OVA MAMA UMIRE: Najviše voli svoju ĆERKICU, a sada će za nju da učini NEŠTO NEVEROVATNO HRABRO

Gledajući kako se njena ćerka Rouz igra u parku, Katrin Riv (38) uživa u dragocenom zajedničkom trenutku. No u pozadini uma ne može ne osetiti krivica što će se uskoro njezina curica morati igrati bez mame.

Katrin je dijagnosticiran terminalni rak mozga pre četiri godine nakon što su joj govorili da ima glavobolje zbog stresa i depresije.

U to su vreme Katrin i njezin suprug Stie (43) iz Writtlea u Essexu pokušavali dobiti drugu bebu, piše The Sun. Savetovano joj je da ne zatrudni dok leči glioblastom, najčešći agresivni tumor na mozgu u odraslih.

Katrin kaže da je i dalje rastrgana zbog još jednog deteta kako Rose ne bi morala odrasti sama - ali se boji krivice što će drugo dete ostaviti bez majke.

Podelivši svoju potresnu priču kroz Dobrotvornu organizaciju za tumore mozga, Katrin je rekla:

- Kad su mi rekli da imam rak mozga, to se nije činilo stvarnim. Strašan je šok čuti da imate terminalnu dijagnozu i trebali su mi meseci da uopšte počnem procesuirati informaciju. Čak se i sada, nakon četiri godine, ponekad borim da to shvatim, znajući da neću biti ovde da vidim kako moja devojčica odrasta. Previše je bolno stalno razmišljati o tome, ali prema Rouz osećam veću bol nego prema sebi, jer će izgubiti majku. Kad sam se razbolela, pokušavali smo da nam još jedna beba kompletira porodicu. Lekari su rekli da možda nije dobra ideja nastaviti zbog mog lečenja i potpuno sam svesna kakva je moja prognoza - ispričala je.

Katrin je razgovarala o mogućnosti smrzavanja jajašca, ali odlučila se protiv toga, jer su joj lekari rekli da bi to moglo odložiti njen oporavak, iako su rekli da će i dalje biti moguće da zatrudni.

- Deo mene još uvijek žudi za bebom i jako bih volela da Rouz ima brata i sestru. To bi bio najdragoceniji poklon koji bih joj mogla dati kako ne bi bila sama kad mene nema. Ipak, da imam još jednu bebu, osećala bih se strašno krivom što bi drugo dete ostalo bez majke. Stiv bi takođe voleo imati još jedno dete, ali brine se zbog uticaja na moje zdravlje i, da sam trudna, ne bih mogla obavljati svoja četveromesečna snimanja. Osećam se rastrgano i misli mi kruže u glavi - u dilemi je Katrin.

'Ne osećam se dobro'

Pre četiri godine Katrinsu počele da muče glavobolje dok je bila pomoćnica direktora u osnovnoj školi.

- Moja je koleginica primetila je da me svakodnevno muče glavobolje i predložila mi je da odem kod lekara. Tada su počele i mučnine. Sećam se da je to bio dan "upoznaj učitelja", a ja sam trčala u WC da povratim - prisetila se.

Glavobolje su postale svakodnevne i sve jače. Mama ju je odvela kod lekara opšte prakse koji joj je dijagnosticirao depresiju i propisao antidepresive.

- Nikad nisam bila podložna stresu, ali mislila sam da je to verojatno, jer sam imala užurban i stresan posao. U bolnici me nisu skenirali i poslali su me kući - rekla je Katrin

U julu 2016. zaboravila je da joj je to šesta godišnjica braka.

- Uvek se setim naše godišnjice, ali nije mi pala na pamet sve dok mi Stiv nije predao čestitku. Drugi dan, otišla sam kod prijateljice na darivanje bebe, ona je otvorila vrata, a ja sam joj rekla da mi odmah donese neku posudu jer moram povraćati - rekla je.

Katrinina mama 4. avgusta 2016. došla je u kuću i odmah shvatila da njena ćerka "nije kako treba".

- Odvela me u njenu lokalnu bolnicu jer je shvatila da nešto nije u redu kada je vijela da sam totalno ignorirala Rouz. Bila sam tamo fizički, ali bila sam poput prazne ljuske. Mama je rekla lekarima "prepoznajem svoju ćerku" - ispričala je Katrin.

Šokantna dijagnoza

Otkrili su joj masu na mozgu i poslana je u Queen's Hospital u Romfordu na detaljnije MRI snimanje.

- Sećam se da sam bila u kolima hitne pomoći sa sestrom i mama je nazvala Stiva da nas dočeka u bolnici. Tada se sećam kako su me odvezli u bolnicu, a ostatak zamagljen - prisetila se.

Pet dana kasnije, Katrin je imala operaciju za ublažavanje pritiska na mozak i budnu kraniotomiju 10 dana kasnije kako bi uklonila 97 posto tumora. Dve nedelje nakon operacije, doživela je još porazniji udarac kad su rezultati biopsije otkrili da ima glioblastom - najčešći agresivni tumor na mozgu u odraslih.

