MISLIO JE DA POMAŽE SVOM NARODU, A SVAKI DAN JE SVE GORE! Ovo je priča o čoveku koji je pokrenuo arapsko proleće

Za mnoge je to bio običan petak u Sidi Buzidu, gradiću u Tunisu.

Ulični prodavci su nudili svoju robu, ali su zato bili i na meti policije koja ih je maltretirala tražeći novac.

Međutim, Muhamed Buazizi (26) nije mogao više to da trpi. Kada je grupa policajaca bacila oko na njegovu tezgu sa voćem, to više nije bio običan dan.

Ispostaviće se da je to dan koji je zauvek promeniti arapski svet.

Buazizi se na ulici zapalio pred sedištem provincijskog guvernera Sidi Buzida, na današnji dan 17. decembra 2010. godine. Tokom dana, policajci su ga maltretirali jer nije imao dozvolu za prodaju na ulici, ali zapravo, nije imao novca da ih podmiti.

Voće i kolica su mu konfiskovali, a nadležni nisu hteli ni da ga saslušaju. Očajan, Buazizi se, dok su automobili prolazili pored njega, polio benzinom i buknuo. Bio je u komi sve do 4. januara 2011. godine, kada je preminuo.

Ovaj slučaj protestnog samospaljivanja pokrenuo je brojne prodemokratske pokrete koji su u tome prepoznali šansu za promenom i to je ono što ćemo svi posle zvati Arapsko proleće.

Buazizi je rođen 29. marta 1984. godine u seocetu Sidi Salah, nadomak Sidi Buzida, kao jedno od šestoro dece. Porodica je živela veoma skromno, otac je bio radnik, a siromaštvo je uvek bilo iza ćoška.

Kada mu je bilo tri godine, Muhamedu je umro otac od srčanog udara, a porodica je jedva preživljavala. Uskoro je Muhamed postao stub porodice i morao je da izdržava braću i sestre. Počeo je da radi već sa 10 godina. Kao tinejdžer, prodavao je voće i povrće iz kolica. Morao je potpuno da napusti školu kako bi zaradio nešto novca.

Istovremeno, tuniška elita se bogatila i živela je u velelepnim kućama. Predsednik Ben Ali vladao je od 1987. godine, a oni bliski njemu su veoma dobro živeli dok su gradići poput Sidi Buzida propadali.

Tog 17. decembra 2010. godine, inspektorka je konfiskovala Muhamedovo voće i druge proizvode navodeći da nema dozvolu.

Pošto je pokušavao da objasni da tako zarađuje za život, posvađao se sa ženom, koja ga je, prema rečima svedoka, ošamarila.

Otišao je u opštinu i zatražio da mu se vrati roba, ali je odbijen.

Nakon sat vremena, ne rekavši ništa porodici, u 11.30 se zapalio.

Meštani su pobesneli i izašli na ulice.

Muhamed je prebačen u bolnicu blizu prestonice Tunisa, a krajem decembra je predsednik Ali pokušao da umiri proteste posetivši ga, ali uzalud. Preminuo je 4. januara, a do tada su se protesti proširili širom zemlje.

Muhamed Buazizi je postao heroj i simbol otpora. 14. januara, Ali se povukao.

Iako je glavni trg u Tunisu dobio ime po ovom momku, mnogi ga se više ne sećaju u pozitivnom svetlu.

Meštani proklinju pokojnog trgovca. Na pitanje šta misli o Buaziziju, 54-godišnja Fatija Iman gleda na mural i govori: "Psujem ga, želim da ga srušim, on je taj koji nas je uništio".

Muhamedov rođak Kais Buazizi kaže da je njegovo prezime nekada bilo simbol tuniskog ponosa.

"Sada se grad Sidi Buzid i prezime Buazizi smatra prokletstvom", rekao je on. Tunišani sada mogu slobodnije da kritikuju svoje čelnike nego pre, a njihovi izbori su iskreni. Ipak, ljudi su jasni i razočarani, pridružuju se džihadističkim grupama u najvećem postotku po glavi stanovnika u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, a većina migranata koji brodovima pristižu u Italiju su upravo Tunišani.

Većina građana je revoluciju doživela kroz pad životnog standarda. Ekonomski rast se više nego prepolovio od 2010, a mladi čine 85 odsto nezaposlenih.

"Ništa se nije promenilo", tvrdi Ashraf Hani (35) koji je iz svog kioska video kada se Buazizi zapalio nakon što su mu zaplenili voće i kolica.

Nema puno obeležja na grobu Muhameda Buazizija, koji se nalazi na groblju bez ograde u selu njegovih predaka.

"Prvi put sam ovde od sahrane", kaže njegov bivši školski drug Muhamed Tlili.

Proveo je nekoliko minuta oblačnog poslepodneva obilazeći bele nadgrobne spomenike i tražeći ime svog prijatelja na njima.

Buazizi je postao simbol koji je nadahnuo otpor miliona ljudi, a kasnije i doneo ogorčenje nekima. Kada je pronašao grob, Tlili je zastao, prisećajući se Buazizija.

"On je umro, a drugi ljudi su pobedili", rekao je misleći na zvaničnike bivšeg režima i političke zatvorenike koji su došli da zauzmu najvažnije političke položaje u Tunisu.

"Nikada nisu sanjali da će biti tamo gde jesu. Ali zbog njega su tamo", rekao je.

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)