OBJAŠNJENJE DO TANČINA: Šta se krije u ekonomskom sporazumu Britanije i EU o Bregzitu i gde je tu Srbija?

Osnovu sporazuma, koji su danas postigli Velika Britanija i EU i koji ima 2.000 stranica sa aneksima, čini deo o trgovini i carinama, ali je njime obuhvaćeno mnogo više tema koje se tiču budućih odnosa Londona i Brisela.

Pristup bez carina i kvota jednom od najvećih tržišta čini okosnicu sporazuma, a prevazilazi dogovore koje EU ima s Kanadom ili Japanom.

Kada je o trgovini reč, proizvođači iz Velike Britanije će morati da ispune standarde koji postoje u njihovoj zemlji, ali i one koji postoje u EU.

Britanski stručnjaci će sada morati da traže priznanje svojih kvalifikacija u državi EU u kojoj žele da rade, a promenili su se i uslovi pod kojima će moći da potraže posao u okviru bloka. Naime, državljani Velike Britanije neće više moći da studiraju, rade i žive u EU bez vize, koje će biti potrebne za sve boravke duže od 90 dana.

Kada je o ribarstvu reč, Velika Britanija će napustiti zajedničku politiku EU. Godišnji promet brodova iz EU u britanskim vodama je oko 650 miliona evra, a onih iz Velike Britanije 850 miliona. Novim kvotama udeo EU će biti smanjen za 25 odsto u fazama tokom pet i po godina. Četvrtina prihoda EU, odnosno 162,5 miliona evra godišnje, biće vraćen Velikoj Britaniji do kraja tog perioda. Dve strane će nakon toga održavati pregovore na godišnjem nivou.

EU je insistirala da se Velika Britanija uskladi sa njenim pravilima o državnoj pomoći. Brisel je bio zabrinut da će britanska vlada pokušati da stvori konkurentsku prednost putem subvencija, a London je prihvatio da formira sopstveni sistem subvencija, što predstavlja najveći ustupak EU. Velika Britanija, međutim, mora da obezbedi da režim subvencija bude u skladu sa glavnim principima postavljenim sporazumom.

Obe strane su se složile o minimalnom nivou ekoloških, socijalnih i radnih standarda ispod kojih se ne sme ići, a nakon četiri godine biće izvršen pregled kako bi se utvrdilo da li ovo funkcioniše u praksi.

Roba i aviosaobraćaj

Velika Britanija je uspela da ubedi Brisel da roba koja iz ove zemlje bude izvezena na evropsko tržište ima označeno britansko poreklo, čak i kada su za njenu izradu korišćeni materijali i procesi obrade iz EU. Na britanske proizvode biće uvedena carina samo u slučajevima u kojima više od 40 odsto sirovina nije poreklom iz Velike Britanije ili ako je iz neke zemlje koja nije članica EU.

Rešavanje trgovinskih sporova bila je jedna od najtežih tema u pregovorima. Na kraju je odlučeno da, ako bilo koja strana smatra da je oštećena, može da preduzme odgovarajuće mere nakon konsultacija, a arbitražno veće bi se sastalo u roku od 30 dana i donelo presudu.

Prekogranične policijske istrage i sprovođenje zakona mogu se nastaviti, uz dogovor da Velika Britanija može i dalje da učestvuje u ključnim programima razmene, ali ne i svim.

Dogovor o aviosaobraćaju zavisio je od toga da li će Velika Britanija ostati članica Zajedničkog evropskog vazdušnog prostora. Avioni će i dalje nastaviti da lete prema privremeno postignutom dogovoru, ali će o tome morati hitno da se dodatno pregovara.

(Espreso.co.rs/Srbijadanas.com)