BIL GEJTS POČEO DA SE REKLAMIRA U SRBIJI: Svi su ovo viideli, niko nije jasno a evo o čemu se radi (VIDEO)

Poznati filantrop i saosnivač Majkrosofta, Bil Gejts, počeo je da se reklamira u Srbiji.

Na društvenim mrežama sada veoma često kruži link koji vodi direktno do njegovog sajta.

Klik na oglas vodi vas do priče o dva veoma cenjena lekara, koji su bračni par, i dali su veliki doprinos u lečenju opakih bolesti, poput HIV-a, a sada i korona virusa.

Kuariša i Salim Abdul Karim su dva najcenjenija istraživača HIV-a na svetu.

Ove godine supružnici su takođe pomogli i učestvovali u oblikovanju odgovora na kovid-19.

Ali to je njihov skroman doprinos, u poređenju sa onim što su zajedno dostigli u više od 30 godina dugačkoj karijeri epidemiologa.

Upoznali su se u medicinskoj školi u rodnoj Južnoj Africi pre nego što su se preselili u Njujork na postdiplomske studije.

1988. godine, ubrzo nakon što su se venčali, otputovali su u Meksiko, gde su se u malom selu u planinama Siera Madre našli sa prijateljem, lekarom koji je napisao osnovni udžbenik o zdravstvenoj zaštiti u udaljenim ruralnim okruženjima.

Ispred seoske zdravstvene klinike videli su muškarca kako mota pedalu od bicikla, koji je bio postavljen na postolje i povezan na kabl za napajanje.

Ispostavilo se da je lokalni farmer takođe ujedno i seoski zubar, očigledno prilično dobar, i da su dobrovoljci motali pedale kako bi na taj način pokretali njegovu bušilicu za zube.

- Gledali smo kako je ova zajednica uzela njihovu sudbinu u svoje ruke - kaže Salim.

- Imali su najneverovatniju zubarsku ordinaciju zahvaljujući ovakvom izumu. To je ostavilo veliki utisak na nas, kako ljudi zaista mogu promeniti svoj svet - dodao je.

Bila je to moćna lekcija o potrebi naučnika da razumeju i sarađuju sa ljudima kojima pokušavaju da pomognu.

Iskustvo u tom selu oblikovalo je njihove karijere.Oni su vrlo brzo stvorili istraživački centar u Južnoj Africi osmišljen da reši dva najveća problema u HIV u Africi.

Do 1990-ih, bolest je razarala Abdulovu otadžbinu, kao što to radi i danas. Svaki peti čovek sa HIV-om živi u Južnoj Africi. Par je video dva problema koja su retko bila na dnevnom redu drugih stručnjaka za HIV.

Prvi je bio da žene su snosile nesrazmeran teret u epidemiji, i da ne postoji način da se epidemija kontroliše ako se njihove potrebe ne reše.

Drugi problem bio je da ljudi koji žive sa HIV-om imaju visok rizik od zaraze i umiranja od tuberkuloze, veza koja je danas poznata kao "HIV-TB koinfekcija".

- To su uglavnom bili naši problemi u Africi na kojima je malo ko radio - kaže Kuariša.

- Da smo sedeli i čekali rešenja odnekud, ona nikada ne bi došla. Morali smo da uzmemo stvar u svoje tuke - dodaje.

2001. godine okupili su grupu istraživača za koje su smatrali da mogu imati veći uticaj na HIV. Grupu su nazvali Centar za istraživački program za AIDS u Južnoj Africi (CAPRISA).

Danas CAPRISA vodi tri klinike u kojima pružaju antiretroviruse ljudima koji žive sa HIV-om i proučavaju nove pristupe lečenju i prevenciji ove bolesti.

Smatra se jednim od najuticajnijih svetskih programa za istraživanje side.

CAPRISA je verovatno najpoznatija po studiji objavljenoj 2010. godine koja prvi put dokazuje da mikrobicid - gel koji bi žena mogla da koristi pre i posle seksa, može pružiti određenu zaštitu od virusa.

Naučnici su gotovo dve decenije pokušavali da naprave efikasne mikrobicide, ali formulacija Abdula Karimsa, koja je koristila tenofovir, lek koji se obično daje ljudima koji su već imali HIV, bila je prva koja je pružila bilo kakvu zaštitu.

Iako su stručnjaci otišli korak dalje i usredsredili na efikasnije dnevne pilule, koncept se i dalje zasniva na nalazima mikrobiocida CAPRISA.

Iako se polje sada preselilo sa mikrobicida i umesto toga usredsredilo se na efikasnije dnevne pilule, koncept se i dalje zasniva na nalazima mikroorganizama CAPRISA.

CAPRISA zadivljuje kako svojim načinom radom, tako i rezultatima. Inspirisani poljoprivrednikom stomatologom kojeg su upoznali u Meksiku, Salim i Kuariša daju prioritet osnaživanju ljudi kojima pokušavaju da pomognu.

Tokom sledećih nekoliko godina, Kuariša i Salim se nadaju da će nadograditi svoje proučavanje tenofovira kao prevencije HIV-a.

Trenutno je najbolja opcija pilula koju morate uzimati svaki dan, režim koji je teško održati. Dakle, CAPRISA radi na obliku leka koji bi mogao zaštititi ženu po godinu dana.

Takođe rade na fascinantnom pristupu nazvanom "široko neutrališuća antitela", koji datira unazad nekoliko godina.

2012. godine otkrili su da HIV pozitivna žena u jednoj od studija CAPRISA-e ima osobinu koja je jedinstvena.

Antitela koja je stvorio njen imuni sistem mogla bi da napadnu ne samo soj HIV-a koji je imala, već i 80 procenata drugih poznatih sojeva HIV-a iz celog sveta.

Kad bi mogli da izoluju ćelije koje su stvorila ova antitela, da ih reprodukuju i koriste ih za stvaranje antitela za druge ljude, to bi promenilo igru.

Nakon godina mukotrpnog rada sa brojnim partnerima, uspeli su da stvore široko neutrališuća antitela u laboratoriji i testiraju ih na majmunima, sa vrlo pozitivnim rezultatima. Sada se antitela proučavaju na ljudima radi bezbednosti i, na kraju, zbog efikasnosti.

Ako ovaj pristup deluje, moraćete da dobijete injekciju samo dva puta godišnje da biste dobili zaštitu - doza koja je mnogo praktičnija od dnevne pilule. Uspeh bi takođe usmerio put ka krajnjem cilju vakcine protiv HIV-a.

Oslanjajući se na svoja iskustva sa HIV-om i TBC-om, par je znatno pomogao da se iznedri odgovor na kovid-19 Južnoj Africi i širom sveta.

Dakle, kada se dogodi pandemija, imamo mrežu stručnjaka poput Kuariše i Salima koji su spremni za najteže zadatke.

Ovaj par je izuzetno optimističan, čak i kada su suočeni sa razarajućim bolestima poput korona virusa i HIV-om.

Njihov moto u CAPRISA-i je "svakog dana kada dođete na posao, trebalo bi da mislite kako će danas biti bolje nego juče".

To je lekcija koju svi možemo naučiti i usvojiti.

(Espreso.co.rs/Srbija Danas)