UZNEMIRUJUĆE! DR VUKIČEVIĆ O MUTIRANOM KOVIDU: Ovo je njeno JEZIVO iskustvo iz PRVE RUKE!

Kao kliničar sa višedecenijskim iskustvom mislim da je virus mutirao, pre svega zbog većeg stepena prenosivosti sa čoveka na čoveka i zbog težih oblika kliničkih slika u odnosu na prvi talas bolesti. Ne bavim se bazičnom medicinom, odnosno istraživanjem, imunologijom, ali duboko sam ubeđena da je u osnovi ovog RNK virusa došlo do višestrukih mutacija, kaže u intervjuu za "Blic" dr Tatjana Adžić Vukičević, rukovodilac nove kovid bolnice u Batajnici.

Od marta traje borba sa virusom kovid 19. Vratimo se na početak, da li možete da uporedite, prvi, drugi, treći talas?

- Sva tri talasa podjednako su teška i svaki po sebi bio je izazov za lečenje. U prvom talasu klinika u kojoj sam zaposlena, Klinika za pulmologiju Kliničkog centra Srbije prva je stala uz Infektivnu kliniku. Sećam se tog straha i neizvesnosti, kada sam primila prvog bolesnika S. Z. (34) koji se upravo vratio sa skijanja u Bugarskoj sa obostranom upalom pluća i nedostatkom kiseonika. To je bio moj nulti bolesnik. Prišla sam mu na isti način kao i svim drugim zaraznim bolesnicima, a nakon njega se broj obolelih povećavao brzinom svetlosti. Moje odeljenje je pretvoreno u poluintenzivnu negu gde sam naučila da radim posao lekara intenziviste, iako sam se celog života školovala za posao pulmologa-onkologa. U drugom talasu nisam radila u kovid režimu, ali sam svakodnevno imala kontrole onih iz prvog talasa, a što se tiče trećeg talasa, ovog sadašnjeg, uključili smo kao klinika vrlo brzo. Po dinamici i težini kliničke slike ovaj treći talas je najteži, pre svega zbog velike transmisije virusa.

Kovid 19 je sistemska bolest, kažu lekari. Da li možete da pojasnite šta to konkretno znači i šta virus korona radi organizmu?

- Kada se govori o kovid 19 infekciji kaže se da je to multisistemska bolest jer osim pluća zahvata i druge organe i organske sisteme, a to su najčešće kardiovaskularni i gastrointestinalni sistem. U osnovi ove bolesti ne leži samo inflamacija odnosno upala, već promene na malim, sitnim krvnim sudovima u plućima i drugim organima, takozvane mikroangiopatije, koje dovode do tromboze, infarkcije i otkazivanja u radu. Kada dođe do takozvanog alveolo-kapilarnog bloka u plućima nastupa akutni respiratorni distres sindrom pluća, nakon čega su bolesnici onemogućeni da dišu spontano i zahtevaju neki od vidova asistirane ventilacije.

Kako izgledaju pluća pacijenta nakon što preleži koronu sa teškom kliničkom slikom, da li ostaju posledice?

- Pluća bolesnika koji su preboleli teški oblik kovid 19 infekcije najčešće se oporavljaju u potpunosti, što možemo da utvrdimo testovima plućne funkcije, odnosno spirometrijom sa difuzijom. Važno je da se spreči fibroziranje, ožiljavanje pluća, odnosno da bolesnik ima osećaj da diše kao da se nalazi u nekom oklopu. Ukoliko se na vreme ordiniraju kortikosteroidi i pravilno doziraju, do najtežih plućnih komplikacija neće doći.

Da li je tačno da ste u prvom talasu imali 108 teških pacijenata, a da ste 106 izlečili i poslali kući?

- Tačno je, u prvom talasu u poluintenzivnoj jedinici Klinike za pulmologiju bilo je 108 teških bolesnika, od kojih je bilo izlečeno njih 106. To su bili bolesnici različitih starosnih grupa, najmlađi je imao 18, a najstariji 91 godinu. Bili su to bolesnici sa veoma različitim kliničkim slikama, neki prethodno potpuno zdravi, a neki sa brojnim komorbiditetima, kao što su srčane bolesti, maligne bolesti, dijabetes i drugo.

Iako epidemiolozi objašnjavaju da je za mutaciju virusa potrebno nekoliko godina, već se pojavljuju neke informacije da kovid 19 mutira, ali svakako ne značajno. Kakvo je vaše zapažanje, da li mi zaista imamo nekoliko sojeva virusa? Da li se sada možda javlja teža klinička slika kod pacijenata?