- Nije se osećalo stvarno. Rekli su mi da imam još dve do pet godina života. Ništa vas ne može pripremiti za postavljanje terminalne dijagnoze. Sećam se povratka kod mame i tate. Imali su veliki vrt, a ja sam samo šetala oko njega sa Stivom. Stalno sam razmišljala, zašto baš ja? Šta sam učinila da se ovo dogodi? Bog me zaista mora mrziti. A najviše me zabolelo saznanje da nanosim bol svojoj porodici. Trebali su meseci da uopšte počnem sve obrađivati, a još dugo vremena da prođem kroz svoje osećaje. Čak i sada to ponekad ne mogu shvatiti, znanje da neću biti ovde da vidim kako moja devojčica odrasta. Snalazimo se živeći u trenutku i samo nastavljajući s tim - rekla je.

Teško za prihvatiti

Za sada je Katrin jednostavno rekla Rouz da je mama bolesna. - Kada su mi dijagnosticirali rak, imala je samo tri godine i zapravo se ne seća da sam bila bolesna. Sada joj je sedam godina i zna da je mama bolesna, ali ne i koliko. I teško je poverovati jer ne izgledam bolesno, nitko mi ne može videti rak u mozgu. Stivu je ponekad teško prihvatiti što će se dogoditi jer izgledam tako dobro - kaže

Kao par "odlučili su da se na to ne fokusiraju većinu vremena", ali su realni. - Znamo šta je pred nama dok bolest neizbježno napreduje - rekla je Katrin. Predana mama obećala je iskoristiti svaki trenutak s Rouz, pogotovo jer je izgubila dragoceno vreme s njom nakon što je izašla iz bolnice, nakon čega je sledilo šest nedelja radioterapije i šest meseci kemoterapije. Izgubila je pokret na desnoj strani tela, što se postupno poboljšavalo fizioterapijom. - Trebalo je dugo i bilo je vrlo frustrirajuće. Morala sam ponovno naučiti kako hodati i koristiti nož i vilicu - kaže Katrin.

To ju je sprečilo da bude u bliskom kontaktu s Rose.

- Uvijek sam bila primarna njegovateljica, ona kojoj bi Rose došla prva. Ali kad sam bila bolesna i oporavljala se, Steve je preuzeo tu ulogu. Čitao joj je priče prije spavanja i spremao je za spavanje - kazala je.

Sad par dijeli noćnu rutinu.

- Mislim da Rose želi da oboje to učinimo u slučaju da me jednog dana nema. Drago mi je da to oboje radimo, a i da Steve ima tu vezu, ali istovremeno, boli što sam izgubila tu privatnu bliskost s Rose - priznaje.

Priprema za odlazak

Katrin zna da je pred njom bolan postupak opraštanja od ćerke. - Počinjem razmišljati o svim stvarima koje joj želim reći i kako bih ih trebala početi govoriti. Možda ću pisati pisma ili snimati videozapise za prekretnice njenog života kad ne mogu biti s njom. Ali još nisam na tom mestu, znaću kad budem. Stiv i ja još nismo spremni razgovarati o onome što će biti kad me ne bude, ali znamo da će doći dan. Znam da će Rouz biti dobro s njim kao s njenim ocem - ohrabruje se.

Sada je Katrin odlučna iskoristiti život i 'skinula' je trčanje Londonskim maratonom sa svoje liste. Kad je maraton otkazan zbog Covida-19, Katrin nije dopustila da je to odvrati i učestvovanje u virtuelnoj trci The Brain Tumor Charityja. Boreći se sa obilnom kišom 4. oktobra, trčala je rutu između svog doma i doma svojih roditelja, otprilike šest kilometara u jednom smeru, četiri puta. - Bilo mi je teško bez masovnih gužvi održati raspoloženje. No Rouz, Stiv i moja porodica i prijatelji podržali su me na mojoj ruti i bila sam odlučna prikupiti što više novca za dobrotvornu organizaciju The Brain Tumor Charity - rekla je Katrin.

Stvaranje uspomena

Sada joj je fokus na stvaranju puno srećnih uspomena. - Idemo na lepe praznike i lepa mesta. Volim počastiti Rouz, ali ne želim da bude razmažena. Najviše od svega volim svakodnevne posebne uspomene poput odlazaka u park i ušuškavanja na kauču kako bi pogledale film. To su najdragocjeniji trenuci, samo biti zajedno - kaže Katrin.

Ona sada deli svoju priču kako bi dobrotvornoj udruzi The Brain Tumor Charity pomogla u podizanju svesti o ovoj bolesti.

- Važno mi je pomoći u prikupljanju novca i podizanju svesti dok svoj život živim najbolje što znam. Znam da je moj tumor na mozgu ovde, ali sviđa mi se što drugi ljudi ne znaju, osim ako im ne odlučim reći. Na taj me način ne doživljavaju samo kao pacijenta s rakom mozga. Ja sam Katrin, osoba, mama, supruga, učiteljica. Realistična sam u pogledu svoje prognoze i znam što sledi, ali za sada sam živa i zdrava i živim svoj život - zaključila je.

(Espreso.co.rs/24sata.hr)