STIGAO PREDLOG U CRNOGORSKU VLADU: Brišu se sporne odredbe o imovini Zakona o veroispovesti

Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava dostavilo je crnogorskoj Vladi izmene i dopune Zakona o slobodi veroispovesti kojima se predlaže brisanje članova vezanih za imovinu verskih zajednica, a zbog čega je Srpska pravoslavna crkva mesecima organizovala proteste u CG, navode "Vijesti".

Članom 19 predloženih izmena i dopuna predviđa se brisanje članova 61, 62, 63 i 64 Zakona.

"Odredbama iz navedenih članova je, protivno Ustavu, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima i zakonskim propisima, propisano da je država vlasnik verskih objekata i zemljišta zaključno sa 1. decembrom 1918. godine. Materija iz oblasti državne imovine je regulisana Zakonom o državnoj imovini. Odredbom iz člana 63 Zakona je propisana upravna procedura za utvrđivanje prava svojine na verskim objektima i zemljištu i to na način koji je protivan Mišljenju Venecijanske komisije od 21-22. juna 2019. godine", piše u obrazloženju izmena Zakona u koje su "Vijesti" imale uvid.

Navodi se da je pitanje utvrđivanja svojinskih prava regulisano zakonskim propisima u pravnom poretku Crne Gore, a naročito Zakonom o svojinsko-pravnim odnosima i Zakonom o parničnom postupku.

Odredbom iz člana 64 Zakona je, kako se dodaje, bio propisan način korišćenja verskih objekata i zemljišta verskih zajednica posle upisa prava državne svojine bez obzira što je važećim zakonskim propisima regulisano pitanje načina korišćenja i raspolaganja nepokretnostima u državnoj svojini.

"Odredbe iz članova 62, 63 i 64 Zakona grubo krše ustavno načelo jedinstva pravnog poretka (čl. 145 Ustava) koje je Ustavni sud, u svojim odlukama, definisao kao obavezu 'usklađenosti svih pravnih propisa u Crnoj Gori', a što 'isključuje mogućnost da se zakonom, kojim se uređuje jedna oblast, menjaju pojedina zakonska rešenja sadržana u sistemaskom zakonu koji uređuje tu ili neku drugu oblast", piše u izmenama koje je potpisao ministar pravde Vladimir Leposavić.

Navodi se da sporne odredbe nisu u saglasnosti sa nizom Ustavom zagarantovanih prava i standardima, kao što su zabrana diskriminacije, jednakost svih pravnih subjekata pred zakonom i jednakost zaštite pred sudom, načelo odvojenosti crkava i verskih zajednica i njihove međusobne ravnopravnosti, sloboda misli, savesti i veroispovesti...

U obrazloženju izmena se podseća da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u svom Izveštaju o postmonitoring dijalogu sa Crnom Gorom od 22. juna 2020. godine, posebno analizirala krizu koju je izazvalo usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti navodeći da bi najbolje rešenje bilo da sporne odredbe o tzv. imovinskom pitanju budu izostavljene.

"Evropski sud za ljudska prava je nizom odluka u konkretnim slučajevima osudio kao nedozvoljen svaki oblik konfiskacije - ne samo direktne konfiskacije, već i indirektne, de facto i konfiskacije imovine zakonodavnim putem", piše u predloženim izmenama.

"Vijesti" podsećaju da je Skupština Crne Gore 27. decembra 2019. godine, usvojila Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica i tom prilikom "dogodio se presedan u parlamentarnom životu Crne Gore budući da su narodni poslanici, koji su se protivili usvajanju predloženog Zakona, uhapšeni i fizički uklonjeni iz zgrade Skupštine".

Nakon toga su, kako se dodaje, uslijedili masovni protesti više stotina hiljada gradana koji su trajali mesecima.

"Reč je o najmasovnijim protestima u istoriji Crne Gore i prvim takvim mirnim protestima na Balkanu, ali i u Evropi - uprkos činjenici da su brojni gradani-ucesnici protesta bili su privodeni i hapšeni, neosnovano lišavani slobode, drakonski kažnjavani i fizički progonjeni ili zastrašivani. Izborom nove, 42. Vlade Crne Gore, stvoreni su uslovi da se znacajno unaprijedi stanje prava i sloboda gradana", piše u obrazloženju predloženih izmjena.

Jedan od prvih koraka na tom putu je, kako je ocenjeno, usvajanje izmena i dopuna Zakona o slobodi veroispovesti, kojim se u, oblasti verskih prava i sloboda, uspostavlja vladavina prava i usaglašenost Zakona sa Ustavom Crne Gore i prihvacenim medunarodnim konvencijama.

Dodaje se da se izmenama i dopunama se uvažavaju postojeće verske zajednice i njihov steceni i prepoznati pravni subjektivitet, ali i stvara pravni okvir za sticanje pravnog subjektiviteta buducih verskih zajednica u Crnoj Gori bez ikakve diskriminacije izmedu ovih verskih zajednica.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)