- Kao kliničar sa višedecenijskim iskustvom mislim da je virus mutirao, pre svega zbog većeg stepena prenosivosti sa čoveka na čoveka i zbog težih oblika kliničkih slika u odnosu na prvi talas bolesti. Ne bavim se bazičnom medicinom, odnosno istraživanjem, imunologijom, ali duboko sam ubeđena da je u osnovi ovog RNK virusa došlo do višestrukih mutacija. Imala sam bolesnike sa istovremenim postojanjem tuberkuloze pluća i kovid 19 infekcije, koji su bili potpuno klinički mirni, bez ijednog znaka kovid 19 infekcije, osim što su bili PCR pozitivni. Šta je to što ove dve bolesti vezuje, verovatno će biti predmet budućih istraživanja. Bilo je par različitih teorija koje su govorile u prilog efikasnosti BCG vakcine u borbi protiv kovida 19. Ovu vakcinu dobijaju deca prilikom rođenja i ona ih štiti od fatalnih oblika tuberkuloze u prvoj godini života, a to su milijarna tuberkuloza i tuberkulozni meningitis. BCG vakcina ima svoju primenu i u lečenju nekih maligniteta, kao što je karcinom mokraćne bešike. Sigurna sam da će neka od komponenti BCG vakcine biti i u sastavu vakcine protiv kovid 19 infekcije.

Poveren vam je ozbiljan zadatak. Da li je bolnica u Batajnici stigla u pravo vreme, koliko pacijenata imate trenutno?

- Mesto rukovodioca bolnice u Batajnici za mene je najodgovorniji i najteži zadatak kao lekara i kao čoveka. Kao pulmolog snosim svu moralnu i ljudsku odgovornost prema našim bolesnicima jer su pluća organ koji je najviše zahvaćen ovom infekcijom. Često imam običaj da kažem "moje malo, nekome može značiti sve". Bolnica u Batajnici pojavila se u pravo vreme, kada smo imali dnevni broj obolelih od oko 8.000 i kada su svi dostupni kapaciteti u bolnicama bili praktično ispunjeni. Trenutno se na bolničkom lečenju nalaze 533 bolesnika sa velikom dinamikom prijema i otpusta u ove prve dve nedelje rada bolnice u Batajnici. Napominjem da drugi deo zgrade još nije u funkciji i da je ukupni kapacitet bolnice 930 mesta.

Koje starosne strukture su pacijenti u Batajnici, kakva je njihova klinička slika?

- Različite su starosne strukture, prosečna starost iznosi 67 godina, najmlađi bolesnik ima 23 godine, a najstariji 96 godina.

Koliko pacijenta je na respiratoru i kolika je šansa za preživljavanje kada neko dospe do respiratora? Nameće se još jedno pitanje, kako ljudi dišu i i gledaju na sve nakon što "pobede" respirator, kakve posledice ostaju?

- Od 85 raspoloživih mesta u jedinicama intenzivne nege u ovom momentu je 42 (49 odsto) bolesnika intubirano, dok su preostali bolesnici na nekom od drugih vidova asistirane ventilacije, a to su neinvazivna mehanička ventilacija (NIV), njih oko 30 odsto, i oko 20 odsto bolesnika na mašinama sa visokim protokom kiseonika (High flow). Sa velikim ponosom želim da kažem, da je pre dva dana, tim anesteziologa na čelu sa šefom anestezije, mojim zamenikom doc. dr Dejanom Markovićem, uspeo da samo u jednom danu, ekstubira, odvoji od mašine sedam bolesnika, što se smatra nečim većim od uspeha, imajući na umu činjenicu da bolnica radi svega dve nedelje. Ukoliko se bolesnici relativno brzo odvoje od mašina, respiratora, sprečavaju se druge ozbiljne komplikacije kao što je traheotomija sa formiranjem traheostome. Dugotrajna primena mehaničke ventilacije može dovesti do takozvane postintubacione stenoze traheje, što bolesniku može otežati disanje i zbog čega moraju dodatno da se angažuju bronholozi radi mehaničke rekanalizacije traheje koja se može ponavljati više puta.

Dajte savet onima koji su preležali kovid, kako dalje da se ponašaju, a dajte savet i onima koji sumnjaju da kovid postoji?

- Poštujmo sve mere zaštite, nije mnogo. Pre svega maska i fizička distanca. Bolest je i te kako prisutna svuda oko nas. Najopasniji su zdravi prenosioci. Jasno mi je da će uvek postojati ljudi drugačijih mišljenja koji nešto podržavaju ili pak osporavaju, ali okolnosti u kojima se nalaze građani naše zemlje i sam zdravstveni sistem, nužno zahtevaju da se bavimo zdravljem ljudi i da pomognemo svim zdravstvenim radnicima u borbi protiv kovid 19 infekcije. Nemojmo gubiti energiju i vreme na paušalne ocene, spletke, okrivljavanja ili prozivanja, jer su za mene i sve zdravstvene radnike naši bolesnici prioritet.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)