NOVI SOJ KORONE TREBA VIŠE DA NAS PLAŠI! Poznati naučnik se odmah oglasio

Je li novi soj virusa SARS-CoV-2 koji je potvrđen u V. Britaniji opasniji, treba tek videti, ali se po svemu sudeći širi brže. “Nove mutacije mogu učiniti virus više ili manje opasnim za zdravlje zaraženih, ali mu i omogućiti da se više ili manje efikasno širi među ljudima”, napisao je na svom Facebooku naučnik Igor Rudan dodavši kako stoga mere koje su uspešno usporavale prethodne sojeve neće biti dovoljne za usporavanje novog soja. Upravo je zbog toga, umesto očekivanog blagog popuštanja za praznik, u mnogim delovima UK sada uveden žešći lockdown.

Ovaj korona virus i bolest koju izaziva imaju zaista puno posebnosti i nepoznanica zbog kojih još uvek nemamo načina za obuzdavanje pandemije, osim naravno vakcine, kaže prof. Stipan Jonjić, pročelnik Zavoda za histologiju i embriologiju i Centra za proteomiku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Rijeci.

Ne samo da uzrokuje tešku respiratornu bolest zbog oštećenja pluća, što je često i glavni razlog visoke smrtnosti, nego smo svedoci i brojnih drugih komplikacija jer se virus može proširiti po organizmu ili na neki drugi način dovesti do oštećenja ćelija i tkiva za čije posledice tek saznajemo.

Klinički ishodi muškaraca – Virus dovodi do patoloških i funkcionalnih promena u različitim organima, poput infekcije i oštećenja središnjega živčanog sistema. Posebnost je i to što se ti poremećaji događaju ne samo u starijih već i u mlađih ljudi koji inače obično ne razvijaju teške oblike bolesti. Tek treba videti kakve će dugotrajne posledice infekcija ovim virusom, ne samo u onih koji su preboljeli teški oblik bolesti već i u pojedinaca koji su prošli bez simptoma – navodi prof. Jonjić.

– Po onome što možemo pročitati u literaturi, osim oštećenja pluća, srca, bubrega vide se i oštećenja drugih organa i tkiva, poput oštećenja testisa, spermatogeneze pa čak i pad razine testosterona u muškaraca zbog COVID-19. Nije nevažno istaknuti ni lošiji kliničkih ishod bolesti u muškaraca s COVID-19. Sve u svemu, ne stoji tvrdnja da je ovaj virus opasan samo za stariju populaciju kod koje se češće razvija teži oblik bolesti već i kod mlađih, o čemu ćemo naučiti puno više idućih meseci i godina – predviđa naš ugledni virusni imunolog. Ovih dana se u javnosti dosta govori o možebitnom štetnom učinku vakcine kod ljudi koji imaju autoimune bolesti, što naravno nije nevažno i o čemu valja voditi računa prilikom vakcinacije.

– Međutim, čini mi se jako bitnim napomenuti da se u bolesnika koji imaju COVID-19 takođe razvijaju različita auto-antitiela (protivtela na naše vlastite antigene kao i kod autoimunih bolesti), što je možda ključno za razumevanje mehanizma bolesti i patologije, poput primera radi, oštećenja endotelnih ćelijac krvnih žila.

Na primer, protivtela indukovana u bolesnika s COVID-19 mogu blokirati protivirusne mehanizme poput interferona, koji su ključni za ranu kontrolu virusnih infekcija, i na taj način poremetiti imunološki nadzor i usmeriti ga u pogrešnom smjeru – u smjeru imunopatologije koja oštećuje tkivo umesto u smjeru normalnog imunološkog odgovora i kontrole replikacije virusa. Kako to virus radi, nije sasvim jasno, ali zasigurno se radi o „pogrešnom“ imunološkom odgovoru, najverojatnije zbog atipičnog odgovora ranih upalnih mehanizama – objašnjava prof. Jonjić i ističe poruku koju ovih dana često čujemo od naučnika: Rizik za moguće komplikacije od vakcine mnogo je manji od rizika od bolesti COVID-19, što ne znači da moguće nuspojave zbog vakcine treba ignorisati, već ih treba nadzirati. Memorijska imunost nedvojbeno je dokazano da oni koji prebole COVID-19 razvijaju imunitet koja će ih neko vrijeme štititi od infekcije i bolesti zbog tzv. imunološkog pamćenja koje reaguje brže i efikasnije kod ponovne infekcije. – Međutim, manje je jasno koliko traje ta memorijska imunost i koliko je ona varijabilna. Danas znamo da efikasna zaštita specifičnim protutijelima traje barem šest mjeseci, a vjerojatno i dulje. Slično je i s tzv. staničnim imunitetom. Teško mi je spekulirati vrijedi li sve ovo i za ljude koji su prošli infekciju bez simptoma jer dosta toga tek treba istražiti. Ako je suditi prema imunosti koju ostavljaju srodni koronavirusi koji izazivaju „običnu prehladu“, onda bi se moglo dogoditi da infekcija SARS-CoV-2 ipak ostavlja slabiju imunost koja s vremenom slabi i više ne štiti od ponovne infekcije – kaže prof. Jonjić.

Zaključuje kako sudbina pandemije, pa i ovog virusa, ovisi o nizu faktora, a ponajprije o efikasnosti vakcine i nivoa vakcinacije, mogućim protuvirusnim lekovima na kojima se dosta radi, te o faktorima poput klime, godišnjeg doba, ali i o interferenciji s drugim virusima, o čemu još ne znamo dovoljno. Sad više nema spora da se ovaj virus teže širi u letnim mesecima, dodaje, ali i sumnja da bi to bila samo sezonska infekcija kao što je to slučaj kod nekih drugih virusa.

(Espreso.co.rs/Vecernji.hr)