3. nastavak
SELFIJI IZ MUBARAKOVOG EGIPTA: Raskošna i sparna noć uz TRBUŠNI PLES - striptiz na ARAPSKI NAČIN
Mrda svim delovima tela
Panorama. Pogled s vrha hotela "Šeraton-Kairo", smeštenog na obali Nila. Nila kojeg obasjavaju svetla noćnog grada.
Večerao sam sa Domaćinom u orijentalnom restoranu tog hotela.
Popili su po viski sa ledom. Jeli su pečeno meso sa roštilja. Podseća na ražnjiće. Zove se kebab i servirano je na portabl roštilju, prekriveno lepinjom kakvu na našim prostorima zovu somun.
Restoran je obasjan samo svetlošću sveća.
Prilično je mračno.
I romantično, normalno. Kao što u mraku zna da bude.
Tu je i muzika. Orkestar nosi fesove i svira arapsku muziku. Ključni instrumenti su im doboš, tarabuka, mandolina (ili nešto njoj nalik) i harmonika.
Ritam se odjednom ubrzava. Na scenu stupa oskudno odevena dama, u tesnom šarenom topiću i fronclavoj zlatno-srebrnoj suknjici, kroz koju probija guza. Trbušna plesačica. Čista orijentalna erotika.
Njeno ime je Neni. Polu Engleskinja je, polu Arapkinja.
Mrda svim delovima tela.
Uvija se.
Izvija.
Maše šarenim, svilenim marama kroz vazduh.
Uzburkava plamen sveća.
Smeši se.
Zavodi.
Onda u turbo pogon stavlja najbitnije – stražnjicu i grudi.
Njeni kukovi deluju kao da su se otrgli kontroli.
Društvene protivrečnosti su takođe zaoštrene do krajnjih granica: ovde, u zemlji sa najstrožijim moralom, na par koraka od lomača gde su goreli primerci razvratne Hiljadu i jedne noći, prisustvovati takvoj predstavi na mesečini - nisam mogao da se povratim.
Svaka isusna trbušna plesačica mora ovladati tim isprekidanim, ujednačenim ili neujednačenim njihanjem kukova, postići istančanu i besprekornu usaglašenost pokreta ruku i ramena, ne zanemarujući pritom ni položaj glave: ta tri "sprata tela" čine onu raskošnu vizuelnu arhitekturu koja očarava posmatrača.
Zbog svojih privlačnih moći, grudi i pupak su dve neuralgične tačke pri svakoj rotaciji tela. Pomeranje kuka se očituje kao stalno i učestalo izmeštanje pupka (pri čemu on, prema rečima plesačica, pravi "osmicu"), težišta plesačicinog tela. Pokreti karlice mu daju razbludniji, bestidniji izgled.
Piruete, zastanci u pola takta, lažni počeci i toliko drugih koraka - od koji je "hod kamile" jedan od najtežih za izvođenje - deo su osnovnih pokreta kojima mora ovladati svaka dobra plesačica. Nakon dužih vežbi telo plesačice poprima bujnost i žestinu omanjeg vulkana. Ali to ne bi trebalo da nas zavara - jedino će plesačica koja je uspela da stekne uvid u značaj čuvstvenog dijaloga sa svojim obožavaocima biti u stanju da iznađe reči kojima će im to preneti, primetio je Malik Šebel u svom tekstu na temu trbušnog plesa.
"Ona je, bogme, podebela", primetio sam ja Domaćinu na uvce.
"Sve trbušne plesačice su krupne", objašnjava on. "Da su drugačije, njihov ples ne bi bio tako izražajan".
"Jasno, šta će joj trbušni ples ako joj je trbuh ravna daska", zaključio sam.
Završili smo večeru i u pauzi plesa napustili Neni i hotel.
U gradu je i dalje bilo živo kad smo izašli na sparinu noći.
Ljudi su šetali.
Sedeli u baštama kafana.
Glasno se dozivali.
Svirala je muzika.
Čab Kaled i drugi popularni arapski pevači.
I saobraćajni promet je bio priličan.
Pojačane su policijske straže. Momci u uniformama imali su ozbiljna lica i puške na ramenu. Mada su, kad ih bolje pogledaš, delovali uspavano i nezainteresovano. Za sve, a posebno za stražu. Neko bi pomislio da se pretvaraju. Ili da su lutke od tamnog voska.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Dejan Katalina)