs)