MILION GRETA SPASIĆE PLANETU ZEMLJU: Kako su švedski vrtići postali mesto u kojem se MENJA ISTORIJA!

Kada je 2019. ceo svet zapanjeno ućutao slušajuči govor Grete Tunberg (17) o klimatskim promenama, ova tinejdžerka je tada nesumnjivo postala zaštitno lice ekologije i advokat borbe protiv zagađenja Planete.

No, treba napomenuti da je za njenu visoku ekološku svest odgovorna i čitava ideologija koja se bavi problemom zaštite prirodne okoline zemlje iz koje dolazi. Tamo, ova tema prožima sve slojeve društva, počinjući od obrazovnog sistema i to od predškolskog uzrasta.

U skladu sa tim, ne čudi činjenica da su upravo apeli koji dolaze od mlađe populacije, sve češći i jači.

U osnovnoj školi Orminge u predgrađu Stokolma, deca entuzijastično prihvataju ideje o smanjenju štetnih uticaja na okolinu. Na ulazu se skidaju cipele kako bi upotreba štetnih materija prilikom čišćena podova svela na minimum. Takođe, ostaci hrane iz svakog dečijeg tanjira se skupljaju u kantu za kompost odnosno prirodno đubrivo, dok su učionice izlepljene slikama šuma i drveća.

"Imam dve vizije sveta - u jednoj verziji on je predivan, tu smo sve popravili i spasili životnu okolinu, u drugoj se sve pogoršava, jer nismo ništa uspeli da uradimo i svi su u panici da će umreti jer ništa nismo uspeli da preduzmemo", buntovnički objašnjava jedanaestogodišnja Liv Emfel i dodaje "iskreno se nadam da ćemo ipak živeti u prvoj verziji, ali to je neizvesno ako sami nešto ne preduzmemo; vaspitana sam da recikliram, i jako me iznenadi kada čujem da neko nije."

Naime, Švedska se, još od šezdesetih, kulturno i moralno uzdiže kada je u pitanju briga o prirodnoj okolini i ekološkoj svesti kod stanovnika. Ovome, mnogi pripisuju činjenicu da 80% Šveđana živi u krugu od 5 km od jednog od njegovih 30 nacionalnih parkova, 4.000 rezervata prirode ili mnogih drugih zaštićenih mesta. Korišćenje javnog zemljišta za planinarenje, kampovanje i drugu rekreaciju ne samo da se podstiče već je i zakonsko pravo.

"Pokušali smo da stvorimo zelenu revoluciju, a njihove aktiviste oblikujemo da razmišljaju na određeni način, podstičući ih na nezavisno, kritičko razmišljanje, gde su naučeni da budu proaktivni", priseća se profesor na univerzitetu Orebro, Johan Ohman, referišući na ozbiljan pokret osamdesetih, od kada su u švedskom školskom nastavnom programu uvedene lekcije o zaštiti životne sredine.

Četrnaestogodišnja Ajat Mahdi, upozorava da je neophodno da se svi promene, jer jedna osoba ne može promeniti svet. "Mami govorim da koristi manje vode za sudove, ne pratim modne trendove već kupujem samo neophodno; delimo odeću i kupujem istu u sekond hend radnjama, polovnu. Kažem joj da sprema vegeterijansko, ali ona i dalje kuva meso jer misli da nam treba dok ne porastemo", uzbuđeno komentariše Mahdi i dodaje da je upravo škola podstakla njeno dalje istraživanje na ovu temu.

Treba napomenuti da je Švedska jedna od prvih zemalja na svetu, koja je 1995. uvela porez na ugljenik, i time smanjila emisiju štetnih gasova za 22% u periodu do 2013. Ova brojka je neverovatna ako sa tim uporedimo slučaj Sjedninjenih Američkih Država, čija je emisija štetnih gasova u istom periodu porasla za 1.3%.

Iako optimistično i obećavajuće, problem predstavlja papreno skupo gorivo, pogotovo jer dosta Šveđana upravo živi udaljeno od svojih dnevnih destinacija. "Ljudi možda žele da brinu o svojoj okolini mnogo više, ali da ne plate puno", dodaje Martin Kinunen iz demokratske stranke švedskoj Parlamenta, ističući glavni cilj misije njegove politike "da ograniči imigraciju i napravi zemlju bez ugljenika do 2045".

Ismani Bjorkmen svoju četvoromesečnu bebu povija pamučnim pelenama, koristi isključivo reciklirane materijale, polovnu odeću i sprema vegeterijansku hranu, verujući da je ovakav samoodrživi način života moguć; ujedno je najviše zahvalna edukacijskom sistemu jer brine o budućim naraštajima, propagirajući znanja o ekosistemima, vodenim ciklusima i prirodi generalno.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/nbcnews.com)