MILUNOVIĆU SE SMEJU SVI IGRAČI ZVEZDE: Popadaše momci u nesvest!

Kada se spomene Nemanja Milunović, prvo što vam pada na pamet jeste – štoper Crvene zvezde. I beskompromisni borac. Međutim, u toj gromadi koja nosi dres crveno-belih leži neobična ličnost.

Defanzivca Zvezde zanima tehnika, da nije fudbaler, bio bi programer. I danas se oduševljava crtanim filmovima, voli Peru Kojota, šale su kod njega non-stop prisutne, a još se, priznaje u razgovoru za “Blic”, nostalgično seća vremena kada su u modi bile stare video igre, ali i neizbežne - žmurke.

Fudbaleri Crvene zvezde su ove jeseni ponovo igrali na sjajnom nivou. Neporaženi su u prvenstvu, ostvarili su evropsko proleće sa rekordnih 11 osvojenih bodova, a kada pitate prvotimce, oni će otkriti da je ključ uspeha – svlačionica. U ekipi Dejana Stankovića jedan od najzaslužnijih za šalu, osmeh i dobru atmosferu svakako je Nemanja Milunović. On je neko od koga uvek mogu da se čuju različiti vicevi, šale i zanimljive priče.

- Verujem da smo svima pokazali ove polusezone, ali i svih ovih uspešnih godina za nama, da dišemo kao jedan. Jednostavno svima je jasno da je ključ svega naša svlačionica i više nego pozitivna atmosfera u timu. Upravo iz toga proizlaze ti nadimci koji su naravno pozitivna stvar. Prozvali su me

- Deda verovatno zbog godina, pošto sam jedan od starijih u ekipi, ali im često kažem onu narodnu – bez starca nema udarca. Mada verujem da ima i do mog znanja fudbala, ali ne bih da sad bude da se hvalim. Volim da pričam viceve, to je jedna zdrava vrsta humora, a primetio sam da se saigrači i te kako smeju kada ih ispričam. Obično to budu oni najsmešniji, a najgluplji. Zdrav humor je veoma bitan jer je kroz osmeh i dobro raspoloženje sve mnogo lakše - kaže Milunović za “Blic”.

Tokom svog školovanja visoki štoper je, pored ljubavi prema fudbalu, želeo da bude i – programer.

- Kao mali bio sam, kao sva deca, zaluđen računarima. Svakako, pored fudbala koji mi je bio jedina želja u životu, bila mi je želja da budem programer, jer sam išao u srednju elektrotehničku školu. Iako to malo ljudi zna, i dan-danas sam zaluđen tehnikom. Međutim, najveća ljubav je bio uvek fudbal, on je aktuelan od samog detinjstva.

Pretplatio se Zvezdin štoper na golove u velikim takmičenjima. Prošle sezone je postigao gol Olimpijakosu za preokret u Ligi šampiona, a ove sezone je potvrdio pobedu pogotkom protiv Genta u Ligi Evrope. Da bi došao do tako velikih uspeha, Milunović je morao još kao mali da stvori ljubav prema lopti i sportu kojim sada bavi sa velikim uspehom.

- U porodici se niko nikada nije bavio sportom, ali sam odrastao u kraju u kojem je živelo mnogo fudbalera i svi su bili stariji od mene. Samim tim, na mom početku igranja fudbala zbog činjenice da sam bio najmlađi, morao sam da stanem na gol i branim. Mislim da je upravo to doprinelo da imam veliku želju za dokazivanjem i da među starijima napredujem, iako sam bio mali, imao sam šest godina. Tu se javila ljubav prema fudbalu i tako je sve počelo. Kada smo bili mali, nas su bukvalno tražili po igralištima da dođemo kući da ručamo, ali nama je taj „izlazak“ bio nešto najlepše. Bili smo neumorni.

Stameni defanzivac, koji je ove polusezone bio nepremostiva prepreka ne samo u domaćem šampionatu, već i u Ligi Evrope, ispričao je kako su izgledali njegovi prvi treninzi.

- Komšija koji je igrao u Borcu, koji je opet stariji od mene, bio mi je idol. Njega sam kao klinac pitao da probam prvi put kopačke, a on mi je rekao da neću znati da hodam u tome. Međutim, njegov otac me, gledajući taj naš ulični fudbal, krijući od mojih roditelja i odveo na prvi trening. Njemu sam i dan-danas zahvalan na tome. Uvek kada ispričam priču o kopačkama, komšija to negira (smeh).

Iako je davao mnogo golova, njegov prvi trener je već posle prvog treninga video da će Milunoviću najbolje biti da igra upravo poziciju štopera.

- Kao mali nisam imao neku određenu želju, u smislu na kojoj poziciji želim da igram. Sećam se da sam na prvom treningu, iako smo bili klinci koji su samo trčali za loptom, dao mnogo golova. Međutim, previše sam se nervirao kad god smo primili gol, tako da je i tada trener rekao: Hajde ti na štopera – i tako sam tu i ostao.

Milunović ne krije da su mu video igrice bila jedna od glavnih zanimacija kao detetu, da su mu roditelji branili kompjuter zbog škole, a otkrio je i ko mu je bio omiljeni crtani junak.

- Kada su se pojavile video igrice, svakako su bile glavna „briga“ svih nas. Za razliku od moje dece koja bez crtaća neće da ručaju ni večeraju, mi smo imali tu kontrolu kada su se pojavili prvi kompjuteri. Roditelji su nam uglavnom branili zbog škole, jer se to dosta odražavalo na sve. Pored fudbala, ono što čega smo se najviše igrali bile su stare dobre igre – žmurke. Voleo sam da gledam i crtaće, sada to moram zbog dece, a obožavao sam Peru Kojota.

Mnogo puta smo na društvenim mrežama imali priliku da vidimo kako Nemanja ume da pogodi gol i van linija terena.

- To je ono što me dodatno ispunjava, volim da pokušam da postignem gol na svakojake načine. Naročito je to iza korner zastavice kada na pomoćnom terenu probamo da iz takozvane „dropke“ pogodimo gol. Tu bude i dosta smeha, ali moram da pohvalim i moje saigrače koji neretko postignu gol, ali verujem da sam ja najbolji u tome – kroz osmeh je podvukao Milunović.

Truba? Ne, radije klavir

Kada pitate većinu stanovnika Čačka i okoline koji im je omiljeni instrument, obično će svi reći da je to truba, zbog poznatog festivala koji se održava u tom kraju. Međutim, Milunović ima drugačiji izbor.

- Iako sam iz dragačevskog kraja koji je poznat po festivalu Guča, pre biram klavir nego trubu - ističe Nemanja.

(Espreso.co.rs/Blic)