U SRBIJI KANCEROGENI OTPAD,U SVETU VREDAN RESURS! Zašto je smederevska troska označena kao opasna i kome smeta?

Pitanje opasnosti brda šljake u ataru sela Jelen Do, odnosno, nusproizvoda iz proizvodnje čelika koji pripada Železari Smederevo doo, firmi koja je inače u stečaju, otvara se po ko zna koji put, iako je dokazano je da upotreba šljake nema negativnih uticaja na okruženje, već samo pozitivne efekte koji se dobijaju prilikom njene prerade i ponovne upotrebe.

U svetu se troska godinama u nazad koristi kao građevinski agregat, a na osnovu mnogih laboratorijskih analiza, dokazano je da je u skladu sa evropskim i srpskim zakonodavstvom iz oblasti očuvanja životne sredine.

Za one koji tvrde da je troska ili šljaka opasna po životnu okolinu trebalo bi da znaju da je ona vredan resurs-nusproizvod koji nastaje prilikom proizvodnje čelika i metala i kao neizbežan materijal koji nastaje u mnogim metalurškim procesima i kao takav ima široku primenu u građevini širom sveta, ali je u Srbiji nažalost etiketiran kao kancerogeni otpad.

Visoko pećna troska potencionalno ima hidraulička svojstva koja omogućavaju njenu čestu primenu kao dodatak cementu i u betonskim konstrukcijama. Svake godine u Evropi se generiše oko 45 miliona tona metalurške šljake

Prvi koji su bez laboratorijskih dokaza nadležnih institucija "utvrdili" da je brdo troske kancerogeno i sakupljano bez poštovanja ekoloških standarda i time uneli nemir i sumnju među meštane, jeste pokret Tvrđava, ističući da je troska zapravo štetna po zdravlje ljudi i životnu okolinu.

Ipak, stručnjaci i analize nikako ne idu u prilog tvrdnjama ovog pokreta, što su nam potvrdili i iz HBIS Group Serbia.

"Visokopećna komadasta troska nikada nije spadala u opasan otpad. Ovlašćene laboratorije kategorišu trosku kao otpad koji ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i ne menja se kroz vreme, a nama je potvrdu izdao Institut za javno zdravlje", kažu u HBIS-u.

Visokopećna komadasta troska je kategorisana kao neopasan inertan otpad, a od pre godinu dana, nakon usaglašavanja naše zakonske regulative sa direktivama EU data je mogućnst da se registruje kao nusproizvod. Pojam nusproizvoda uveden je u Zakon o upravljanju otpadom jos 2016. godine, a Pravilnik koji definiše kako se troska uvodi u registar nusproizvoda donesen je krajem 2019.godine.

Sakupljena šljaka u vlasništvu je Železari Smederevo doo, reč je o pravnom licu koje je preostalo i nastavilo da postoji nakon što je kineski Hestil, odnosno HBIS Grupa u aprilu 2016. godine kupila 98 imovinskih celina smederevske čeličane za 46 miliona evra.

Inače, HBIS Group Serbia svoju trosku skladišti na svom Postrojenju za upravljanje otpadom u skladu za pomenutim Zakonom, odakle se deo preradom vraća u proizvodni proces, a deo prodaje trećim licima, dok je šljaka Železare nepravedno označena kao štetni otpad.

Glavni razlog za nekorišćenje šljake leži u nedovoljnoj informisanosti krajnih korisnika, kao i u zakonskim regulativama vezanim za tretiranje otpada u Srbiji. One su u 2016. godini izmenjene i usklađene sa regulativama EU i od tada se šljaka tretira kao nusproizvod, a ne otpad

U januaru 2019. godine, nekadašnje preduzeće "Železara Smederevo" doo, otišlo je u stečaj, ali je šljaka ostala kao i pitanje ko će je kupiti, s obzirom na to da je ove godine već drugi put završila na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Naime, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila prodaju zaliha stečajnog dužnika Železare Smederevo javnim prikupljanjem ponuda. Reč je o 13 paketa, komadaste i demetalizovane konvertorske troske, procenjena vrednost po paketu je 17, 9 miliona, a svih zaliha nešto više od 232, 6 miliona dinara.

Ovo je, podsećamo, druga prodaja ovakve vrste u toku godine, prva je bilakrajem juna.

Odbor poverilaca Železare Smederevo u stečaju nije prihvatio ponuđenu cenu, tako da je 117 tona visokopećne komadaste troske tada ostalo neprodato, kako je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Procenjena vrednost troske bila je 17,9 miliona dinara, a ponuđena je iznosila 3,6 miliona dinara. Kako je ponuda je bila ispod 50 procenata procenjene vrednosti, Odbor poverilaca je doneo odluku da je odbije.

Treba imati na umu da je upotreba ove troske u građevinskoj industriji opšte poznata i primenjuje se u celom svetu. Namena je široka, od cemente industrije, putogradnje, građevinarstvu, asfaltnoj industriji....

Međutim, u pogledu upotrebe šljake kao građevinskog materijala Srbija je veoma daleko od EU. Šljaka se još uvek koristi samo za nasipanje seoskih i poljskih puteva. Glavni razlog za nekorišćenje šljake leži u nedovoljnoj informisanosti krajnih korisnika, kao i u zakonskim regulativama vezanim za tretiranje otpada u Srbiji. One su u 2016. godini izmenjene i usklađene sa regulativama EU i od tada se šljaka tretira kao nusproizvod, a ne otpad.

(Espreso.co.rs)